ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Завичајни хорор

Драгана Бошковић

27. 11. 2023. у 05:00

ЛЕТЊИ фестивал Град театар Будва се (у копродукцији са НП Сомбор), по други пут подухватио тумачења сада педесето­годишњег текста "Радован Трећи" Душана Ковачевића (Д. Мијач га је режирао 1996, у копродукцији са Култ театром).

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Завичајни хорор

фото Приватна архива

Митско тумачење Радована Трећег, најпознатијег нашег по­зоришног "завичајца", јединственог Зорана Радмиловића, не бледи у сећању ни после пола века. Био је и остао "онај прави" Радован Трећи за обожаваоце, упркос ужасној критици за ту режију Љ. Драшкићу, јер је ову трагикомедију претворио у булевар. После је Зоран направио хит.

Било је и време да се ревитализује Ковачевићева "болна ко­медија о самоиздаји". Питање је само да ли је овом крвавом хорору право место Будва, уз шум таласа, "између цркава".

Нарочито у режији Вита Тауфера, који, пословично (као и у "Едипу" у ЈДП) воли да синхронизује народњаке и крв, са ја­сном поруком о укорењености злочинства у етнос.

Овога пута, Радован, дођош у непријатељску урбану средину, на дванае­стом спрату велеградског солитера (Нинослав Ђорђевић) по­животињени је злотвор, огрезао у своју и туђу крв, крвожедан и ратоборан, "полудели Макс", за кога комшије Вилотићи, као ни други суграђани, нису људи, него окупатори.

Требало би још читати "Радована Трећег", са што више намере да се Ковачевићев текст реконтекстуализује по принципу ста­рих мука у новим временима. Тауфер га је, као и Драшкић на праизведби, битно поједноставио, остављајући само мотив крвавог, тупог насиља, које је само себи сврха, а лек је за не­преболну рану неприлагођености, искорењености. А, изгледа и "проклетства тла", где се ратује и из навике да би се дебалансирало од фрустрације и незадовољства.

Нинослав Ђорђевић је добро "форматирао" Радованову насилност према свима (од жене, коју окрвави, до кћери, којој не да да роди...), без, за редитеља овде, непотребног унутрашњег преиспитивања злотвора, за кога знамо само то да је љут на цео свет. Јеленче Вилотић (одличан Немања Бакић) својом реперским отпором осетљиве песничке ду­ше је најсавременији лик у овој представи (музика браће Пешут). Трагикомични миротворац је, заиста, појава коју треба запамтити у крвавом завичајном хорору. Радована се сви боје, а нико га не схвата озбиљно.Чак ни таст Станислав (Срђан Алексић, као из народне песме), па ни пребијена жена Руменка (Биљана Кескеновић), прави пример покон­дирености у погрешно време. Кад се појави камионџијке Катице (Даница Грубачки) одузме хумор, остане понајвише карикатура у пренаглашеном костиму (Биљана Гргур). Дру­га кћер, трудна Георгина (Марија Маша Лабудовић) је била лутка, трагична жртва којом се играју у свом ратном походу. Духовитост је остављена лику келне­ра (Лазар Николић), такође криминогеног смутљивца, у чему је нађена добра мера. Покојник, деда Василије, повампирени терориста (Павле Поповић) је још један суманути насилник, који најављује упад у суморни Радованов дом (сцена Лазар Бодрожа) наоружаних комши­ја, у беспоштедном рату оних којих се и вољени завичај радо одрекао. Много буке, солидна глумачка игра, али о новом тумачењу значајног текста српске драматургије, ни помена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани