КОРАЧАО ИСПРЕД И ИЗВАН СВОГ ВРЕМЕНА: Ретроспектива Владана Радовановића (1932-2023) у беогардском Музеју савремене уметности (ФОТО)

КОМПОЗИТОРУ, писцу, вишемедијском уметнику, теоретичару уметности и педагогу, који је од половине 20. века корачао испред свог времена, Владану Радовановићу (1932-2023), посвећена је ретроспективна изложба у Музеју савремене уметности на Ушћу, која ће свечано бити отворена у четвртак, 28.марта, у 18 часова.

Фото Марија Ћалић

Аутор концепције и кустос изложбе је историчар уметности Саша Јањић, а кустос из Музеја савремене уметности је Уна Поповић, руководилац Збирке фотографије, филма, видеа и дигиталних медија.

Под именом "Испред времена и изван" поставка ће представити преглед његовог вишедеценијског стваралаштва у многим областима уметности. Истовремено биће то и ново читање Радовановићевог значаја у контексту авангардних тенденција и пракси. Изградивши јединствени систем уметности који укључује синтезу различитих медија, филозофских интересовања, он је пионирски кренуо у извођење првих перформанса и акција, радиофонских остварења, стварање првих концептуалних радова, компјутерских графика, видео-радова, али и записивања снова као најранији облик вишемедијске синтезе.

Фото Иван Зупанц

- Када Радовановић започиње своја уметничка истраживања 1953. године, у светској, па и српској уметности, након краткотрајног соц-реализма, преовлађује модернизам који као нови канон улази у све области стваралаштва - објашњава Саша Јањић, у тексту који прати изложбу. - У то време утврђивања аутономије уметности и чврстих "граница" међу различитим медијима али и саме уметности од других реалности, Владан Радовановић интензивно ради на развоју идеја о потпуно другачијем виду стваралаштва, на самим границама уметности, па и изван њих. Независно од прото (нео)авангардних збивања у свету и често претходећи тим збивањима, сам истражује у сличним смеровима и различитим медијима, ширећи поље визуелног на мисаоно и језичко (концептуална уметност), телесно, кинетичко и просторно (телесна уметност, перформанс). Нови родови уметности које је Радовановић открио и у којима је посвећено стварао, у којима се слободно, али не и произвољно спајају различити вербални, музички, визуелни и кинетички медији, преиспитују природу стварања, доживљавања и смисла саме уметности у модерно, постмодерно, техничко и дигитално доба друге половине 20. века.

Фото Владимир Радовановић

Рођен у Београду, где је дипломирао на Музичкој академији, у класи Миленка Живковића, Радовановић је био суоснивач групе Медиала и оснивач Електронског студија Радио Београда, којим је руководио од 1972. до 1999. Написао је више од 250 теоријских текстова о музици и новијим тенденцијама у уметности. Радио је у студијима у Варшави, Паризу, Утрехту и Будимпешти, одржао је 30 самосталних изложби, перформанса и концерата у земљи и иностранству. Током готово седам деценија каријере добио је 11 домаћих и међународних награда за музику, осам за визуелне уметности (међу њима прву награду за видео у Сао Паулу, награду САНУ "Милан Табаковић", награду "Мића Поповић", Политикину награду), шест за литературу, и Вукову награду 2014. године за изузетан допринос развоју културе. Био је професор по позиву на Универзитету уметности у Београду, у Групи за вишемедијску уметност, као и почасни доктор музике Универзитета у Колумбусу, у Охају.

Радовановић ће у широј јавности али и у стручним круговима остати упамћен као творац оригиналних концепата попут воковизуела, тактилизма и пројектизма као посебног облика менталне уметности.

Фото Владан Радовановић

- Претходећи читаву деценију потоњој концептуалној уметности, Радовановић већ 1954. године почиње да експериментише са "менталним" које ће чинити непрестани ток његовог бављења уметношћу. "Ментално" за њега обухвата интелектуално, емоционално и вољно. Као посебан облик стваралаштва које је сам Владан дефинисао као "духотворство" које се испољава помоћу језичких структура које, зависно од контекста, својим другостепеним (метајезичким) значењем делују на разум, пројектизам је поред вербално-семантичког медија, користио и слику, звук и покрет, који не теже естетичности - објашњава Јањић Радовановићев појам пројектизам.

Као род нове уметности Радовановић је први дефинисао и воковизуел, који је спој писане и изговорене речи које посебним форматирањем творе слику, визуелну представу која се спознаје истовремено и као текст и као слика, обухватајући звучно и визуелно, да би касније био развијан и кроз просторно, кинетичко и тактилно. Воковизуел представља један од централних Радовановићевих концепата, сматра Јањић, као и полимедиј, који аутор изложбе тумачи:

- У Радовановићевом случају то је био термин вишемедијска уметност (или полимедиј) који је по њему на најбољи начин синтетисао идеју међусобног прожимања и спајања различитих медија. По Радовановићу, пуко спајање различитих медија, као нека врста практичне примењиве синергије, коју подразумева појам мултимедијалности, не одговара нити Радовановићевом појму медија, нити његовој уметничкој филозофији.

Крајем осамдесетих формулисао је и појам синтезијске уметности, која није само синтеза различитих медија него и синтеза битних својстава појединих модела вишемедијске уметности (позоришта, балета, опере, гезамткунстверка, перформанса). Изложба у част Радовановића биће отворена до 10. септембра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације