МОЛИТВА И ПЕСМА НЕДРЕ СЕ ИЗ ИСТОГ ГНЕЗДА: Песник Селимир Радуловић, добитник "Меше Селимовића", о награди, поезији, вери...

ТРИДЕСЕТ је шести добитник награде "Новости" за најбољу књигу протекле године, песник Селимир Радуловић, под Мешину књижевну заставу ступио захваљујући збирци "Запис на стубу, јерусалимском" у издању "Лагуне", која је добила чак 28 гласова нашег Великог жирија критичара.

Новости/З. Јовановић

Награда "Меша Селимовић" за плодног, награђиваног песника, управника Библиотеке Матице српске, посебна је пре свега због имена које носи, имена писца који је, у младости, имао утицаја на све нас, што је Радуловић истакао већ на свечаности проглашења новог добитника:

- Предочио сам да је радостан и пун части за мене трен у којем стајем под књижевну заставу Меше Селимовића, часног човека и изузетног писца. Уз Андрића и Црњанског, он има великих заслуга што сам, у раним студентским данима, свет једне игре (кошарка) заменио светом друге игре (песништво). У зрелим студентским данима преузео ме је наш учитељ и мучитељ, Фјодор Михајлович Достојевски, један од апостола словенства, усмеравајући ме ка Ризничару свих суза, ка Великој Књизи, ка књижевности плус, у којој су смештене све књижевне матрице. И то траје, ево, све до данашњег дана.

Фото: З. Јовановић

* Како "читате" апсолутну доминацију поезије, песничких књига у овогодишњим изборима Великог жирија критике? Да ли то значи само да је 2023. била плодна година за српску поезију, или се ипак нешто суштинско мења у хтењима и наклоностима ширег читалишта, не само критике?

- Реч је о великој обнови српског песништва, о враћању коренима, о покушају да се ритам откуцаја срца песника усагласи с откуцајима божанственог састава света. Иако у књизи, која је написана за све и ни за кога, философов јунак, који призива добри ваздух Истока, каћиперно и осветнички, вели да песници сувише лажу (иако је и сам песник), песнику је, и данас, дато, будући је ослоњен на вечноживо дрво, да домаши непостижно, чак и оно што у срце човека не дође. На небесима су многа знамења која су богомдана за песништво и песника. О њима се сања, она се одгонетају - мање су крајолик знања, већма крајолик симболичког. Нигде се, као на небесима, не обелодањује укрштај великог и малог, односно, малог и великог. Један треперећи гест песника веома лако легитимизује меру Божанског у тек израслој травци или онај трен кад дрво, мразно, додиром оживи мили зрак сунчев.

Фото: З. Јовановић

* Песник сте који деценијама истрајно и доследно о(п)стаје на тлу духовне лирике, поезије нераскидиво везане уз хришћанску традицију и веру. Верујете ли да ваша поезија може да значи, да може допрети, до не-хришћана, до не-верујућих?

- Отац, наш, је један. Он води, ради, ми сарађујемо. Баците, још једаред, поглед на списак чланова жирија за Награду Меша Селимовић, који су гласали за моју књигу, па ће Вам се, што би рекле Лале, само каз'ти. Ту ћете наћи најнепосреднији одговор на други део Вашег питања. Своју бих песму именовао као певање уз Свету Лиру, певање у себи, певање за себе, певање које се улива у певање у свету, у певање за друге. Поред ногу, Очевих, кад, тишином, залахори глас, Његов! Могло би се то именовати, у време кад се дани година, мојих, седамдесет пута умножише, и као трагање за оном светлошћу што се, с неба, на земљу спушта, слутећ да је видљиво, без невидљивог, гомила земље, заспале, као покушај да се разбуди душа, свака, у сан утонула. Па да се каже не видех, ал веровах, Оче, мој!

* Волите светитеље, певате о њима, дружите се са њима како вели патријарх Порфирије. Може ли се светост одмеравати,  макар у неком најинтимнијем "пантеону", те се неки светитељи доживљавати више светим или за вас као песника инспиративнијим, од неких других? Шта значи и шта (до)носи светост, онима који се са њом лично (по)носе, а шта нама који се у њој огледамо,  ка њеној узвишености стремимо, у њу верујемо?

- Један атонски монах је записао Старац Порфирије је био свет, јер је, због великог смирења, истински, веровао да није свет! Можда је ово најверодостојнији одговор на Ваше питање шта значи и шта (до)носи светост. Живот без светости је живот без духовне пуноће и дубине живљења. Што се тиче нашег Патријарха, хвала му на речима (на задњој корици књиге), што је, у мојој песми, нашао неку врсту свештеног слогомерја, у којој се суздржани и тврди језик Старечника трансформише у песму. И што је указао на ону меру посвећења која ми је омогућила да разумем, доживим и опевам оно што је остављено у наслеђе хришћанском свету.

З. Јовановић

* Поручујете, позивате људе да не гледају испред, у даљину, но увис, ка Оцу, где ви, одавно, устрајно усмеравате поглед.  Да ли том подизању погледа увис мора претходити поглед унутра, у себе?

- Без погледа унутра, без смирења, нема ни молитве, ни песме, ни дара прве сузе. Проблем је што савремени погорђени фараони прогреса заборављају да је прогрес нека врста нужности и да он стоји прилично ниско у односу на узвишени идеал преображења. Између прогреса и преображења савремени човек изабрао је прогрес, одбацујући христоносни наук о кретању горе (а не напред), к Небу, к Богу. Оглушио се, дакле, о свети позив оних што блистају таворском светлошћу, што се, молитвом, узносе са земље у ваздух. Има ли, заиста, смисла српска (и свака друга) душа без вере у могућност преображења жалосне и греховне стварности? Без Христа, човек је, свакако, човеку звер - у Христу човек је човеку човек. Све могу у Исусу Христу, вели Небоходи Павле, даје ми моћ!

* Поезија (ваша) кадикад (у)води у својеврсну заједничку молитву песника и читаоца, и сама молитви сличи. Да ли је у томе бит, или радије стремите давању духовне подуке и поруке?

- Бит је, како Ви кажете, једино да певам по мери свога дара - све остало је ствар разумевања и тумачења. Није реч ни о поруци, ни о подуци, већ о ставу да песма и молитва недре из истог гнезда. И да и једна и друга имају крила и очи душе. Песма је, као и молитва, дисање. Кад човек дише - жив је. И молитва и песма човека чине живим. Песма, као и молитва, није ствар припреме, усредсређености, већ дар, Очев. Она није мерљива уделом песничког напора. Песник може бити спреман за песму, али је питање да ли је то довољно. Јер, ништа не бива, као и у случају молитве, без благослова, Очевог. Исто се догађа и с ратаром. Он обрађује њиву, оре плугом, сеје. Потом, чека кишу и лепо време. Ако све буде у реду семе ће проклијати - и биће плодова. Али, и он зна да ће бити тако само ако труд, његов, благослови Отац, наш. Из тог семена, ако је воља, Очева, избиће младице, изданци, цветови, најпосле, плод. Може се илустровати и овако - кад дете почне да хода, оно, извесно је, није стабилно - често пада и озлеђује се. Како расте, оно хода све боље и безбедније. На исти начин стасавају (и заснивају се) и молитва и песма. И песма је, ако је песма, као и молитва, на овај или онај начин, зрење уз Оца, нашег!

Фото: З. Јовановић

* Да ли је блиско нашем (српском) читаоцу певање о Јерусалиму и због чега морају  постојати свете земље, тла светија од свих других, у чему је значај постојања и опстојања тог материјалног, тла, здања светиња, крста, зида, камена, па и записа у камену, стуба?

- Сваки стуб у Јерусалиму је наш стуб. И сваки запис, на стубу, јерусалимском, наш запис. Нема, сагласно томе, ту ничег материјалног. Има само вековечитог трага Записа на стубу, јерусалимском да је човек човеку бесмртни брат и вечни сабрат.

* Веру осећате, видите и опевате као одговор на запитаности савременог света и човека? 

- Вера је питање свих питања. Сетите се Аврама, Саре и Исака, детета старости њихове. Слоган разочараног философа да је Бог мртав, само је тачка једног дужег процеса разбоготворења, затрованог пропагандног језика, који се хоће као емоционално сазвучје без садржаја. Кад уђемо у поље зрачења Оца, нашега, кад не кидамо Његово вечно ткање и нисмо глуви за Његову музику, кад између Њега и нас не бива ни ваздуха, кад се враћамо тишини изгубљеној ето рођења у Христу, преображења у Христу и васкрсења у Христу!

Фото: З. Јовановић

* Ваш, наш запис, велите, није у сагласју са оним тренутно владајућим, са предуверењем Европе? Како се у том несагласју онда опстаје, бива, на географском тлу Европе, духовно издвојеног бића? 

- Већ је речено - Србија ће бити или европска или светосавска, или по мери седамдесет-осамдест килограма иловаче или по мери Богочовека. И једно и друго није могуће. Све што је светосавско недри из богочовечанског, из јеванђељског. Свети Сава је, вели Ава Јустин, постао светим помоћу једино светог - помоћу Богочовека! Савремени европски човек не може бити мера нашег пута. Он не осећа Оца, нашега, као душу своје душе, као живот свога живота. Пре сто педесет година Фјодор Михајлович Достојевски је записао - крећем ка Европи, а знам да стижем на гробље! На исти начин, о истој теми, сведоче Иван Александрович Иљин, Ава Јустин и Свети (и равноапостолни) Николај Србски. Савремени североатлантски левијатан је слика и прилика Источног блока, током петог, шестог, седмог и осмог десетлећа 20. века.

- Иста гордост сопственог безумља и иста илузија властите надмоћи! Иста склоност, свепогубна и свенасилна, да се сваки педаљ царства земаљског обележи свеподразумевајуће-свеобухватним знаком од крчме, преко болнице и библиотеке, до рибарског чамца и исповедаонице. Савремени западни човек, лишен светости, онемоћало је дете глобалистичког постчовештва. Тешки демони дремају у његовом крилу. Онај утварни скот, с копитама, роговима и репом, ушао је у његов мозак. Он је човек без радости, оболео од празнине ума и пустоши срца. Не познаје нас, не разуме и не воли. Доброта и искреност нису блиски његовој формално-леденој и уравнотеженој правној свести.

Препоручујемо

Култура

0 2

ЈУБИЛАРНЕ "ТРЕ СОРЕЛЕ: У Звездара театру 50. извођење комада Стевана Копривице

23. 02. 2024. у 17:29

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА "СУБЈЕКТИ": Збирка фотографија младих уметника у СКЦ

22. 02. 2024. у 15:08

Култура

0 3

ДЕЦЕНИЈА КУЛТУРНОГ ДНЕВНИКА: Једна од најелитнијих емисија РТС обележила десет година постојања

22. 02. 2024. у 14:53

Култура

0 6

Престижну награду "Меша Селимовић" добио Селимир Радуловић (ФОТО)

22. 02. 2024. у 11:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације