ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Завичајни хорор
ЛЕТЊИ фестивал Град театар Будва се (у копродукцији са НП Сомбор), по други пут подухватио тумачења сада педесетогодишњег текста "Радован Трећи" Душана Ковачевића (Д. Мијач га је режирао 1996, у копродукцији са Култ театром).

фото Приватна архива
Митско тумачење Радована Трећег, најпознатијег нашег позоришног "завичајца", јединственог Зорана Радмиловића, не бледи у сећању ни после пола века. Био је и остао "онај прави" Радован Трећи за обожаваоце, упркос ужасној критици за ту режију Љ. Драшкићу, јер је ову трагикомедију претворио у булевар. После је Зоран направио хит.
Било је и време да се ревитализује Ковачевићева "болна комедија о самоиздаји". Питање је само да ли је овом крвавом хорору право место Будва, уз шум таласа, "између цркава".
Нарочито у режији Вита Тауфера, који, пословично (као и у "Едипу" у ЈДП) воли да синхронизује народњаке и крв, са јасном поруком о укорењености злочинства у етнос.
Овога пута, Радован, дођош у непријатељску урбану средину, на дванаестом спрату велеградског солитера (Нинослав Ђорђевић) поживотињени је злотвор, огрезао у своју и туђу крв, крвожедан и ратоборан, "полудели Макс", за кога комшије Вилотићи, као ни други суграђани, нису људи, него окупатори.
Требало би још читати "Радована Трећег", са што више намере да се Ковачевићев текст реконтекстуализује по принципу старих мука у новим временима. Тауфер га је, као и Драшкић на праизведби, битно поједноставио, остављајући само мотив крвавог, тупог насиља, које је само себи сврха, а лек је за непреболну рану неприлагођености, искорењености. А, изгледа и "проклетства тла", где се ратује и из навике да би се дебалансирало од фрустрације и незадовољства.
Нинослав Ђорђевић је добро "форматирао" Радованову насилност према свима (од жене, коју окрвави, до кћери, којој не да да роди...), без, за редитеља овде, непотребног унутрашњег преиспитивања злотвора, за кога знамо само то да је љут на цео свет. Јеленче Вилотић (одличан Немања Бакић) својом реперским отпором осетљиве песничке душе је најсавременији лик у овој представи (музика браће Пешут). Трагикомични миротворац је, заиста, појава коју треба запамтити у крвавом завичајном хорору. Радована се сви боје, а нико га не схвата озбиљно.Чак ни таст Станислав (Срђан Алексић, као из народне песме), па ни пребијена жена Руменка (Биљана Кескеновић), прави пример покондирености у погрешно време. Кад се појави камионџијке Катице (Даница Грубачки) одузме хумор, остане понајвише карикатура у пренаглашеном костиму (Биљана Гргур). Друга кћер, трудна Георгина (Марија Маша Лабудовић) је била лутка, трагична жртва којом се играју у свом ратном походу. Духовитост је остављена лику келнера (Лазар Николић), такође криминогеног смутљивца, у чему је нађена добра мера. Покојник, деда Василије, повампирени терориста (Павле Поповић) је још један суманути насилник, који најављује упад у суморни Радованов дом (сцена Лазар Бодрожа) наоружаних комшија, у беспоштедном рату оних којих се и вољени завичај радо одрекао. Много буке, солидна глумачка игра, али о новом тумачењу значајног текста српске драматургије, ни помена.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

"ОЛ СТАР" СЕ МЕЊА ИЗ КОРЕНА, Никола Јокић ће добити прилику да заблиста као никада! (ВИДЕО)
НБА лига је донела одлуку да из корена промени формат "ол-стар" меча, потврдио је комесар лиге Адам Силвер.
04. 06. 2025. у 21:50

ДА ЛИ ЈЕ ОВО ПРАВИ РАЗЛОГ: Откривено зашто је Макрон "добио по носу", Брижит ово није могла да поднесе (ФОТО)
ИНТЕРНЕТ нема милости, а теорије завере се нижу једна за другом...
05. 06. 2025. у 12:00
Коментари (0)