ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Игроказ о Светом Сави

МИЛАН Караџић је, давно, у матичном позоришту за децу "Бошко Буха" већ режирао представу о Светом Сави, по тексту драгоценог чувара српске историје, преминулог књижевника, Милована Витезовића, са истим протагони­стом, Гораном Шушљиком.

фото Приватна архива

Народно позориште је на Празник Светог Саве уприличило представу по истом предлошку, у режији истог редитеља, са истим тумачем главне улоге, а у драматизацији Иване Димић, по "четвртој четвртини драмске епопеје М. Вите­зовића". Упркос одличном "тајмингу", премијери тачно на Дан Светог Саве, представа Милана Караџића је, захваљу­јући теми, имала аристотеловску "величину" (значај), али је остала веома далеко од драмске форме, протумачене и на најдобронамернији начин. Садашња "представа за одрасле" у Народном позоришту није, нажалост, у неком озбиљнијем смислу одмакла од оне за децу, иако јој је додата узвишеност (небеска светлост, музика Ирене По­повић, повишен тон, патетика уместо драмског...).

Светла тачка ове приповести о српском принцу, Растку Не­мањићу и његовом животу монаха Саве је, свакако, Горан Шушљик, коме природно и органски "леже" овакве уло­ге, а нарочито је аутентичан и обасјан Божјом светлошћу на сцени као Свети Сава.

Праволинијско приповедање о расколу Немањића и Савиној моћи да измири, излечи и просветли свој и свеколики српски род би било много мање занимљиво (ради се о познатим историјским чи­њеницама) да Шушљик није снагом свог уметничког бића успео да Светом Сави да обличје и дух човека, погледаног од Бога, који пред нама једноставно живи своју духовност и послушање. Та врхунска спонтаност и једноставност су били Шушљику најбољи савезници да просветитеља и месију српског представи као живог и истинитог. Да би, из тога, проистекла нека драмска форма, било је неопходно дозволити му и да се поколеба, и да погреши, и да свој пут учини и представи сложенијим и духовно разгранатијим.

Остали актери представе, Миодраг Крстовић (Стефан Не­мања), Борис Пинговић (Стефан Првовенчани), Владан Гајовић (Вукан) и остали били су костимирани носиоци историјске поруке, много пута изговорене, и слози, која овде редовно не почива. На премијери је било и проблема са изговореним текстом, па су важне историјске личности понекад биле и неуверљиве.

Било је много сврсисходније да је ова представа припре­мљена као пригодан сценски програм у славу Светог Саве, на Дан школске славе и се­ћања на његову кључну улогу у уређењу и функционисању модерне српске државе и православља. Мимо овог свечаног дана, представа "У име оца и си­на" би требало да се игра у сврху едукације младих о најзначајнијим догађа­јима српске историје и у знак чувања вечног сећа­ња на жртву и мисију Светог Саве, који и данас имају пуни значај.

Препоручујемо

Култура

0 0

О ФИЛМСКИМ ФЕСТИВАЛИМА: Књига критичара Ненада Дукића сумира ауторово дугогодишње искуство на светским смотрама

29. 01. 2024. у 15:25

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРНА "ПРАСЕТИНА": Нови наслов на репертоару нишког Народног позоришта

29. 01. 2024. у 13:31

Култура

0 1

МАКСА ЈЕ МОГАО ДА ОДИГРА СВЕ - И КРАЉА И ПРЕВАРАНТА: Документарни филм о трагично преминулом глумцу Драгану Максимовићу

28. 01. 2024. у 12:26

Култура

0 0

СКУЛПТУРАЛНА ФОРМА: Изложба Андреје Прокопијевић у Галерији ФЛУ у Београду

28. 01. 2024. у 12:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације