МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора
МЕЂУ значајним стогодишњицама својих чланова, САНУ овог лета обележава и век композитора Василија Мокрањца (1923-1984), у чију част је 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, одржан научи скуп са међународним учешћем, под именом "Музика и ћутање".
Фото: Б.Ђорђевић
На отварању манифестације, у оранизацији Музиколошког института САНУ и Фондације "Василије Мокрањац", говорили су академици Иван Јевтић и Светислав Божић, Александра Мокрањац, композиторова ћерка, и Катарина Томашевић, директорка Института.
Уз домаће, и аутори из Француске и Португалије расветлили су различите аспекте наслеђа академикa Мокрањца, који је иза себе оставио пет симфонија и бројна друга симфонијска, концертна, камерна и солистичка дела, као и радио-драме, партитуре позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији односно ФМУ (где је и сам дипломирао на два одсека, клавирском и композицији). Композитор, кога сматрају најзначајнијим аутором симфонијске музике код нас, бавио се и превођењем стручне литературе.
- Процес стилске еволуције стваралаштва Василија Мокрањца био је постепен, усмерен ка обликовању сопственог индивидуалног композиционог израза, а неоптерећен бригом око укључивања у радикалније модернистичке токове - сматра др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), која је одржала предавање о Мокрањчевом опусу, из угла музичке историографије. - На питање о могућној преживелости симфоније као облика, које му је било постављено у време када је радио на својој Другој симфонији, одговорио је, између осталог: "Сматрам да ниједан облик не може сам по себи да буде превазиђен. Може се разговарати само о томе да ли је неко тумачење преживело или није."
Сагледавајући тај опус из угла светских музичких токова, др Надежда Мосусова, такође научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), запажа:
- И дан-данас кад се каже "светска" мисли се на европску музичку уметност: конкретно, историја музике своди се и данас на западну музичку културу. И даље ту нема места за музику словенских народа. Србима треба да пође за руком да преко дела Василија Мокрањца извојују своје место под сунцем.
Своја истраживања и увиде, на скупу у САНУ, изнели су и др Силви Нисефор, француски музиколог, сопран и пијаниста, др Иван Муди, португалско-британски музиколог, композитор, диригент и православни свештеник, затим Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и др Милош Браловић, истраживач-сарадник, са истог Института. Са Факултета музичке уметности учешће су узели редовни професори Милош Заткалик и Татјана Милошевић Мијановић, као и Огњен Поповић, ванредни професор. О делу Мокрањца говорили су и композиторка Светлана Максимовић и др Јелена Јанковић Бегуш, научни сарадник.
Породично наслеђе
ОТАЦ Василија Мокрањца - Јован, био је први српски академски школовани виолончелиста, а очев стриц Стеван Стојановић Мокрањац, славни композитор. После завршеног школовања у Минхену, Јован се уочи Првог светског рата вратио у Београд, и потом прошао Албанску голготу. Искуства са фронта описао је у неколико драма, а његова "Ратникова вереница", извођена је и у Народном позоришту. Наступао је у новооснованим оркестрима Београдске филхармоније, Радио-Београда и Опере Народног позоришта, био оснивач Српског гудачког квартета и професор, који је иза себе оставио значајан уџбеник "Челометодика". О значају заборављеног великана наше музике, Јована Мокрањца, на скупу ће говорити Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ.
Препоручујемо
БЕЗ ПОЕЗИЈЕ НЕ БИСМО ДОБРО РАЗУМЕЛИ СВЕТ: Ерик Сарнер, француски књижевник за "Новости"
10. 09. 2023. у 14:37
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"ПАЦОВИ ПОБЕГЛИ" Како је Павковић говорио после хапшења у Сабљи: "Најстрашнији је затвор у отаџбини! Војска са атентатом на Вука нема ништа"
НЕКАДАШЊИ начелник Генералштаба Војске Југославије генерал Небојша Павковић преминуо је данас у Београду, у 79. години.
20. 10. 2025. у 18:59
РЕТКИ КАО СРБИ НА КиМ И НЕ НАПУШТАЈУ СВОЈУ ШАР-ПЛАНИНУ: Био је лак плен за звери, није могао да лети, али то није био крај
ИМА их мало, али се не предају...
21. 10. 2025. у 14:03
КАКО ЈЕ ГЕНЕРАЛ ПАВКОВИЋ '99 ЗБУНИО НАТО: Стратегија због које су га војници веома ценили
СРПСКИ генерал Небојша Павковић преминуо је у 80. години у Београду.
20. 10. 2025. у 13:27
"МАЛТРЕТИРАТЕ МЕ, БРЕ!" Раду напали због стиха о Југославији, она бесна: "Не мештајте политику у то"
"НЕ МЕШАЈТЕ ми бре политику с песмом аман!"
20. 10. 2025. у 17:53
Препознајете ли једног од НАЈПОПУЛАРНИЈИХ певача у Србији? И као дечак је имао исти став (ФОТО)
ИМАО је тада само седам година.
20. 10. 2025. у 19:08
НБА ШОК НА ПОМОЛУ? Никола Јокић напушта Денвер нагетсе?!
Најновије вести из НБА лиге тичу се најбољег кошаркаша света - и то са шокантним разлогом: Никола Јокић би могао да напусти Денвер нагетсе.
20. 10. 2025. у 20:01
"ТО ЛИЦЕ, ТЕ УСНЕ..." Трамп поново изазвао пажњу коментаром о својој портпаролки Каролин Левит (28)
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп поново је доспео у жижу јавности због необичног коментара о изгледу портпаролке Беле куће Каролин Левит.
14. 10. 2025. у 14:48
"ПЉЕСКАЛА РУКАМА И СЛАВИЛА УБИСТВО" Лавров: Сви се сећамо како је смрт Гадафија одушевила Хилари Клинтон
РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да памти како је бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон пљескала рукама и славила убиство либијског лидера Моамера Гадафија 2011. године и алудирао да бивши сиријски председник Башар ел Асад тренутно живи у Москви, јер су њему и његовој породици прећени сличним физичким уништењем у Сирији.
14. 10. 2025. у 13:06
"ПАЦОВИ ПОБЕГЛИ" Како је Павковић говорио после хапшења у Сабљи: "Најстрашнији је затвор у отаџбини! Војска са атентатом на Вука нема ништа"
НЕКАДАШЊИ начелник Генералштаба Војске Југославије генерал Небојша Павковић преминуо је данас у Београду, у 79. години.
20. 10. 2025. у 18:59
Најновије из рубрике
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: "Сматрам да је прикладно да вам доделим Орден славе и части I степена"
ПАТРИЈАРХ московски и целе Русије Кирил одликовао је редитеља Никиту Михалкова Орденом славе и части I степена Руске православне цркве (РПЦ) за његове заслуге у култури, а поводом његовог 80. рођендана, преноси агенција РИА Новости.
21. 10. 2025. у 13:54
Министар Селаковић посетио српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији (ФОТО)
МИНИСТАР културе Никола Селаковић посетио је српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији где је истакао да Србија има много разлога да буде поносна на начин на који су наши аутори приказали пуноћу креативности, уметничког наслеђа и научне иновативности.
19. 10. 2025. у 15:52
ОГЊЕН АМИЏИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Захвалан сам на ономе што сам добио и остварио, а важно је веровати у себе и истрајати (ФОТО)
ЖИРИ који чине Драгомир Деспић Десингерица, Вики Миљковић, Зорица Брунцлик, Јелена Карлеуша и Драган Стојковић Босацан је одличан, а ја сам био ту кад се жири склапао. Они су сви остварени у својим пословима. Мислим да ће бити добра енергија и да ће бити судар генерација. Људима ће се допасти и ово ће бити такмичење које ће донети здраву причу и добре награде и никаква везивања уговорима. Учесници ће имати слободу да после раде шта желе.
17. 10. 2025. у 16:36
МАЕСТРО КАРЛО ПОНТИ, ЗА "НОВОСТИ", УОЧИ НАСТУПА СА БЕОГРАДСКОМ ФИЛХАРМОНИЈОМ НА ОТВАРАЊУ БЕМУС-а: Музика спаја људе
ПРЕД Београдску филхармонију, на вечерашњем свечаном отварању 57. Бемуса, у здању Задужбине Илије М. Коларца, стаће диригент Карло Понти. На програму су велики италијански композитори: Ђакомо Пучини, са "Симфонијским прелудијумом", и Нино Рота, са две композиције - "Дивертименто кончертанте за контрабас и гудаче" и свита из балета "Ла страда".
17. 10. 2025. у 16:00
САВИНА "ЛАЂА" ПОНОВО НА УШЋУ : "Новости" откривају која ће се све дела, после много година, наћи на сталној поставци МСУБ
СЛАВНА "Пијана лађа" Саве Шумановића предводиће пловидбу кроз прву половину уметности 20. века, заступљену у баштини Музеја савремене уметноти (МСУБ). Наиме, ово ремек-дело биће на известан начин и визуелни знак прве од три изложбе, којом ће се, после много година, у здање на београдском Ушћу вратити стална поставка да представи богату колекцију са, сада већ близу 9.000 уметничких дела, али и обележи јубилеј - 60 година трајања МСУБ.
17. 10. 2025. у 15:25
Коментари (0)