ЖИВОТ И ЗНАЧАЈ РУСКИХ ПРОФЕСОРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ: Књига историчара Драгомира Бонџића о емигрантима после Октобарске револуције
КЊИГА историчара Драгомира Бонџића "Руски емигранти - професори Београдског универзитета" објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда, у едицији "Време и прича".

Архипелаг
Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због нових власти, а после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, руски емигранти, међу којима и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају европске земље, укључујући Краљевину Југославију. Поједини од њих постаће неки од најпознатијих професора Београдског универзитета и на њему ће предавати годинама и деценијама.
Аутор књигу започиње мотом преузетим из "Романа о Лондону" Милоша Црњанског: " А сиромашни, стари, космати, руски професори, напунише, у туђини, књигама, катедре и универзитете, као некад Грци, кад је Константинопољ пао..."
Први део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и њиховој улози у развоју БУ између два светска рата. Аутор се бави и судбином руских професора у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после њега. Неки од њих ће, у новим политичким околностима, морати да напусте Универзитет, па чак и Југославију и оду на Запад.

Архипелаг
Други део књиге чине биографски портрети руских емиграната професора. Занимљиво је да су тада у саставу БУ били: Филозофски факултет, Правни, Технички, Богословски, Пољопривредно-шумарски, Медицински, Фармацеутски, као и Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици.
Књига пружа реконструкцију једног драматичног времена пуног преврата и емиграната, реконструкцију интелектуалне историје и реконструкцију историје земље.
- У књизи је приказан долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима, затим бројност и структура руских наставника и помоћног наставног особља, од доласка првих 1919, до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната, крајем 20. века. У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен њихов научни, стручни и друштвени, политички и културни живот, рад и страдање током Другог светског рата, као и у социјалистичком периоду, и научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. века - каже Бонџић у предговору.

Архипелаг
Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) је научни саветник у Институту за савремену историју. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време Хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ТРАМП ЗАСПАО И ЗАХРКАО НА САХРАНИ ПАПЕ? У њега је ушао дух "Успаваног Џоа" или то баш и није тако?
"УСПАВАНИ Доналд" на делу или баш и не?
27. 04. 2025. у 14:11
Коментари (0)