МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора
МЕЂУ значајним стогодишњицама својих чланова, САНУ овог лета обележава и век композитора Василија Мокрањца (1923-1984), у чију част је 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, одржан научи скуп са међународним учешћем, под именом "Музика и ћутање".
Фото: Б.Ђорђевић
На отварању манифестације, у оранизацији Музиколошког института САНУ и Фондације "Василије Мокрањац", говорили су академици Иван Јевтић и Светислав Божић, Александра Мокрањац, композиторова ћерка, и Катарина Томашевић, директорка Института.
Уз домаће, и аутори из Француске и Португалије расветлили су различите аспекте наслеђа академикa Мокрањца, који је иза себе оставио пет симфонија и бројна друга симфонијска, концертна, камерна и солистичка дела, као и радио-драме, партитуре позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији односно ФМУ (где је и сам дипломирао на два одсека, клавирском и композицији). Композитор, кога сматрају најзначајнијим аутором симфонијске музике код нас, бавио се и превођењем стручне литературе.
- Процес стилске еволуције стваралаштва Василија Мокрањца био је постепен, усмерен ка обликовању сопственог индивидуалног композиционог израза, а неоптерећен бригом око укључивања у радикалније модернистичке токове - сматра др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), која је одржала предавање о Мокрањчевом опусу, из угла музичке историографије. - На питање о могућној преживелости симфоније као облика, које му је било постављено у време када је радио на својој Другој симфонији, одговорио је, између осталог: "Сматрам да ниједан облик не може сам по себи да буде превазиђен. Може се разговарати само о томе да ли је неко тумачење преживело или није."
Сагледавајући тај опус из угла светских музичких токова, др Надежда Мосусова, такође научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), запажа:
- И дан-данас кад се каже "светска" мисли се на европску музичку уметност: конкретно, историја музике своди се и данас на западну музичку културу. И даље ту нема места за музику словенских народа. Србима треба да пође за руком да преко дела Василија Мокрањца извојују своје место под сунцем.
Своја истраживања и увиде, на скупу у САНУ, изнели су и др Силви Нисефор, француски музиколог, сопран и пијаниста, др Иван Муди, португалско-британски музиколог, композитор, диригент и православни свештеник, затим Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и др Милош Браловић, истраживач-сарадник, са истог Института. Са Факултета музичке уметности учешће су узели редовни професори Милош Заткалик и Татјана Милошевић Мијановић, као и Огњен Поповић, ванредни професор. О делу Мокрањца говорили су и композиторка Светлана Максимовић и др Јелена Јанковић Бегуш, научни сарадник.
Породично наслеђе
ОТАЦ Василија Мокрањца - Јован, био је први српски академски школовани виолончелиста, а очев стриц Стеван Стојановић Мокрањац, славни композитор. После завршеног школовања у Минхену, Јован се уочи Првог светског рата вратио у Београд, и потом прошао Албанску голготу. Искуства са фронта описао је у неколико драма, а његова "Ратникова вереница", извођена је и у Народном позоришту. Наступао је у новооснованим оркестрима Београдске филхармоније, Радио-Београда и Опере Народног позоришта, био оснивач Српског гудачког квартета и професор, који је иза себе оставио значајан уџбеник "Челометодика". О значају заборављеног великана наше музике, Јована Мокрањца, на скупу ће говорити Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ.
Препоручујемо
БЕЗ ПОЕЗИЈЕ НЕ БИСМО ДОБРО РАЗУМЕЛИ СВЕТ: Ерик Сарнер, француски књижевник за "Новости"
10. 09. 2023. у 14:37
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НЕКА ПРСКА: Снимили мајмуна у БГ ЗОО врту, нису могли да верују шта је урадио (ВИДЕО)
ПАРОЛА "снађи се".
09. 09. 2025. у 20:17
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА - ПАРАДИГМА МОДЕРНОГ ПОСЛОВАЊА
ИНТЕРВЈУ, Жељко Петровић члан ИО и директор Дивизије за пословање са физичким лицима и малим бизнисом Banca Intesa.
29. 08. 2025. у 10:00
СВЕ СНИМЉЕНО: Србина ујео мајмун на Тајланду и "избио" му 2.000€ из џепа (ВИДЕО)
За једног Србина путовање на Тајланд претворило се у скупоцену лекцију.
09. 09. 2025. у 22:48
СРБИЈА - АЛБАНИЈА ПРЕД ПРАЗНИМ ТРИБИНАМА?! Алармантна ситуација у борби за Светско првенство у фудбалу!
Србија и Енглеска играју у квалификацијама за Светско првенство, а пред ту утакмицу најновије вести из Фудбалског савеза наше земље су више него важне.
09. 09. 2025. у 15:11
РУДАН ОШТРА: "Лицемерним женкама које реже увек на исти начин или рокћу на исту тему"
ВЕДРАНА Рудан објавила је оштру поруку на свом Фејсбук профилу.
10. 09. 2025. у 08:43
ДЕА ПРОГОВОРИЛА О НОВОМ ДЕЧКУ: Треба имати храбрости и мањак комплекса
ВОДИТЕЉКА Деа Ђурђевић проговорила је о новом дечку којег вешто крије од очију јавности.
10. 09. 2025. у 07:37
НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА ИЗ СРБИЈЕ: Два брата и сестра освојили 300 медаља - они су прави генијалци (ВИДЕО)
ОНИ су Илија, Јована и Василије Хаџи-Пурић, полазници Центра за таленте "Никола Тесла".
10. 09. 2025. у 12:13
ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане
ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.
25. 08. 2025. у 13:15
Имају месечну плату 109.050$, а СИРОТИЊА су! Све им поједе кирија
ИМА и таквих случајева...
10. 09. 2025. у 09:24
Најновије из рубрике
ТАЈНА ИСТОРИЈА БРИТАНСКОГ ПИСЦА - ШПИЈУНА: Припадао мрежи "војника-естета" задужених културну дипломатију и тајне операције
ОБЈАВЉИВАЊЕ књиге "Време дарова - Пешице до Константинопоља: од Хука у Низоземској до Средњег Дунава" ("Службени гласник"), величанственог путописа кроз сурову стварност међуратне Европе и фатаморгане умирућег света европског "Бел епока" први је корак ка откривању тајне историје писца - витеза бритнске круне сер Патрика Ли Фермора, уметника, бонвивана и тајног агента, ратног хероја одликованог највишим орденима, хеленофила чији је дуги живот до краја био дубоко испреплетан са "балканским пословима".
10. 09. 2025. у 12:07
СВЕ ШТО ЈЕ РАДИО, БИЛО ЈЕ НА ПОНОС СРПСКОМ РОДУ: Јоца Савић, славни позоришник који је задужио немачки театар, није заборавио своје порекло
РЕФОРМАТОР немачког театра, носилац титуле краљевског редитеља и оснивач Шекспирове позорнице, никад није заборавио своје српско порекло: ипак, о глумцу, редитељу и позоришном педагогу Јоци Савићу (Нови Бечеј 1847 - Минхен, 1915) у завичају и дан-данас се недовољно зна, осим у ужим позоришним круговима.
09. 09. 2025. у 15:45
ФЕСТИВАЛ СТРИПА У ЗРЕЊАНИНУ
Традиционални, шеснаести по реду Стриполис, фестивал стрипа у Зрењанину, одржаће се од 18. до 20. септембра у Културном центру.
09. 09. 2025. у 09:30
"НЕМАМ ПОТРЕБУ ДА ИДЕМ НЕКИМ ЛАКШИМ ПУТЕМ": Интервју Бранкица Себастјановић, глумица
ПРЕД сам крај сезоне на Вечерњој сцени Позоришта лутака "Пинокио" премијерно је изведена представа "Дневник Ане Франк" у режији Стевана Бодроже. А главна јунакиња, неочекивано, има два лица: Бранкице Себастијановић и лутке рађене по њеном лику. Али, обе су с нимало лаким задатком - да испричају трагичну причу о малој јеврејској девојчици, сакривеној на амстердамском тавану током Другог светског рата...
08. 09. 2025. у 13:07
СВА РАСКОШ ОБРЕНОВИЋА У СЈАЈУ СВЕЋЊАКА: На аукцији у Немачкој, за Историјски музеј Србије, купљен драгоцен сребрни предмет са двора
НА АУКЦИЈИ куће Schloss Ahlden из Немачке јуче је откупљен сребрни свећњак са двора Обреновића, како би био враћен у Србију. Према речима министра културе Николе Селаковића, реч je о до сада највећем предмету од сребра који je припадао српском дворском мобилијару ове динатсије, а обогатиће збирку Историјског музеја Србије.
05. 09. 2025. у 23:24
Коментари (0)