ПОГЛЕД ИСКОСА: (Не)предметни свет Драгане Маравић
ПОСТОЈИ једна сликарка у Београду која страсно живи за уметност, можда више него други а чија је изложба у току у београдској Галерији Луцида.
Драгану Маравић сликарство занима као жудња и откриће тајне, слика је за њу интимни, лични а не јавни објекат. Као уметницу открио ју је Петар Омчикус и дао јој своје пуно поверење, охрабривши је мистичним речима: "Ти си сликар и немаш куд!". За Омчикуса је њено сликарство било изненађење по степену слободе које осваја а рекао јој је и да што буде храбрија то ће више од слике освојити. Умео је пророчки да сагледа путеве њеног даљег развоја. Новије дело ове сликарке после искуства фигурације стреми апстрактном изразу, али су те две велике парадигме код ње повезане, неке њене апстракције крију фигуру у позадини или фигуралне елементе. Такав пут је логичан, многи сликари не само раног модернизма пре истраживања апстрактних светова успешно су овладали реализмом или симболизмом. Апстрактне слике Драгане Маравић као мисаона надградња не би биле могуће без савладане људске фигуре, на којој се, како каже уметница, грешке теже исправљају. У њене апстрактне композиције снажног колорита уткани су цртеж и форма са фигуралике, али се колорит осамосталио. Полазећи од таквог темеља у свој нови ликовни свет уноси још више спонтаности, случаја и импровизације, на путу ка потпуној слободи израза.
Она зна да се неће бавити класичном сликом, али жели да јој дело буде добро засновано, изграђено и довршено, на начелима која су постављена у историји традиционалног, штафелајног сликарства. Слично је запазио Клемент Гринберг, најважнији критичар апстрактног експресионизма. Тврди да се најбољи модернисти по ликовном квалитету приближавају старим мајсторима. По томе је, између осталог, ова сликарка једна од изразитих представница модерне уметности. Хајнрих Клоц је у ери постмодернизма најавио "другу модерну" и овакав тип стваралаштва. Стасала је у формирану уметницу у свету где нису непознати они који се изражавају на два супротна начина, довољно је поменути Герхарда Рихтера, једног од највећих савремених реалиста који је и сликар колористички сложених апстракција. Код Драгане Маравић је та подвојеност још мања, за њу је све то слика, предрагоцен предмет, коме толико даје себе, који треба освојити, можда и божанство које треба умилостивити. Свет слике постаје слика света, бољег, праведнијег и хуманијег, иначе уметност губи смисао. Реч је о уметници која несебично поштује Њено величанство Слику, предаје јој се до краја, страсно и са пуно поверења. По Тикаловој формули "Што више улажеш у слику, то ти она више враћа" њено дело напредује у сталној естетској борби за ремек-делом. Тако су и њене апстракције само прилози хтења и жудње за метасликом, савршенством иза свих слика.
БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
Препоручујемо
РЕДИТЕЉ ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ: "Златни рез" је филм о злу које нам се не сме поновити
15. 11. 2022. у 11:41
ДА ЛИ ЈЕ СЛАНИНА ЗДРАВА? Шта садржи, да ли гоји и колико смемо да је једемо
11. 11. 2022. у 10:29
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
КРИЛИ ЉУБАВ: Бане Мојићевић ПРИЗНАО за везу са Миленом Ћеранић
ПЕВАЧ Бане Мојићевић изненадио признањем.
04. 11. 2024. у 13:02
Коментари (0)