"ДОК ВРЕМЕ ПРОЛАЗИ", ЈОШ СВИРА У "РИКОВОМ КАФЕУ": "Новости" на лицу места, у Казабланки, у ресторану који је реплика оног из филма

ОД свих барова на свету, она је ушета баш у мој! Легендарну реченицу изговара Хемфри Богарт, власник "Риковог америчког кафеа" у филму "Казабланка", када Ингрид Бергман, у улози Илде, његове велике љубави, са мужем - припадником чешког покрета отпора, долази у мароканску луку, бежећи пред нацистима.

Приватна Архива

А од свих барова на свету, баш у "Риков кафе", смештен између старе медине и обале коју запљускује Атлантик, у једном од највећих афричких градова, Богарт никада није крочио, за разлику од хиљада туриста који управо због њега и филма ту долазе готово на ходочашће.

Премијерно приказано у Њујорку 26. новембра 1942, остварење које је режирао мађарски Јеврејин Мајкл Кертис, у потпуности је снимљено у америчким студијима. Тако да главни глумац, који је име Казабланке винуо у сазвежђе бесмртне уметности, никада није посетио овај град, нити Мароко, иако је боравио на црном континенту, тачније у Белгијском Конгу, док је снимао "Афричку краљицу".

Али, Рик и Казабланка, срели су се поново пре две деценије. Спојила их је амерички дипломата и аташе за трговину у Mароку, Kети Кригер (1946-2018), као реминисценцију на један од најуспешнијих филмова у историји. Намера јој је била да митско кинематографско место претвори у нешто опипљиво, а своје снове у реалност. Традиционалну мароканску кућу (риад), из тридесетих година прошлог века, под чијим сводовима је могла да се дешава радња филма, уз помоћ архитекте Била Вилиса, трансформисала је у готово верну копију сета "Казабланке".

На масивним дрвеним вратима, попут оних из филма, испред којих су две огромне палме, госте дочекују вратари у црним, елегантним оделима. Предност имају они са резервацијама за ручак или вечеру, јер је "Риков бар" пре свега ресторан. Уколико имате среће и мало шарма, могу вас пустити унутра и на шољицу кафе, уз "Риков чизкејк", или неки од мароканских слаткиша.

Foto: Фото приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

А када се двери отворе - лукови, балкони, балустраде, месингани листери са перлама, раскошни црно-бели подни мозаик - све ствара утисак да сте закорачили у 1942. Ту је и сто за рулет, на коме се послужује пиће. И клавир. Не свира га Сем (једна од заблуда је да Богарт у филму изговара реплику "Свирај то поново, Сем", сличну реплику има Бергманова: "Свирај Сем, свирај "Док време пролази"). Свира га углавном Исам, пијаниста из Рабата. Током вечерњих, живих свирки чује се и "Док време пролази", као и многи други звуци. Приређују се тематске музичке вечери. У преподневним сатима, са озвучења благо допиру мелодије поуларне пре, као и у току Другог светског рата.

Приватна Архива

На зидовима су плакати за "Казабланку" на разним језицима и различитог дизајна, али на свима, образ уз образ, Богарт и Бергманова. Легенда каже да је Хемфри био знатно нижи од партнерке, а почетком деведесетих немачки "Штерн" је први објавио фотографије са сета, на којима се види како велики глумац стоји готово на котурнама како би у кадру деловао виши.

Чаролија "сребрног екрана" вешто је то сакрила, а у садашњем кафеу, Рикова и Илдина ванвременска прича започета у окупираној престоници Француске ("Увек ћемо имати Париз"), која добија дрматиче обрте у ратној Казабланки, под контролом режима из Вишија и присуство немачких официра, где све врви од шијуна, избеглица, профитера, може да се прати на неколико мањих екрана, уоквирених тешким, сомотским завесама.

Приватна Архива

- У "Казабланки" нисам урадио ништа што претходно нисам урадио у 30 других филмова, а сада сви одједном тврде да имам сексепил. Када ти Ингрид Бергман у крупном плану каже да те воли, онда свако изгледа као велики љубавник - тврдио је Богарт.

И док се у атмосфери филмске чаролије, после више од осам деценија, промичу кадрови који су филму донела три Оскара 1943. готово енигматично звучи прича Ингрид Бергман како је Богарта пред камерама пољубила, а да га није упознала. Легенда каже, да је много касније, када се удала за Роберта Роселинија и родила дете, срела свог партнера из "Казабланке", који јој је рекао:

- Некада си била велика звезда, шта си сада?

- Срећна жена - одговорила му је.

Ипак, магија коју су створили, одолева времену, трендовима, естетикама, дигитализацији, вештачкој интелигенцији... И може да стане у једну реченицу:

- Here's looking at you, kid!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације