ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Левичари дувају, десничари пију...
ИСПРЕД пројекције свог мрачног стања свести, густе шуме (сценографија Јасмина Холбус, костим Борис Чакширан), са падином "спаљене земље", где држи камп за децу са хендикепом (у борби за еколошку чистоту), награђиваном професору Карлу (Светозар Цветковић) је све јасно и заморно.

фото Приватна архива
Он ће се грубо обрачунати јаким (погрешним) аргументима и са својом левичарски "освешћеном" кћери (упечатљива Наталија Степановић), као и са новопеченим доктором наука, Марком (Дејан Дедић), у коначном обрачуну због злостављања у детињству...
Светозар Цветковић, глумац специјализован и најчешће биран за улоге хладних, не разумних, лажно надмоћних интелектуалаца (очева, педагога) овога пута додаје јад својој интерпретацији симбола успеха, моћи и злочина, који, кад је злостављање слабијих у питању, редовно егзистирају заједно. Уз Марков језив крик, којим се ослобађа Карлове доминације из давнина, која му је уништавала живот, професор, стар и усамљен, са тла одговара прималним криком, јецајем, налик на дечије цвиљење. Нема у српском глумишту много уметника, који би са покрићем, хируршки прецизно, са изврсно пласираном первертираном интелектуалном хладноћом могли тако да обликују Карла, симбола модерне цивилизације, засноване на односу моћи и покоравања. Вера (Дубравка Мијатовић), Карлова супруга, такође је, у вештој, минималистичкој, али трилерски одлично градираној режији Сање Митровић, врло успешно показала да је блискост далеко од протоколарних, наоко добрих односа међу интелектуалцима више класе и да је то тешка болест. Дејан Дедић, излазећи непрестано из публике у своје сцене, као један од многих, свом јунаку, Марку, вешто је допустио да буде и слаб (заборавио је сопствено дете у врелим колима), и свесно надмоћан, кад оптужује свог злостављача. Ана (Јелена Илић) је његова супруга, ретка из "министарства силе", полиције, којој та моћ није помутила емоцију. Милица Јаневски, "жена које нема", јер је функција мајке још једног "обележеног" детета, конобарица, математичарка и изабрана да посади, са Марком, дрво на згаришту, да би се живот поново зачео, пословично је истинита и сликовита. Ђуро Брстина се, у неколико улога (Полицајац, Дечак са екрана, Возач) добро уклопио у болну анамнезу злочина без краја. Бранку Петрић (Бака, Газдарица, Катарина) је редитељка драмски форматирала као узалудну топлину, која греје и светли ка универзуму, али је присутни не виде.
У добром тексту "Нестајање", хрватског савременог писца Томислава Зајеца, тачно се анализира феномен уништавања, затирања, ишчезнућа, којим се људски мозак брани од смртоносне трауме. Његови ликови су животворни, на болан и дневно препознатљив начин, упркос томе што су нам приказани готово без сопствених мотива, због којих су то што су постали, нарочито Карло, јер је прича о његовој мајци крајње минимизована и скрајнута...
Хвала ауторима на хепиенду!

"НЕЋУ МОЋИ ДА ПРИСУСТВУЈЕМ ДОГАЂАЈИМА" Држава ЕУ забранила Фицу прелет до Москве, траже се алтернативне руте
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо је известио да Естонија није дозволила словачком авиону за Русију да прелети преко њене територије и да се тражи алтернативни пут.
07. 05. 2025. у 21:01

"ТО ЈЕ СКАНДАЛ!" Орбан жестоко ударио на Урсулу фон дер Лајен због Украјине
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан оштро је критиковао председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен на друштвеним мрежама због позива Украјини да убрза приступање Европској унији.
07. 05. 2025. у 15:26

ПРИВАТНО НАСЕЉЕ: Славни музичар масовно гради на Златибору - комплекс од 17 зграда, а њему и партнеру две куће
"ИМАО сам апартман на Златибору који сам продао и тај новац сам уложио у овај пројекат. Имам викендицу на Кокином Броду, а то је ближе Златару. То је заправо породична кућа, супруга ми је одатле родом. Имам жељу да живим на Златибору. Богу хвала, ауто-пут полако стиже тамо. Дођем данас за Београд, увече свирам, а пошто ми до Ужица треба два сата, сутрадан с породицом кулирам у шуми."
07. 05. 2025. у 19:11
Коментари (0)