НАДЕЖДА ЈЕ НАШЕ ВЕЛИКО НАСЛЕЂЕ: Етнографски музеј представља колекцију предмета наше велике сликарке
СЛИКАРКА, фотограф, ратна болничарка, оснивач Кола српских сестара, Надежда Петровић, имала је у својој свестраности још једно, у јавности мало познато, интересовање - сакупљала је етнографске предемете.
Надежда у ношњи, фото из часописа "Жена и свет"
У част јубилеја, 150. годишњици рођења, Етнографски музеј ће премијерно у Србији представити њену јединствену колекцију, на изложби чији је аутор Јеленa Секуловић, виши кустос. Ова збирка, као целина, била је само једном јавно виђена, и то 1917. у Лиону.
- Надежда је 1910. отишла у Париз, на позив великог пријатеља Ивана Мештровића, са којим је тамо делила атеље - подсећа, за "Новости", кустоскиња Секуловићeва. - Она је тај простор опремила управо етнографским предметима, како би, верујемо, истакла своју националну припадност и Французе упознала са материјалном културом нашег народа. После њене смрти, ови предмети, као и слике, остали су у Паризу, а 1917. напревљена је изложба са циљем да прикупи помоћ за српске рањенике. На поставци су, Надеждина породица и Mинистарство просвете, представили управо њену етнографску збирку.
Сестре у народној ношњи
ИЗЛОЖБА је концепцирана тако да почиње са предметима из породичног дома, објашњава ауторка. На једној фотографији, на којој је снимила своје сестре у народној ношњи (уступио их је Милош Коларж, наследник Петровићевих), идентификовали су експоната из колекције- кошуљу и јелек. На поставци ће се сада наћи уз поменуту фотографију. Пред публиком ће бити и мушка мисираба и прслук, кошуља из села Ковач (Северна Македонија), кошуља и пешкир из Битоља, чарапе и појас из Сићевачке клисуре. Највећи део колекције је накит- прстење, наушнице, гривне, пафте (попут једне са обнаженим богом Бахусом). Целокупна збирка је и каталошки обрађена за нека будућа истраживања.
У Србију је потом стигла 1919. и прво је додељена Краљевској уметничкој школи, да би њених 126 предмета, Етнографски музеј добио тек 1926. Први пут неки делови колекције излагани су у Чачку, на поставци уприличеној поводом 60 година постојања Уметничке галерије "Надеждe Петровић".
Фото Етнографски музеј
- Рођена у породици Мите Петровића и Милеве Зорић Петровић, Надежда је од раног детињства стасавала у патриотском духу, у окружењу у коме су се неговала интересовања за све што је народно и национално - објашњава Секуловићева. - Њен ујак био је Светозар Зорић, између осталог аутор шаре за пиротски ћилим, данас познате као Зорићева шара.
Као и остале грађанске породице 19. века, додаје кустоскиња, и Петровићи су били задојени идејама романтизма и родољубља, које су своју суштину вукле из народа и око којих се стварао национални идентитет.
Фото Етнографски музеј
- Надежда и сва њена браћа и сестре били су окренути ка томе - тврди ауторка изложбе. - И у сликарском опусу имала је србијански период. Многи од њених етнографских предмета су из куће из које је потекла. Њен деда их је доносио са својих путовања, а отац је ту колекцију, и библиотеку, допуњавао новим стварима. Било је природно да и она са својих путовања, као чланица Кола српских сестара, али и као сликарка, доноси етнографске предмете. Са Милицом Добрић, ишла је у Стару Србију носећи помоћ становништву под влашћу Отаманског царства и оданде је углавном доносила одевне предмете.
Фотографија париског атељеа
НАДЕЖДА је, док се школовала у Минхену, била позвана на неки свечани скуп, за који се обукла као сељанка из околине Београда: имала је прегачу, шумадијску сукњу, јелек, кошуљу. И тако се фотографисала, а ту слику објавио је 1925. часопис "Жена и свет" - прича саговорница. - После је у свом париском атељеу, развукла сличну сукњу, што се види на фотографији на којој се препознајју нануле, вез и прегача, сада изложени у засебној витирини на поставци. И сукња је у збирци, али нажалост није у конзерваторском стању за излагање.
Целу њену колекцију чине експонати настали у 19. веку, од којих су за изложбу изабрана 52 предмета. Први пут ће, наглашава ауторка, њен град и држава, на једном месту, видети шта је све сакупила од нашег наслеђа:
Фото Етнографски музеј
- И она сама је сада наше наслеђе. Историчари уметности су много писали о њеном сликарству, обрађиван је и њен фотографски опус, а први пут је сада у јавности као колекционар баштине. Као кустос и етнолог могу да кажем да је њено вешто уметничко око знало да процени који су детаљи и занатска израда били вредни за чување. Сви ти дивни везови, делови са рукава и скута кошуља, пешкири, чарапе..., показују њено велико интересовање за народну орнаментику, коју је желела да уведе као предмет изучавања у Вишу женску школу - закључује Јелена Секуловић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РАСПАРЧАВАЊЕ ХРВАТСКЕ: Шешељ о подели Балкана после преговора Руса и Амера (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ изјавио је да очекује да ће Руси имати озбиљне преговоре са Американцима.
21. 02. 2025. у 18:38
НАЈБЕЗОБРАЗНИЈИ НАЗИВ МЕСТА У БИВШОЈ ЈУГИ? Многи се стиде да изговоре име овог села, а народно предање је урнебесно (ФОТО)
НИЈЕ необично да поједина места носе крајње атипична имена која код посетилаца и пролазника изазивају подсмех. А опет, има људи који тамо живе и вероватно су већ огуглали на шале на рачун њиховог завичаја. Ипак, од свих, вероватно је најтеже становницима једног месташца у Хрватској... Они живе у - Шпичковини.
23. 02. 2025. у 16:25
ГРАД У КОМЕ НЕ СМЕТЕ ДА УМРЕТЕ: 70 година НИЈЕДАН покојник - ево зашто (ВИДЕО)
ЧАК ни ако сте становник овог града не смете да умрете на овом месту.
22. 02. 2025. у 21:55
"УДАРИО МЕ ПЕСНИЦОМ У ГЛАВУ": Диклић о снимању "Маратонаца": "Бата ме нокаутирао, па почео да ме шутира"
ГЛУМАЦ Богдан Диклић једном приликом је, гостујући на трибини у оквиру "Лесковачког интернацоионалног фестивала филмске режије", испричао шта се све дешавало на снимању серије "Грлом у јагоде", али и филмова "Национална класа" и "Маратонци трче почасни круг".
23. 02. 2025. у 10:23
ЛУКАС О СВАЂИ СА БРЕНОМ: "Она је лош човек, постоји снимак из моје куће... - забила ми је нож у леђа!"
ПЕВАЧ Аца Лукас годинама је био добар пријатељ са Лепом Бреном а посебно његова бивша супруга Соња.
23. 02. 2025. у 12:38
СИНА ЖИВОЈИНА МИШИЋА СТРЕЉАЛИ НЕМЦИ: Пред смрт показао право јунаштво
СРПСКИ војвода синове није штедео.
23. 02. 2025. у 13:37
"ТО ЈЕ ИСТИНА" Илон Маск хитно реаговао на објаву Виктора Орбана о УСАИД-у (ВИДЕО)
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан назвао је на друштвеној мрежи Икс организацију УСАИД чудовиштем створеним да сломи, сруши и нагриза слободу и независност нација, након чега је милијардер Илон Маск на то одговорио "истина".
23. 02. 2025. у 15:10
СУТРА ЋЕ БИТИ ОБЈАВЉЕНО: Највећи удар на Русију од почетка рата
БРИТАНСКИ министар спољних послова Дејвид Лами изјавио је данас да ће у понедељак објавити листу мера у оквиру новог, великог пакета санкција Русији, пренели су данас британски медији.
23. 02. 2025. у 10:05
КИНЕЗ СЕ ЗАМОНАШИО НА СВЕТОЈ ГОРИ Добио име Амфилогије и поручује: "Никада нисам био срећнији, осим можда као дете"
ЖИВОТНЕ приче које се крију иза монаха на Светој Гори представила је грчка телевизија "Скај" у емисији "ПримеТиме". Пред камерама су се нашли један Кинез који је постао монах, један студент из Солуна који је одмах након дипломе изабрао монаштво, монах који живи у самоћи последње 24 године.
23. 02. 2025. у 11:28
Најновије из рубрике
МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ: У Руском дому концерт Татјане Ступак са Јеленом Сосковом и ученицима
КОНЦЕРТ руске пијанисткиње Татјане Ступак, оснивача прве руске музичке школе на Кипру, 25. фебруара на програму је Руског дома у Београду.
23. 02. 2025. у 06:50
КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (10): Песме љубави и побуне
У ЗБИРКАМА стихова укрштају се фолклорно-митско и постмодерно.
23. 02. 2025. у 05:00
ЧУВЕНИ ЈУНАК ДЕЧЈИХ КЊИГА У СРПСКОМ ПРЕВОДУ, У МУЛТИМЕДИЈАЛНОЈ СЛИКОВНИЦИ: Музичка бајка о слонићу Бабару
ГОТОВО цело столеће је минуло откако је Прижанка Сесил де Брунхоф, успављујући своја два мала сина, измислила једног маленог слона и почела да испреда приповест о његовим авантурама.
22. 02. 2025. у 19:41
НОВА ЕДИЦИЈА "ЛОКОМОТИВЕ", ОДАБРАНЕ ВЕСТЕРН КЊИГЕ СА ГЕРИНИМ ИЛУСТРАЦИЈАМА: Дивљи Запад виђен оком мајстора
ПРВА у едицији књига које у наше издаваштво враћају вестерн, само у много лепшем паковању од оних на која смо навикли, привући ће пажњу многих већ насловом. Поготово што је наслов под којим је књига Woe to live on Данијела Вудрела код нас објављена, није тај мање познати оригонални, већ онај под којим знамо филмску верзију, у режији Анга Лија - "У седлу са ђаволом".
22. 02. 2025. у 19:37
У ЗДАЊУ ПРЕДСЕДНИШТВА НА АНДРИЋЕВОМ ВЕНЦУ УРУЧЕНА ТРАДИЦИОНАЛНА ПРИЗНАЊА КПЗС: Доследно Вуковим путем
ВУКОВУ награду, једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци, понело је јуче још петнаест наших угледника, стваралаца, прегалаца, оних који су живот посветили лепоти, хуманости, миру и стварању, уписавши се тако у листу великана чија се имена нижу у најлепшу ниску још од давне 1964.
22. 02. 2025. у 19:29
Коментари (0)