ДИСТОПИЈА КАО УСУД . Џорџ Орвел: 1984. Режија: Алиа Лука. БДП
БУДУЋНОСТ у диктатури, под будним оком Великог брата, коју је Џорџ Орвел давно сместио у 1984. годину, за нас је далека прошлост.
фото Приватна архива
Од те године нас, без једне, дели четрдесет година. Роман који је постао симбол конструисања диктатуре над слободом људског бића, диктата унифицираног над инвидуалним, безизлазности из послушности, коју продукује страх, данас више није тема уметности јер се тако живи банално пречесто.
Оно што је редитељка Алиа Лука покушала да поручи својом представом у Београдском драмском позоришту, пре спада у домен позоришне него драмске иновације. У инсценацији дистопијског Орвеловог романа из 1949. године (драматизација редитељке, превод Марије Стојановић) актери из романа углавном механички, без емоције обављају радње, помно посматране из тв екрана, а њихове (субверзивне) мисли читамо титловане изнад сцене, заправо, делове романа. У променама, на енглеском језику, чујемо глас из медија, који је, очигледно, алтер его дистопијског човека, нашег претка и потомка. У представи се говори и шпански (кажу да је редитељка Шпанкиња), а пева се, емотивно и медитерански, на грчком.
Из тог глобализма не излази никакав смисао, повремено је неукусно да у земљи, у којој енглески није официјелни језик, публика мора да разуме, без превода, о чему се говори. Ако се мултијезичност схвати као универзални драмски језик, без стварног разумевања није могућно то прочитати. Општа тајанственост, од непојављивања редитељке, непостојања глумачког поклона публици, непревођења великих пасажа текста, до извесног утиска већ виђеног у сценама бруталне огољености насиља над достојанством осећајног и мислећег бића (после сцена из Гвантанама Орвел је постао литература), убрзо постаје заморна и представа се прати са напором....
У ванвременом упризорењу сваке могућне "84", коју смо живели, у којој смо и која ће трајати, Павле Пекић (Винстон), Љубинка Кларић (О'Брајан), Наташа Марковић (Џулија), као и остали, Милорад Дамњановић, Иван Заблаћански, Нада Мацанковић, Љубомир Булајић, Стефан Радоњић, Амар Ћоровић и Паулина Манов су сасвим коректно и разговетно представили ликове који, после временске дистанце, више припадају театру апсурда, Јонесковог типа, него дистопијској идеји о укидању речи, бића и слободног избора, као последње одбране цивилизације и еволуције хомо сапиенса.
У безличним завесама (сценограф Кристоф Руфер), очекивано униформним костимима Елен Хофман), представа "1984" није одузела чар вечном Орвеловом романескном проклетству човечанства, али није ни додала позоришно, а још мање драмско светло на монотони и бесциљни протест против себе самог, у судару са силом и неправдом.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
КРЕМЉ РЕАГОВАО НА УЛТИМАТУМ ЗЕЛЕНСКОГ: Ускоро хитан састанак Путина и Лукашенка
РУСКИ председник Владимир Путин и белоруски лидер Александар Лукашенко планирају да се састану у блиској будућности и очекује се да ће разговарати о ултиматуму који је председник Украјине Володимир Зеленски недавно упутио Минску, саопштио је Кремљ.
23. 06. 2026. у 08:02
"БОЖИЈА РУКА" И "ГОЛ ВЕКА" 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Дан када је Дијего Армандо Марадона постао "божанство" (ВИДЕО)
Дан када се фудбал променио. Постоје голови који доносе трофеје, мењају каријере, али је само један променио историју ове игре.
22. 06. 2026. у 12:45 >> 12:45
Меси питао хрватског фудбалера: "ДА ЛИ СИ НОРМАЛАН", он каже: "Угасио сам га!"
СА ДВА гола у победи Аргентине над Аустријом, капитен "Гаучоса" је оборио чак четири рекорда Мундијала, од којих је најбитнији онај да је постао најбољи стрелац свих времена на Светским првенствима. Кота "18" - тренутна.
23. 06. 2026. у 16:05
Коментари (0)