ПОГЛЕД ИСКОСА: Гребенаровићев парадоксикон

ЖИВОТНИ и уметнички пут београдског сликара Зорана Гребенаровића Гребе (Лесковац, 1952 - Београд, 2019) чија је изложба слика из Колекције "Вучуревић" у току у угледној београдској Галерији Дар-Мар, особен је.

Зоран Гребенаревић, "Велика заврзлама"

Још као студент београдске Ликовне академије био је познат као напрасит и својеглав, ретко је долазио на наставу Вечерњег акта, али га је професор тог цртачког предмета Драган Лубарда веома поштовао. Видело се одмах да је реч о правом уметнику, изразито снажне воље и личности, па су му се толерисали повремени испади, као што је излажење са наставе са пола часа кроз прозор у приземљу или продеравање у току часа. Био је најбољи пријатељ са Радованом Хиршлом и као и његов старији пријатељ тих раних студентских дана отпутовао је у Индију у потрази за духовним искуством, а у практичном раду је то значило настанак изванредних цртежа мањег формата чисто фантастичне тематике. Тада, на врхунцу те своје ирационалне приповести, настаје кључни crossover у Гребенаровићевом животу и стваралаштву. Отишао је после студија у Њујорк и тамо прошао искуство апстрактног сликарства на његовом извору међутим, као и многи српски уметници, није успео да се снађе у новој средини. Схватио је да Њујорк представља опасну средину за живот и вратио се 1986. године у Београд. Ту је доживео друго кључно преумљење, исказано језиком православне мисли. Без средстава за живот (ни у Њујорку ни у Београду тада није могао да живи од свог сликарства) окренуо се иконописању и живописању. Његов пријатељ Хиршл, заклети непријатељ хришћанства, није могао то да разуме, а Гребенаровићу су постали ближи авангардни сликари попут Боре Иљовског и Радета Кундачине од било којих магичних реалиста и уметника фантастичне фигурације. Почетком деведесетих израђивао је и објекте, а како је у критици запажено и саме његове слике више су налик објектима, често на полеђини имају конструкцију налик на рељеф. Што је његово дело било плошније, апстрактније, радикалније и композиционо парадоксалније, то је било квалитетније.

Гребенаровић је изразити, елитни сликар, никада није издао сликарство, нити се окренуо постконцептуалној новој уметничкој пракси, нису га занимале видео-уметност, фотографија, перформанс и инсталација, премда се његова уметност делом ослања на естетику колажа и искуства авангарде двадесетог века. Тако је изградио двоструки идентитет, као цењени сликар цркава и икона, упућен у иконографију у строго канонском смислу и као чисто апстрактни уметник крајње напредног сликарства, високо изграђеног стила своје строго засноване ликовне науке. Та два тока нису неповезана, а овде изнесени подаци из приватног живота имају само смисао продубљивања сазнања о његовој уметности. Српсковизантијски свет традиционалне уметности у који је ушао имао је пројекцију, одраз на његово сликарство, по чему је он један од наших најоригиналинијих новијих сликара.

Препоручујемо

Култура

0 5

БОЛЕЛИ ГА СВИ ЈАДИ СРПСКОГ РОДА: Рајко Петров Ного писао пуним срцем

29. 11. 2022. у 11:43

Култура

0 1

БРАНИЛАЦ БАШТИНЕ: Рајко Петров Ного био је дубоко укорењен у традицију српског песништва

30. 11. 2022. у 10:26

Познати

0 0

МИРА БАЊАЦ ОЧИ У ОЧИ СА ТИТОМ Рекао јој: "Што то мене питаш? Зовите ме за браварске радове!"

28. 11. 2022. у 22:15

Познати

0 0

"РУШИ МИ СЕ СВЕТ": Прво оглашавање Бекуте о Мркином тестаменту (ФОТО)

28. 11. 2022. у 16:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације