ДАЋЕМО ЂАЦИМА ЛАКШИ ПРАВОПИС: Интервју - Проф. Милош Ковачевић, члан Савета за српски језик

У ШКОЛСКОЈ 2024/25. промениће се и Правопис српског језика. Биће најмање 50 одсто краћи. Написане су и нове Националне читанке, предвиђене за три нивоа: за млађе и старије разреде основних школа, као и средње школе. У њима ће се учити национална историја, најчешће она прећуткивана, а написали су је српски професори.

Фото: В.Новости

Закон о употреби језика, она чувена подела на службени, јавни, књижевни српски, може да се нађе у Скупштини најкраће за шест месеци, а све то води повратку свом писму, ћирилици и свом српском језику.

Овако укратко гласи "рапорт" о минулом раду Савета за језик при владама Србије и Републике Српске који ради "под капом Немањине 11", који је, за "Новости", поднео професор Милош Ковачевић, један од најугледнијих српских лингвиста и члан Савета за српски језик.

Ковачевић подсећа да је Савет формиран на иницијативу Александра Вучића да се усвоји Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма на дан свесрпског јединства 15. 9. 2021, како би се заштитили српски језик и ћирилица као темељи српског националног идентитетета.

- Савет за језик има девет чланова, угледних професора универзитета и културних посленика. Циљ је вођење заједничке језичке и културне политике у српским земљама са обе стране Дрине. Да би се то догодило, мора се ускоро променити Закон о језику и писму из 1991. који је рођен из комунистичких наплавина "братства-јединства". Најбитније у новом закону требало би да буде да службена употреба језика подразумева све што није приватна или индивидуална употреба - каже наш саговорник.

Имамо ли најкомпликованији правопис у Европи? 

- Захваљујући многим "језичким зналцима" имамо заиста најкомпликованији правопис. Некад смо имали најпростији и најфункционалнији, још из доба Вука Караџића који је опет, следио Аделунгово правило: Пиши као што говориш! Рецимо, Вуков буквар из 1827. има 17 страна и 10 до 15 правила за писање. За 200 година правила су се удвадесетостручила а само за велико и мало слово и одвојено и састављено писање уз (не)употребу цртице имамо 220 правила! Паметан не може да упамти.

Шта доноси нови правопис? 

- Ревидирани Правопис биће бар 50 одсто краћи, а будући да сам лично решавао најкомпликованију ствар, употребу запете, писање запете ће се убудуће решавати доследним коришћењем "логичке интерпункције". Ако је, рецимо, нешто супротно, као у примеру "дошао је, иако га нисмо звали", ставља се запета. Пише се запета и кад наглашавате нешто у реченици. Досадашњих "100 правила запете" сведена су на пет општих правила.

Нове Националне читанке очекивали смо на почетку ове школске године? 

- Нисмо све ствари још усагласили, али немамо великих проблема. У овој школској години биће, надам се, у употреби Национална читанка, која покрива садржаје из историје, географије, српског језика и књижевности, музике и сликарства. Матурски испити будућих средњошколаца и студената садржаће 30 одсто садржаја из ових уџбеника. Ако не за 2025, онда за матуру 2026. године.

Шта може бити спорно у Националним читанкама? 

- У лекцијама је она "запретена историја" која је спакована у петнаестак лекција. Ту ћемо се одредити рецимо према Јасеновцу или Сребреници, партизанима и четницима, недићевцима и свим другим "историјским страховима", да не будемо погрешно схваћени... Конкретно, лекција "Немањићи", као и све друге, обрађује се национално свеобухватно и прилагођена је узрасту. Наравно, нису они почетак наше историје, тако да лекције крећу од првих српских трагова на Балкану.

Који је кључни проблем српског језика међу Србима? 

- Скендер Куленовић је најбоље илустровао језичко-политички оксиморон у чланку у НИН-у 1957: "Шта значи српски у називу српскохрватски". Скендер је објаснио да у свим сложеницама основно значење носи последњи члан. Светлоплаво је примарно плаво, тј. плаво са светлом нијансом, српскохрватски је хрватски са српским нијансама. Куленовић је имао проблема због тога тумачења, али нам је показао истину. У Институту за српски језик у САНУ и даље траје израда српскохрватског речника. Институт за језик у САНУ је променио своје име, избацивши из њега одредницу "хрватски" али је наставио да ради на српскохрватском речнику, иако је његово финансирање "уграђено у Закон" у коме се не помиње српскохрватски језик.

Због Закона о језику и писму из 1991. смеју нам се и Европљани а највише суседи... 

- Највећи проблем тог закона јесте употреба термина и службена и јавна употреба језика. Под службеном употребом језика и писма притом потпада употреба само у државним органима (од општинског до републичког нивоа). Све што није службена употреба подводи се под јавну, тако да је њена сфера много шира од сфере службене употребе, службена употреба чак не подразумева ни употребу у школама, ни употребу у масмедијима. Зато се нпр. у школама може користити као језик у јавној употреби, на пример и дорћолски. Ту је неопходан нови закон.

Ово је повратак ћирилици и коренима? 

- Може се назвати и ревизијом будућности српске државе и народа. Јер, уколико наставимо - остаћемо и без језика и писма.

Колико је важна норма језика? 

- Српски књижевни језик је стандардизован или стабилизован највише кроз дела Иве Андрића. Андрићево дело је врхунац српског народног језика у књижевности. Али данас језик књижевности нужно не мора бити књижевни или стандардни језик, него може бити и жаргонски или дијалекатски, као нпр. у "Петријином венцу" Драгослава Михаиловића и "Осами" Владимира Кецмановића. Колико је норма језика важна сведочи детаљ из историје када је Александар Бијелић, највећи српски лингвиста, окарактерисао језик Момчила Настасијевића као "насиље над језиком", тако да је Настасијевић за живота врло мало својих дела објавио у Србији. Оно што није дозвољено великом Настасијевићу јесте Гордани Чомић и Зорани Михајловић, "творцима" родно сензитивног језика у нас, који заиста представља насиље над језиком.

Тај закон је на леду? 

- Као противуставан, није чудо да је Уставни суд недавно обуставио његову примену. А сигуран сам да ће бити и забрањен. Међутим, за три године његовог пропагирања и употребе, српски се доиста променио, нарочито у масмедијима, где се све чешће сусрећу језички рогобатне новокованице фемининатива. Неке накарадне и бесмислене речи и појмови су постали део свакодневице.

Медији су, дакле, криви? 

- "Вечерње новости" и "Политика" су највише објавили текстова против родно сензитивног језика, па није ни чудо што се у њима најмање "примио" родно сензитивни језик. У готово свим другим дневним и недељним, посебно таблоидним новинама догодила се "поплава" родно сензитивног језика.

Да ли и новине утичу на језик? 

- Публицистички стил писања је репер према коме људи прихватају или не прихватају начин на који говоре и речи којима се служе. Медији кваре или држе дигнитет језика и писма и данас су темељни критеријум стандардизације писма и језика. Новине су оно што се највише чита, оне су и жанровски најразноврсније, и зато у стандардизацији и имају привилегован статус. Поготово оне на ћирилици, јер су то према једном од основних идентитетских критеријума праве српске новине!

А шта је са латиницом? 

- Она је неоправдано доминантна на српском језичком простору, и то одговорно тврдим. Погледате ли изложбе књижара, видећете да је највећи број књижевне продукције штампан латиницом. А латиница заиста није српско писмо. То је писмо који смо добили уласком Хрвата у заједничку државу 1919. године. Разлог доминације латинице најчешће су и сами писци, који сматрају да ће ако штампају на латиници бити доступнији читаоцима из окружења, а то је опет велика илузија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације