ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Јагош, последњи

Драгана Бошковић

26. 11. 2023. у 07:00

НА сцени Народног позоришта у Београду, публика је имала прилику да се опрости од можда најнеобичнијег редитеља модерног театра код нас, Јагоша Марковића, коме је Јонескова антидрама "Ћелава певачица" последња режија, од летос, ка­да је постављена у Центру за културу у Тивту.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Јагош, последњи

фото Приватна архива

Јонесков подсмех малограђанштини и празнословљу, авангардан педесетих прошлог века, одавно је постао комедија, у којој се одлични глумци надигравају у варијацијама бесмислених фраза, без мотива и логике.

У Јагошевој "Ћелавој певачици", и језик је "препеван", Невен Станишић га је "побокељио", сви говоре по бокељски, а и име­на парова, који размењују бесмислице су промењена, те личе у основи на поједине которске славне фамилије. Позната је Јонескова флоскула да је "Певачицу" написао као свој протест против шаблонског учења француског језика, с обзиром на то да је коренима Румун. Фразе се смењују у циљу вежбања изго­вора и смисла самих речи, па њихов смисао не мора да твори идеју. Јагош је одлично уочио да је језик у бићу "карактера", да их он дефинише и онеобичава, па у овој "Ћелавој певачици" и није настојао да бесмисао буде потпун. Данас, кад је празно­словље завладало, племенити Борио и Казари и немају шта да поруче, они механички конверзирају и опште и међусобно, и са другима само реда ради, без емоције и крајње немотивисани да нешто и изразе. Као да заокружује читав свој редитељски опус, Јагош Марковић у бокешкој "Ћелавој певачици" поручује да је позоришна игра смисао и сврха и да (кон)текст може да се учита и накнадно, свако по својој слободној вољи, а то јесте најважнија предност театра - да сам одговориш на поставље­но питање на сцени. Притом, Јонесково "позориште поруге" је трагикомика бесмисла понављања овешталих фраза, које по­лако постају истина, иако су логички несувисле, постало одраз стварног (политичког) живота, што је трагично.

Сваки сегмент последње режије Јагоша Марковића постаје тестаментаран за велики и значајни опус рано изгубљеног ствараоца, од предимензионираног брода на пучини у сцено­графији, водурине по којој се гаца, миш/маша костима (Мари­ја Марковић Милојев) преко далматинских поп хитова, добро знаних, који имају функцију Брехтових сонгова, да зауставе радњу, а не да је појасне - до појава на сцени, које су више Жаријеве, него Јонескове. И то, зачудо, добро делује. Сандра Бугарски (служавка), као нека покварена механичка лутка не­помично "стражари" над салоном, и укључује се апсурдно, као што је у овом жанру ред. Олга Одановић и Бранко Видаковић (Бориови), студија су Јагошевог става, да глумац на сцени има сопствени живот незвисно од улоге коју игра, он је мера, која чини жанр. Лазаријеви, црногорски глумци, Дубравка Дракић и Момчило Оташевић су ову игру подигли на бекетовски ниво, па је, вољом редитеља, ова представа тестаментарна и за велики део "француске авангарде апсурда" педесетих - и Бекет, и Јонеско, и Жене су ту, и сви протумачени из овог антимитског и бесмисленог времена, које од сваког филозофског проседеа начини под­смешљив коментар.

А Бранимир Поповић, са натписом "Ко­торски ватрогасци" на леђима је игру сувишних речи и људи претворио у неодољиву трагичну фарсу, којом се све поново вратило Јонеску, непоновљивом подсмешљивом ко­ментатору грађанских манира и тзв. "нормалног", читај буржујског света.

Збогом, Јагоше.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију (ВИДЕО)

ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)

МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.

12. 11. 2024. у 15:47

Коментари (0)

ХУМАНОСТ БЕЗ ПРЕПРЕКА: Mozzart и Invictus за Сигурну кућу, Дечје село, „Тате Новосађане“...