ПОЗОРИШНА КРИТИКА: (По)гранични случај
СИМПАТИЧАН излет на обалу језера постаје смртоносан, када се изненада повуче државна граница између љубавника. Свако остаје у другој држави, које и зарате због разграничења.
фото Приватна архива
Британски писац Киран Лин преиспитује границе у најширем смислу, овим поводом. Од комичне мелодраме, лагано настаје саспенс, и на крају, трагедија.
Редитељ Стефан Гајић је већ самом сценографијом (Марта Доган), коју чине облици из дечјег парка, учинио апсурд некако наивним, у добром смислу. Усмереност Граничара (Вукашин Јовановић) на заповедников глас из слушалице овде постаје готово природна, као наставак његове социјалне и емотивне недораслости и неприлагођености. И иначе, ако се изузме трагичан исход, читава представа Стефана Гајића би могла да се игра и на омладинској сцени неког дечјег театра. Оливија (Мина Обрадовић) и Артур (Драган Петровић), љубавни пар, подељен границом и различитим схватањима приоритета су динамични млади људи, са дечјим нагоном за игру и кретање. Граничар је визуелно веома интересантан тип, а све троје (због много вербалне радње) су кореографисани, више него што је примерено позоришном мизансцену. Чак и врло ефектан сонг "Одлазим" (текст Стефан Гајић, композитор Ана Крстајић) "вуче" на омладински радио, дајући можда погрешну укупну слику, да је у основи комада младалачки проблем.
То што се повлачење давне границе преиначило у погранични инцидент од љубавног проблема, требало би да буде само повод да се са сцене проговори о зидовима, границама, разликама, неразумевању, тупости војног заповедног ланца, апсурду који влада односом људи у друштвеним и политичким системима. Лежерност, наивност могу само да буду претња, па да се тако и схвате у позоришној игри са смртоносним исходом.
Позоришни комад популарног и ван Србије много играног писца Кирана Лина делује као вешто подметнута једноставност у карактерни склоп модерног човека, који или не жели да буде упућен у политичка збивања, која му одређују живот (Артур), или страсно прати све што се догађа, јер жели да има став, па то ремети спонтаност (Оливија), или, пак, свој празни, неприлагођени друштвени свет радо мења за подређени однос, у коме не мора да доноси одлуке, јер то неко ("Велики брат") чини за њега (Граничар). А није нимало једноставно, па би та сложеност, раскол смисла и ситуације, као и сврху сопственог одговора на опасну ситуацију требало приказати са више пажње, макар и на штету атрактивности, које у овој представи не недостаје.
ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду
РУСКО министарство спољних послова, заједно са својим савезницима и партнерима, разматра предлог америчког председника Доналда Трампа за придруживање Одбору за мир, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.
09. 02. 2026. у 11:26
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
НАЈВИШИ ЧИН МОНАШТВА У ПРАВОСЛАВЉУ: Ко су Схи монаси?
ОВО пострижење назива се „другим крштењем“, постризавани се очишћује од свих грехова и постаје "син светлости“.
08. 02. 2026. у 09:25
Коментари (0)