КЛАСИКУ “ИЗВЛАЧИМО” ИЗ ДВОРАНА У НОВЕ НЕОБИЧНЕ ПРОСТОРЕ: Интервју - Марија Јелић, сопран

НАШ познати сопран Марија Јелић могла би да поносно набраја достигнућа из своје биографије унедоглед, све док новинска страна не би била испуњена највећим именима, попут Пласида Доминга, најпрестижнијим сценама, попут Карнеги Хола, те најзначајнијим ролама у којима би свака певачица њеног фаха пожелела да наступи.

Приватна архива

Могла би и да "правда" своју одлуку да, мимо овдашњих адета и устројства оперског света у нас, никада не пожели да постане део ансамбала које од наших оперских кућа, на чијим је сценама заблистала у свакој повереној јој улози.

Ова уметница блиставог гласа могла би и да нашироко објашњава колико није чудно то што је, упоредо са грађењем оперске каријере, стекла звање мастер инжењера електротехнике, и колико су јој студије на ЕТФ помогле у њеном уметничком позиву.

Могла би Марија Јелић, као дете социолога, универзитетског професора, и клиничког психолога, да аналитички изложи своје схватање развоја друштва, културе, уметности, па и будућности опере.

Могла би, па ипак, баш ништа од тога ова уметница не ради, баш као што себе никако не сматра дивом и примадоном, како је неретко у медијима представљају.

Уместо тога, сопран Марија Јелић упорно и доследно ради на себи, свом образовању и гласу, не плаши се изазова већ им храбро хрли у сусрет, па и "измишља" нове. Као неко ко је одувек био предузетничког духа, своју каријеру и бренд развија у складу са захтевима савременог тржишта, без страха ризикује и непрестано истражује... Тако је у своју, све пунију али и све необичнију биографију, почела да уписује крајње не-оперска места која је претворила у оперску сцену. Последњи у низу био је недавни наступ наше инжењерке на отварању међународног фестивала "Дани Николе Тесле" на Нијагариним водопадима код Теслиних трансформатора.

- Мој циљ је да класична музика изађе из стандардних простора, да се покаже да је доступна свима. Из тог разлога волим да певам на местима која нису уобичајена за оперско извођење, а такође волим и да подсетим на ремек-дела оперске музике која нису комерцијална у данашње време - изјавила је тим поводом.

Представили сте се и једном песмом Петра Коњовића, и причом која је прати?

- Изабрала сам да певам композицију Коњовића, који је посебан допринос дао и развоју оперске уметности. Како је Тесла прославио науку у свету, тако су и наши композитори представљали веома успешно српску музику, укључујући и оперу. Увек волим да испричам неку причу јер је публика заинтересована да чује, поред певања, и причу везану за то. Тако сам овом приликом испричала да и у Београду испред зграде техничких факултета постоји споменик Николи Тесли као и на Нијагариним водопадима, са тим што је код овог београдског споменика Тесла у седећем положају са књигом, а сви који заврше факултет се након одбране дипломског рада обавезно фотографишу поред истог. Присутнима у публици се јако допало то што сам рекла.

Како сте доживели наступ у част Тесли, на том месту?

- Била сам узбуђена и почаствована због наступа у Tesla power station, поред Теслиних трансформатора, поготово баш због тога што сам и електроинжењер, и током целог школовања сам се непосредно бавила и Теслом и његовим изумима. Била сам заиста посебно инспирисана јер сам била део тог "Теслиног струјног кола". Необична места за наступ пружају мноштво могућности, посебно у развоју сопствене креативности у осмишљавању тих наступа. То је за мене увек посебан изазов.

Пред вама је, после трансформатора, изазов трансформисања Силоса крај реке у нестандардну оперску сцену?

- Са дивним тимом у коме су оснивачица Дома културе Силоси Анастасија Ана Ћетковић, и оснивачица Haos community space Бланка Шупе, покренут је пројекат који за циљ има оживљавање Силоса као оперског простора. У том складишту бесконачне енергије канимо да креирамо уметност која ће надахнути сваког појединца у публици на психолошки и духовни развој, кроз друштвене теме али и чулне моменте. У времену глобализације, циљ и сврха уметности прелазе са предмета на концепт, који ће показати дематеријализацију и интеграцију са енергијом у простору. Почињемо са гала концертом 25. августа, на ком ће поред мене наступити светски познат мецосопран Ненси Фабиола Херера, и диригенткиња Ђана Фрата.

Циљ за идућу годину је да Силоси постану амбијент у коме ће се одвијати озбиљан фестивал, и оперске представе на важне друштвене теме?

- Да, а међу великим и иновативним пројектима у плану је да буду и они осмишљени поводом осам деценија од краја Другог светског рата, попут продукције оперске представе "Брундибар", дечје опере која је у логору Терезин изведена 55 пута за годину дана, од 1942, након чега је највећи број деце која су је изводила послата у Аушвиц... То је само један од пројеката замишљених тако да пруже дубоке увиде у психолошке карактеристике ликова и социолошке аспекте приче, захваљујући особеном концепту и непосредном контакту извођача и публике, у јединственом амбијенту.

Сматрате да опера има будућност, уз темељну трансформацију?

- У свету је много минималистичких продукција, симболизма у режији, концептуалног приступа... Живимо у времену које на глобалном нивоу показује тренд опадања интересовања нових генерација за оперу, као класичну уметност у класичној режији. Праћење нових трендова у концептуалној уметности допринело би и едукацији нових генерација, па и приближавању опере тој публици. И фестивалом у Силосима желимо да покажемо да је оријентација човека ка себи уз стимулацију музиком која наглашава концепт, један од ефикасних психолошких механизама који воде ка опстанку и расту.

Иако сте се као четворогодишњакиња заљубили у оперу гледајући "Чаробну фрулу" или "Љубавни напитак" у Народном позоришту, никада нисте пожелели да будете део ансамбла Београдске опере?

- Запошљавање оперских певача на неодређено време, попут система који упорно опстаје у нашим оперским кућама, никако не може да се одржи на дуже стазе, а што је најгоре - може да уљуљка људе и да они престану да раде на себи, да расту и да се развијају. Наше оперске куће неминовно ће доживети трансформацију са временом које долази, начин финансирања мораће да се прилагоди моделима финансирања европских театара, а не да остаје комплетно буџетски, што је тешко одрживо. Биће неопходно редефинисати радне односе, направити другачије пословне моделе. Млади уметници би требало да иду на аудиције, да се боре за себе и раде на развијању своје индивидуалности, да се опробају у различитим пројектима и контекстима.

Приватна архива

Држати корак са временом

КАКВУ би улогу опера могла да има у будућности?

- Мислим да је будућност опере да промовише нова решења, нове стилове и примењује нове технологије. Неопходно је да иде у корак са временом али и да се држи добро познате традиције, ради њеног неговања и очувања. Јако се радујем и операма које су у настајању - мислим на модерну музику и на теме којима се баве, на пример мигрантима, психолошким стањима, борби против насиља...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације