ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Завичајни хорор
ЛЕТЊИ фестивал Град театар Будва се (у копродукцији са НП Сомбор), по други пут подухватио тумачења сада педесетогодишњег текста "Радован Трећи" Душана Ковачевића (Д. Мијач га је режирао 1996, у копродукцији са Култ театром).
Митско тумачење Радована Трећег, најпознатијег нашег позоришног "завичајца", јединственог Зорана Радмиловића, не бледи у сећању ни после пола века. Био је и остао "онај прави" Радован Трећи за обожаваоце, упркос ужасној критици за ту режију Љ. Драшкићу, јер је ову трагикомедију претворио у булевар. После је Зоран направио хит.
Било је и време да се ревитализује Ковачевићева "болна комедија о самоиздаји". Питање је само да ли је овом крвавом хорору право место Будва, уз шум таласа, "између цркава".
Нарочито у режији Вита Тауфера, који, пословично (као и у "Едипу" у ЈДП) воли да синхронизује народњаке и крв, са јасном поруком о укорењености злочинства у етнос.
Овога пута, Радован, дођош у непријатељску урбану средину, на дванаестом спрату велеградског солитера (Нинослав Ђорђевић) поживотињени је злотвор, огрезао у своју и туђу крв, крвожедан и ратоборан, "полудели Макс", за кога комшије Вилотићи, као ни други суграђани, нису људи, него окупатори.
Требало би још читати "Радована Трећег", са што више намере да се Ковачевићев текст реконтекстуализује по принципу старих мука у новим временима. Тауфер га је, као и Драшкић на праизведби, битно поједноставио, остављајући само мотив крвавог, тупог насиља, које је само себи сврха, а лек је за непреболну рану неприлагођености, искорењености. А, изгледа и "проклетства тла", где се ратује и из навике да би се дебалансирало од фрустрације и незадовољства.
Нинослав Ђорђевић је добро "форматирао" Радованову насилност према свима (од жене, коју окрвави, до кћери, којој не да да роди...), без, за редитеља овде, непотребног унутрашњег преиспитивања злотвора, за кога знамо само то да је љут на цео свет. Јеленче Вилотић (одличан Немања Бакић) својом реперским отпором осетљиве песничке душе је најсавременији лик у овој представи (музика браће Пешут). Трагикомични миротворац је, заиста, појава коју треба запамтити у крвавом завичајном хорору. Радована се сви боје, а нико га не схвата озбиљно.Чак ни таст Станислав (Срђан Алексић, као из народне песме), па ни пребијена жена Руменка (Биљана Кескеновић), прави пример покондирености у погрешно време. Кад се појави камионџијке Катице (Даница Грубачки) одузме хумор, остане понајвише карикатура у пренаглашеном костиму (Биљана Гргур). Друга кћер, трудна Георгина (Марија Маша Лабудовић) је била лутка, трагична жртва којом се играју у свом ратном походу. Духовитост је остављена лику келнера (Лазар Николић), такође криминогеног смутљивца, у чему је нађена добра мера. Покојник, деда Василије, повампирени терориста (Павле Поповић) је још један суманути насилник, који најављује упад у суморни Радованов дом (сцена Лазар Бодрожа) наоружаних комшија, у беспоштедном рату оних којих се и вољени завичај радо одрекао. Много буке, солидна глумачка игра, али о новом тумачењу значајног текста српске драматургије, ни помена.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)