МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора

Миљана Краљ

11. 09. 2023. у 17:23

МЕЂУ значајним стогодишњицама својих чланова, САНУ овог лета обележава и век композитора Василија Мокрањца (1923-1984), у чију част је 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, одржан научи скуп са међународним учешћем, под именом "Музика и ћутање".

МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и  професора

Фото: Б.Ђорђевић

На отварању манифестације, у оранизацији Музиколошког института САНУ и Фондације "Василије Мокрањац", говорили су академици Иван Јевтић и Светислав Божић, Александра Мокрањац, композиторова ћерка, и Катарина Томашевић, директорка Института.

Уз домаће, и аутори из Француске и Португалије расветлили су различите аспекте наслеђа академикa Мокрањца, који је иза себе оставио пет симфонија и бројна друга симфонијска, концертна, камерна и солистичка дела, као и радио-драме, партитуре позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији односно ФМУ (где је и сам дипломирао на два одсека, клавирском и композицији). Композитор, кога сматрају најзначајнијим аутором симфонијске музике код нас, бавио се и превођењем стручне литературе.

- Процес стилске еволуције стваралаштва Василија Мокрањца био је постепен, усмерен ка обликовању сопственог индивидуалног композиционог израза, а неоптерећен бригом око укључивања у радикалније модернистичке токове - сматра др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), која је одржала предавање о Мокрањчевом опусу, из угла музичке историографије. - На питање о могућној преживелости симфоније као облика, које му је било постављено у време када је радио на својој Другој симфонији, одговорио је, између осталог: "Сматрам да ниједан облик не може сам по себи да буде превазиђен. Може се разговарати само о томе да ли је неко тумачење преживело или није."

Сагледавајући тај опус из угла светских музичких токова, др Надежда Мосусова, такође научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), запажа:

- И дан-данас кад се каже "светска" мисли се на европску музичку уметност: конкретно, историја музике своди се и данас на западну музичку културу. И даље ту нема места за музику словенских народа. Србима треба да пође за руком да преко дела Василија Мокрањца извојују своје место под сунцем.

Своја истраживања и увиде, на скупу у САНУ, изнели су и др Силви Нисефор, француски музиколог, сопран и пијаниста, др Иван Муди, португалско-британски музиколог, композитор, диригент и православни свештеник, затим Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и др Милош Браловић, истраживач-сарадник, са истог Института. Са Факултета музичке уметности учешће су узели редовни професори Милош Заткалик и Татјана Милошевић Мијановић, као и Огњен Поповић, ванредни професор. О делу Мокрањца говорили су и композиторка Светлана Максимовић и др Јелена Јанковић Бегуш, научни сарадник.

Породично наслеђе

ОТАЦ Василија Мокрањца - Јован, био је први српски академски школовани виолончелиста, а очев стриц Стеван Стојановић Мокрањац, славни композитор. После завршеног школовања у Минхену, Јован се уочи Првог светског рата вратио у Београд, и потом прошао Албанску голготу. Искуства са фронта описао је у неколико драма, а његова "Ратникова вереница", извођена је и у Народном позоришту. Наступао је у новооснованим оркестрима Београдске филхармоније, Радио-Београда и Опере Народног позоришта, био оснивач Српског гудачког квартета и професор, који је иза себе оставио значајан уџбеник "Челометодика". О значају заборављеног великана наше музике, Јована Мокрањца, на скупу ће говорити Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИЈЕ НИ КУПИЛА КАРТУ, НА ПЛАЖИ ЈОЈ ПОНУДИЛИ БЕСПЛАТНУ ВОЖЊУ: Нови детаљи трагичне смрти Новосађанке у Будви

НИЈЕ НИ КУПИЛА КАРТУ, НА ПЛАЖИ ЈОЈ ПОНУДИЛИ БЕСПЛАТНУ ВОЖЊУ: Нови детаљи трагичне смрти Новосађанке у Будви

ТИНЕЈЏЕРКА је, како каже њен близак пријатељ, била девојка пуна живота, имала је много планова за будућност, а тек је имала 19 година, и цео живот је био пред њом, а сада је читава њена породица завијена у црно.

30. 05. 2025. у 14:42

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је током ноћи извела један од највећих напада дроновима од почетка рата, гађајући више циљева на територији Русије. Због напада су московски аеродроми били приморани да привремено обуставе рад, што је изазвало хаос у ваздушном саобраћају.

28. 05. 2025. у 09:45

УЧЕНИЦИ БИЛИ ЗАБЕЗЕКНУТИ: Шта је наставница обукла - одмах је сликали, фотке су обишле свет

УЧЕНИЦИ БИЛИ ЗАБЕЗЕКНУТИ: Шта је наставница обукла - одмах је сликали, фотке су обишле свет

НАСТАВНИЦА Вероника Дукју потрудила се да визуелизује своју лекцију из анатомије. Њен потез одушевио је хиљаде корисника друштвених мрежа, на којима су се прошириле фотографије са њеног часа.

04. 06. 2025. у 10:42

Коментари (0)

Од разбибриге до педесет милиона и куће на мору: Увек сам мислила да су те карте намештене