ВЕЛИКАН У РАЉАМА ЕРОТИКЕ: Наводни тајни дневник руског песника Александра Пушкина
АКО хоћеш да доспеш у рај - моли се. Ако хоћеш да доспеш у пакао - ожени се. Ову народну мисао често је цитирао Александар Сергејевич Пушкин (1799-1837), велики руски и светски песник иза кога је, наводно остао тајни дневник писан 1836. и 1837, месецима пред фатални двобој, који је после дужег времена поново пред нашим читаоцима у издању "Чигоје".
Еминентни пушкинисти су доказивали да је реч о мистификацији чији је прави аутор приређивач рукописа и први издавач Михаил Армалински, и енергично одбијали и помисао да је "Сунце руске поезије", како је називан Пушкин, могао да тако отворено, без длаке на језику, проговори о најинтимнијим деловима свог бурног живота. Понајвише о опседнутости женским телом и сексом, о свом необузданом еротском нагону који није успевао да савлада.
У дневнику главни јунаци су, осим песника, његова прелепа супруга Наталија Николајевна, француски официр Жорж Дантес, који му је изашао на двобој, свастике са којима је наводно био у љубавним везама, али и сам цар Николај Први.
Суверен је Наталију запазио када је имала 14 година, позвао је у свој кабинет и задовољио се само задизањем њених хаљина. Њихово очијукање настављено је и када се она удала за песника, имали су, наводно и неке тајне знаке споразумевања, а никакво чудо што су само 45 минута после Пушкинове смрти у његов дом упали агенти тајне полиције, пописали све рукописе и однели их у злогласно Треће одељење.
Непољуљана репутација
У КЊИЗИ је дат и краћи текст Михаила Армалинског који истиче како је дневник добио 1976. од извесног Николаја Павловича. После дужег премишљања и сумњи одлучио је да га објави, наводећи: - Пушкинов књижевни реноме толико је јак да га његова лична репутација ни у ком случају не може пољуљати, али зато пружа могућност да постане изванредно средство за проучавање људске природе која нас, захваљујући својој непроменљивости зближава и с прошлошћу и с будућношћу.
То је поуздана истина, као што је истина да је В. Жуковски, близак двору, добио наређење да спали све што би могло да угрози репутацију националне величине. Пушкин отворено пише о разблудној младости када је имао по пет жена на дан објашњавајући: "Мојој страсти ова разноврсност није давала мира и непрестана јурњава за њом чинила је суштину мога бића". Сматрајући да би брак био лек за разврат и тугу коју је носио, оженио се Наталијом али је страст трајала врло кратко: "За два месеца потпуно сам је изучио као љубавницу и она ме више ничим није могла изненадити".
Поново се упустио у авантуре, признао жени да је вара и "добио дозволу за курве", уверавајући је да то не угрожава његову љубав према њој. Ипак, супруга се с тим није лако мирила, кокетирала је на разне стране, а мужу говорила: "Ти си само један незасити кер".
Међу њеним удварачима нашао се и згодни Дантес, на великом гласу као заводник, па су почела оговарања и анонимна писма којима је песник био засут. Кад је официр ушао у везу и са његовом свастиком, љубомора је код Пушкина превршила меру. Дневник се приводи крају дан уочи фаталног двобоја песниковим речима: "Желим да убијем Дантеса, макар само због тога да бих могао да дођем на његову сахрану". То се није догодило, Дантес је само окрзнут, а велики песник је умро два дана касније од последица тешких рана.
Подсећајући да је ова књига преведена на десетине језика, уредник Жарко Чигоја за "Новости" каже:
- Да ли се ради о мистификацији или о деловима оригиналних Пушкинових записа из изгубљеног дневника о којем се прича да има око хиљаду страница и да га негде у свету крију потомци великог песника, не желећи свету да открију породичну тајну својих предака? Несумњиво је да у овој књизи има нешто од "одводне", мрачне Пушкинове стихије, без које не би било ни хармоније, ни светла у његовој поезији. Аутор "Тајног дневника" је вероватно ступио на праг неке тајне када је успео да изазове интересовање тако великог броја читалаца.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)