МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора
МЕЂУ значајним стогодишњицама својих чланова, САНУ овог лета обележава и век композитора Василија Мокрањца (1923-1984), у чију част је 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, одржан научи скуп са међународним учешћем, под именом "Музика и ћутање".
Фото: Б.Ђорђевић
На отварању манифестације, у оранизацији Музиколошког института САНУ и Фондације "Василије Мокрањац", говорили су академици Иван Јевтић и Светислав Божић, Александра Мокрањац, композиторова ћерка, и Катарина Томашевић, директорка Института.
Уз домаће, и аутори из Француске и Португалије расветлили су различите аспекте наслеђа академикa Мокрањца, који је иза себе оставио пет симфонија и бројна друга симфонијска, концертна, камерна и солистичка дела, као и радио-драме, партитуре позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији односно ФМУ (где је и сам дипломирао на два одсека, клавирском и композицији). Композитор, кога сматрају најзначајнијим аутором симфонијске музике код нас, бавио се и превођењем стручне литературе.
- Процес стилске еволуције стваралаштва Василија Мокрањца био је постепен, усмерен ка обликовању сопственог индивидуалног композиционог израза, а неоптерећен бригом око укључивања у радикалније модернистичке токове - сматра др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), која је одржала предавање о Мокрањчевом опусу, из угла музичке историографије. - На питање о могућној преживелости симфоније као облика, које му је било постављено у време када је радио на својој Другој симфонији, одговорио је, између осталог: "Сматрам да ниједан облик не може сам по себи да буде превазиђен. Може се разговарати само о томе да ли је неко тумачење преживело или није."
Сагледавајући тај опус из угла светских музичких токова, др Надежда Мосусова, такође научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), запажа:
- И дан-данас кад се каже "светска" мисли се на европску музичку уметност: конкретно, историја музике своди се и данас на западну музичку културу. И даље ту нема места за музику словенских народа. Србима треба да пође за руком да преко дела Василија Мокрањца извојују своје место под сунцем.
Своја истраживања и увиде, на скупу у САНУ, изнели су и др Силви Нисефор, француски музиколог, сопран и пијаниста, др Иван Муди, португалско-британски музиколог, композитор, диригент и православни свештеник, затим Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и др Милош Браловић, истраживач-сарадник, са истог Института. Са Факултета музичке уметности учешће су узели редовни професори Милош Заткалик и Татјана Милошевић Мијановић, као и Огњен Поповић, ванредни професор. О делу Мокрањца говорили су и композиторка Светлана Максимовић и др Јелена Јанковић Бегуш, научни сарадник.
Породично наслеђе
ОТАЦ Василија Мокрањца - Јован, био је први српски академски школовани виолончелиста, а очев стриц Стеван Стојановић Мокрањац, славни композитор. После завршеног школовања у Минхену, Јован се уочи Првог светског рата вратио у Београд, и потом прошао Албанску голготу. Искуства са фронта описао је у неколико драма, а његова "Ратникова вереница", извођена је и у Народном позоришту. Наступао је у новооснованим оркестрима Београдске филхармоније, Радио-Београда и Опере Народног позоришта, био оснивач Српског гудачког квартета и професор, који је иза себе оставио значајан уџбеник "Челометодика". О значају заборављеног великана наше музике, Јована Мокрањца, на скупу ће говорити Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ.
Препоручујемо
БЕЗ ПОЕЗИЈЕ НЕ БИСМО ДОБРО РАЗУМЕЛИ СВЕТ: Ерик Сарнер, француски књижевник за "Новости"
10. 09. 2023. у 14:37
СРУШЕН РУСКИ ХЕЛИКОПТЕР, ЦЕЛА ЗЕМЉА ПОТОНУЛА У ХАОС: Падају градови један за другим, наоружане групе воде борбе са војском (ВИДЕО)
РУСКИ војни хеликоптер срушио се 25. априла у близини Вабарије у региону Гао у Малију, потврдили су руски извори, док су борци Фронта за ослобођење Азавада и џихадистичке групе повезане са Ал Каидом, ЈНИМ, извели највећу координисану офанзиву у земљи последњих година, нападајући истовремено главни град Бамако, војно упориште Кати и северне градове Кидал, Гао и Севаре, што је на највидљивији начин открило ограничења руске безбедносне стратегије у Африци.
26. 04. 2026. у 13:30
Гори војна база са америчким бомбардерима: Одатле су летели за Иран (ВИДЕО)
У британској ваздушној бази РАФ Фаирфорд у Глостерширу ноћас је избио велики пожар који је тешко оштетио зграду бивше кантине.
26. 04. 2026. у 13:01
Нови п**но скандал Даре Бубамаре: Снимак пуштен на мрежама - ноћ са млађим дечком
"САДА не знам ни како се то нашло у јавности, али приватност је једна ствар и сматрам да то треба да се поштује."
24. 04. 2026. у 16:21
Коментари (0)