КОМЕМОРАЦИЈА ЛАУШЕВИЋУ: Колеге сломљене од бола, потресним речима се опростили од глумца - "Одлете нам Жаре..." (ФОТО/ВИДЕО)
КОМЕМОРАТИВНИ скуп посвећен Жарку Лаушевићу одржан је у Југословенском драмском позоришту, где су се окупили чланови породице прослављеног глумца, али и бројни пријатељи, колеге и поштоваоци његовог лика и дела.
Комеморација је завршена аплаузом који је трајао шест минута у част Жарка Лаушевића.
Потресни говори Лаушевићевих колега
Говор је одржао и Петар Божовић, и то је уједно било и последње обраћање на данашњој комеморацији.
- Два миленијума, а човек не зна одакле да крене, па да кренем од почетка. То је било негде ваљда 1978, село Годиње, Црњица, јесен, дивно време. Мило Ђукановић професор режира драму, а тема је повратак човека из Америке код жене и треба да види сина. Долази Мило и представи ми једног прелепог младог дечка. Баш сам се одушевио, леп нам је син. Нисам знао да Жарко тек тад иде на пријемни у Београд. Враћа се, а мени каже: "Положио сам". Прође време, прошло много година, седимо у кафани, кад он каже: "Знаш да ме је и дан-данас срамота због онога, кад ти нисам донео чашу воде", ја питам које, он каже да кад је дошао из Београда, да сам му тражио. Каже: "Да ти сад донесем чашу?". Рекох: "Коју воду, најбољи виски да донесеш". После тога смо годинама доносили један другом чашу воде. У међувремену је умро професор Мило Ђукановић. Жаре је тада казивао стихове сјајног писца са Цетиња, Александра Лекса Ивановића. Песма се зове "Кари Шабанови" - рекао је Петар, па кренуо да чита стихове.
- Одлете нам Жаре - завршио је Петар, скинуо шешир и поклонио се Лаушу, а затим попио чашу воде.
На комеморацији је приказан и инсерт из филма "Руски конзул", у коме је Лаушевић остварио последњу улогу, а чија је премијера планирана за наредну годину.
Потресан говор, са сузама у очима, одржао је и Милан Марић, који је глумио у серији рађеној по мотивима аутобиографске књиге Жарка Лаушевића „Година прође, дан никад“
- Драги Жарко, Лауше, за мене си био, пре свега, велики глумац, али не само за мене, него за све. Поред свега тога, за мене си био неко ко је умео да храбро и достојанствено носи живот на леђима колико год био тежак. На тој лекцији сам ти био захвалан и на посади и љубави. Хвала за време које си ми посветио. Хвала за све савете, шале, топлину, скромност, разговоре, смех и другарство. Хвала за све те ствари које си намеравао, које су наше животе учиниле племенитим. Смрт боли, али је банална и на крају увек победи живот, а ја сам, Жаре, код тебе највише волео и ценио живот. Хвала за све - казао је Марић.
Присутнима се обратио и глумац Светозар Цветковић.
- Један. Један је мали бели пас остао без свог господара. Посматрао сам га како тумара од врата и врата и чека трен да падне у несвест, видећи насмејано лице газде на кућном прагу. Анита је спремила вечеру у Њујорку, гледали смо Евровизију, питали се да ли ћемо бити у првих десет. Слушали наивне шлагере, гледали кутије са натписом "За Београд" - рекао је Светозар, па испричао причу о видовњаку и грижи савести:
- Осећао сам све ове године одговорним што те нисам упутио да се јавиш човеку који види прошлост и будућност. Те године, било је њих 15 који су се јавили да нешто прорекну. Каже: "Нисам се јавио" - испричао је он.
Светозар је испричао и анегдоту са снимања филма, кад је Жарко угледао сцену на једном гробу, која га је запрепастила.- Рекао ми је: "Овај датум на плочи је исти дан кад сам ја убио два младића. А отац младића се зове исто." Ћутали смо и отишли за Требиње - испричао је глумац.
Говор је одржала и редитељка Вида Огњеновић.
- Жарко је Жарко, Жарко, Жарко. Обележавали смо црвеним словом датуме његовог доласка. Узбудљиво је било кад смо сазнали да ће после странствовања живети овде, без редова летења. Немамо снаге да прихватимо његов одлазак. Наговестио га је поклон публици. Не би Жарко био Жарко да није наслутио близину одласка. Не би он био он да није убедио лекаре да му помогну да дође и поклони се публици. Стајао је у благом наклону, сјају његове својствене лепоте. Намучен, благ и сетан док су га запљускивале салве аплауза, у очима су му биле искрице узбуђења и дугог бола. И дан је прошао и све, па и доживотна и ево поручивао је публици: "Ево, управо пролази и живот, само сам га замолио да мало сачека да вам се поклоним." И не питајте више за ким звона звоне ни ко је био Жарко Лаушевић. Дошао је из неког свог митоносног света и био је митска појава. Умео је да наслика, а оно за шта је слика недовољна исказивао је писмом. Следио је '68. слоган "Будимо реални и тражимо немогуће". Жарко је играо све и на сцени и на екранима и у животу. Тражио је немогуће јер је и сам био изнад свега. Суровом самоанализом испитивао је себе. Написао је да ту издржљивост захваљује осим најближих и родбине, чије је посете у затвору ишчекивао као жељан свега. Тако је успео да уз све недаће остане уметник. Осетљив, благ и осећајан и да упркос свим залима сачува крхко биће и са таквим жаром пише о својој породици. Дубоко саосећам са њиховим болом данас. Збогом, непоновљиви Жарко мој, нека су ти повратак у мит и бескрај лакши но што ти је живот био - завршила је Огњеновићева потресан опроштај од великог Лаушевића.
Окупљенима се обратио и Мима Караџић, који је био дугогодишњи пријатељ и кум Жарка Лаушевића.
- Кад смо били клинци, између осталог, играли смо се и позоришта. Било је дивно. Упознали смо једног старијег друга, звао се Слоба Мијатовић. Направили смо позориште "Додест". Дошао је једног дана један клинац, фино очешљан са великом диоптријом, румен у образима. То је био Жарко. После је Слоба направио представу о Марку Краљевићу. Жарко је био Шарац, а ја Буздован. Обишли смо целу Југославију. То позориште "Додест" је постало озбиљно позориште. Ах, говорили смо и поезију. Обично бих ја Вита Ивановића, а Жарко мени Леса Ивановића. Нема више ни Карибола, ни Шабана, нема ни Леса, ни Вита, а нема ни тебе, мој добри Лаћо. Мој добри куме, путуј са анђелима - изговорио је Мима Караџић с кнедлом у грлу.
После обраћања Светлане Бојковић емитовани су инсерти из серије "Калкански кругови", у којој је остварио једну од последњих улога у каријери.
Присутнима се преко видео-бима обратила и Светлана Цеца Бојковић.
- Први велики бљесак Жарковог раскошног дара догодио се на самом почетку када је ступио на сцену. Било је јасно - рођен је велики глумац. Уследиле су године континуираног успона до 1993, на дан Огњене Марије, који му је беспоштено променио живот. Следила су суђења, затвор, казна. Мислим да је највећа казна била његово самоиспитивање и грижа савести. То све, ту драму и трагедију, Жарко је исписао у четири узбудљиве књиге које су дневник једне робије, то је био пут и тежња ка сопственом искупљењу. По том путу ка слободи, вратио се поново да заблиста у пуном сјају својим глумачким даром. Сви смо му се дивили и волели га. Онда је дошла опака болест која га је однела. Шта рећи? Драги Жарко, дубоко смо погођени твојим одласком. Имамо сазнање о твом искупљењу. Испраћамо те са тугом и великом љубављу за тебе - рекла је глумица.
Глумац Ирфан Менсур се обратио потресним говором.
- Немојте да је ко сузу пустио, Анита, Бранка, децо, драги пријатељи. Љутиће се Жарко, знам га. Сви су већ све рекли и записали и мени није остало ништа, остала су ми само сећања. Да бих се присетио, направио сам пушкице. Написао сам све на руци. Шта ће мени недостајати. Недостајаће ми наши разговори док је био у Њујуорку, текстови које ми је слао још недописаних књига са питањем шта мислиш и ја сам некад мислио... недостајаће ми препоруке које књиге да прочитам и које је куповао. Недостајаће ми оно што сам му препоручивао. Недостајаће ми један поклон који сам добио од њега, неке жуте чарапе. Недостајаће ми наше шетње. Он упали камеру на свом телефону, па шетамо по Њујорку, а онда ја упалим камеру после пар дана, па шетамо Београдом, а он ми каже - лакше мало, да уживам. Драги моји, оде Жарко, али ја не пристајем на то, јер није фер. Ја не пристајем на то - казао је он.
Потом се свима обратио глумац Воја Брајовић.
- Питају шта је то чиме бисте описали његов дар. Шта то чини Жарка тако великим. Сетио сам се једне приче. Можда је и ви знате, о балерини која је полагала аудицију за Бољшој театар. Директор театра јој аплаудира и каже: "Браво, Ви одлично познајете музику, имате диван покрет и бићете примљени". Она још увек у поклону, он задовољан, па додаје и каже: "Али само да Вам кажем, никада нећете бити примабалерина". Она га упита: "Али зашто?" "Зато што Ви немате оно што чини да публика устане са седишта да Вам аплаудира". Жарко је имао то. Тешко се то може описати речима. Зато су га тако волели. Због те античке трагедије ми говоримо о њему.
Окупљенима су приказани инсерти из филмова у којима је Лаушевић глумио.
Почела комеморација
Комеморација је почела минутом ћутања. Прва се обратила Тамара Вучковић Манојловић, управница Југословенског драмског позоришта.
- Данас се опраштамо од нашег пријатеља, друга, колеге, глумца. Од нашег Жарка Лаушевића. Први пут је заиграо 1981. у представи "Раскршће". Остварио је улоге у бројним представама од 82. до 94. Обележио је тај период и историју Југословенског драмског позоришта. Одиграо је преко 30 улога у позоришту. Живот му је био јединствен, баш као и његов таленат.
Окупљају се колеге и чланови породице
Стигао је и Радош Бајић.
У салу ЈДП-а ушли су и најближи чланови породице Жарка Лаушевића, супруга Анита на челу са Жарковим ћеркама.
Међу окупљенима су Вук и Даница Драшковић, Бранка Петрић, те Ивица Дачић.
Стигла је и глумица Весна Тривалић.
Међу присутнима је и глумац Дејан Луткић, који је видно потресен овим великим губитком.
Стигао је и капетан Драган Васиљевић, те глумац Александар Срећковић Кубура.
У Југословенско драмско позориште стигао је и Милан Марић, који је, између осталог, и тумачио Лаушевића. Ту је и Миодраг Кривокапић, и глумица Весна Чипчић.
Стиглу су и глумац Петар Божовић, а ту је и Цаци Михаиловић, као и Воја Брајовић, Мима Караџић.
Чланови породице, супруга Анита и ћерка Јана, стигле су у Југословенско драмско позориште, где су им многи прилазили како би им изјавили саучешће.
На фотографији коју је забележио наш репортер можете видети како изгледа сала Југословенског драмског позоришта где ће бити одржана комеморација легендарном глумцу. Венац са белим цвећем се налази на бини, а у позадини је Лаушевићева фотографија.
Жарко је преминуо 15. новембра у КБЦ "Бежанијска коса", где се лечио од тешке болести неко време.
Подсетимо, Жарко Лаушевић рођен је 19. јануара 1960. на Цетињу, а глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Завршио је глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1982. године, када постаје и члан Југославенског драмског казалишта. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму "Прогон". Такође, остварио је значајне улоге у филмовима "Савамала" и "Директан пренос".
Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији "Сиви дом" (1984), која му је донела велику популарност.
Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: "Шмекер" (1985), "Свечана обавеза" (ТВ) (1986), "Догодило се на данашњи дан" (1987), "Официр с ружом" (1987), "Браћа по матери" (1988), "Бој на Косову" (1989), "Оригинал фалсификата" (1991), "Боље од бекства" (1993), "Кажи зашто ме остави" (1993), "Нож" (1999).
Препоручујемо
И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960‒2023) - Своју судбину унапред одиграо (3)
20. 11. 2023. у 07:30
ЛАУШ - ЖИВОТ БЕЗ ШМИРAЊA: По чему ћемо све памтити владаоца позоришне сцене
20. 11. 2023. у 07:00
"ОН ЈЕ ТО СТВАРНО СЕБИ УРАДИО": Како је Жарко снимио култну сцену из "Сивог Дома"
18. 11. 2023. у 15:59
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)