МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
МЕЂУ значајним стогодишњицама својих чланова, САНУ овог лета обележава и век композитора Василија Мокрањца (1923-1984), у чију част је 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, одржан научи скуп са међународним учешћем, под именом "Музика и ћутање".
Фото: Б.Ђорђевић
На отварању манифестације, у оранизацији Музиколошког института САНУ и Фондације "Василије Мокрањац", говорили су академици Иван Јевтић и Светислав Божић, Александра Мокрањац, композиторова ћерка, и Катарина Томашевић, директорка Института.
Уз домаће, и аутори из Француске и Португалије расветлили су различите аспекте наслеђа академикa Мокрањца, који је иза себе оставио пет симфонија и бројна друга симфонијска, концертна, камерна и солистичка дела, као и радио-драме, партитуре позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији односно ФМУ (где је и сам дипломирао на два одсека, клавирском и композицији). Композитор, кога сматрају најзначајнијим аутором симфонијске музике код нас, бавио се и превођењем стручне литературе.
- Процес стилске еволуције стваралаштва Василија Мокрањца био је постепен, усмерен ка обликовању сопственог индивидуалног композиционог израза, а неоптерећен бригом око укључивања у радикалније модернистичке токове - сматра др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), која је одржала предавање о Мокрањчевом опусу, из угла музичке историографије. - На питање о могућној преживелости симфоније као облика, које му је било постављено у време када је радио на својој Другој симфонији, одговорио је, између осталог: "Сматрам да ниједан облик не може сам по себи да буде превазиђен. Може се разговарати само о томе да ли је неко тумачење преживело или није."
Сагледавајући тај опус из угла светских музичких токова, др Надежда Мосусова, такође научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), запажа:
- И дан-данас кад се каже "светска" мисли се на европску музичку уметност: конкретно, историја музике своди се и данас на западну музичку културу. И даље ту нема места за музику словенских народа. Србима треба да пође за руком да преко дела Василија Мокрањца извојују своје место под сунцем.
Своја истраживања и увиде, на скупу у САНУ, изнели су и др Силви Нисефор, француски музиколог, сопран и пијаниста, др Иван Муди, португалско-британски музиколог, композитор, диригент и православни свештеник, затим Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и др Милош Браловић, истраживач-сарадник, са истог Института. Са Факултета музичке уметности учешће су узели редовни професори Милош Заткалик и Татјана Милошевић Мијановић, као и Огњен Поповић, ванредни професор. О делу Мокрањца говорили су и композиторка Светлана Максимовић и др Јелена Јанковић Бегуш, научни сарадник.
Породично наслеђе
ОТАЦ Василија Мокрањца - Јован, био је први српски академски школовани виолончелиста, а очев стриц Стеван Стојановић Мокрањац, славни композитор. После завршеног школовања у Минхену, Јован се уочи Првог светског рата вратио у Београд, и потом прошао Албанску голготу. Искуства са фронта описао је у неколико драма, а његова "Ратникова вереница", извођена је и у Народном позоришту. Наступао је у новооснованим оркестрима Београдске филхармоније, Радио-Београда и Опере Народног позоришта, био оснивач Српског гудачког квартета и професор, који је иза себе оставио значајан уџбеник "Челометодика". О значају заборављеног великана наше музике, Јована Мокрањца, на скупу ће говорити Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
БЕЗ ПОЕЗИЈЕ НЕ БИСМО ДОБРО РАЗУМЕЛИ СВЕТ: Ерик Сарнер, француски књижевник за "Новости"
10. 09. 2023. у 14:37
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
Поздравио се са породицом, веселио се на свадби - па схватио да је на погрешном венчању (ВИДЕО)
СВЕ је изгледало потпуно нормално, док није схватио једну ситницу која је променила целу причу.
11. 07. 2026. у 21:49
СТАРО ВЕРОВАЊЕ: Како су Срби на Петровдан предвиђали ко ће се разболети од укућана?
ДАНАС, 12. јула, славимо Петровдан, дан посвећен Светом Петру и Павлу, а наш народ и дан данас практикује ове обичаје...
12. 07. 2026. у 08:25
"СПРЕЧИЋЕМО УНИШТЕЊЕ СВЕТА": "Ми смо извели експлозивни напад у Немачкој - користили смо тајмер и литар течности за паљење роштиља"
ПРЕМА тврдњама те групе, за детонацију запаљивих направа које су активиране у близини Леверкузена у петак коришћени су тајмер и литар течности за паљење роштиља.
11. 07. 2026. у 17:06
НОРВЕШКА БАЈКА ЈЕ ЗАВРШЕНА! Џуд Белингем одвео Енглеску у полуфинале Светског првенства
Фудбалери Енглеске након продужетака избацили су Норвешку са Мундијала (2:1) и пласирали се у полуфинале.
12. 07. 2026. у 01:48
"ЛУДИЛО" МУНДИЈАЛА: ФИФА продаје траву!
ФИФА је саопштила да ће љубитељи фудбала моћи да купе аутентичне делове травнате подлоге са терена на којем ће бити одиграно финале Светског првенства 2026. године, по цени од 450 долара по комаду.
11. 07. 2026. у 21:07
"МНОГЕ ЧЕДНЕ ЖЕНЕ СУ ТАКО ПАЛЕ НА ЛЕЂА" Мима Караџић се огласио са приморја (ФОТО)
"МУШКАРЦИ су као вино, неки постају сирће а неки годинама су све бољи и квалитетнији…"
11. 07. 2026. у 18:27
"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера
ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.
10. 07. 2026. у 12:18
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ПУТИН КОМЕНТАРИСАО БРАК НАШЕ ПЕВАЧИЦЕ: "Српкиња ти је жена? Они то неће украсти! Срби су поштени и пристојни - ако си преписао фирму на њу"
ТОКОМ разговора Владимир Путин га је упитао ко је његова супруга.
10. 07. 2026. у 21:56
Најновије из рубрике
"УНИШТАВАЛИ СМО СЕ ОД ВИЊАКА И ИСПУШИЛИ КАМИОН ЦИГАРЕТА": Хопкинс поделио успомене боравка у Јогославији
ЕНТОНИЈА Хопкинса публика најбоље памти по улози Ханибала Лектора у филму "Кад јагањци утихну".
11. 07. 2026. у 14:47
РЕЧ ЈЕ НАШ ОБРАЗ ПРЕД БОГОМ: Награда "Стеван Раичковић" уручена Слободану Ристовићу
ЗА песничку књигу "Завичајна врана" (издавач Удружење књижевника Републике Српске) Слободану Ристовићу (1952) данас је у СКЗ уручена угледна награда "Стеван Раичковић" за најбољу збирку у прошлој години.
10. 07. 2026. у 23:25
"ЈА САМ УМРО ЗАЈЕДНО СА МОЈОМ ЋЕРКОМ И ЖЕНОМ": Живот Ђорђа Кадијевића обележиле породичне трагедије
ВЕЛИКАН југословенске кинематографије, Ђорђе Кадијевић, умро је у 94. години у Београду. Он је иза себе оставио неизбрисив траг и бројна дела, а током живота се сусрео са бројим изазовима.
10. 07. 2026. у 22:30
ПРЕМИНУО ЂОРЂЕ КАДИЈЕВИЋ: Легендарни филмски режисер, познат по филму "Лептирица" и серији "Вук Караџић"
Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је 10. јула у Београду у 94. години.
10. 07. 2026. у 21:36
ПЕСНИЧКИ ТАЛЕНАТ ИЗ ВРШЦА: Стефан Кирилов добитник награде „Милован Данојлић“ за поезију
ВРШЧАНИН Стефан Кирилов овогодишњи је добитник престижне књижевне награде „Милован Данојлић“. Награђен је за песничку збирку „Фајронт у Клубу 27“, у издању Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева.
10. 07. 2026. у 19:11
Коментари (0)