КРОЗ ПОЕЗИЈУ И РОБИЈАШИ ДОТИЧУ СЛОБОДУ: Интервју - Естер Рамон, песникиња и професорка компаративне књижевности из Мадрида
ПОЕЗИЈУ пише душа, а душу је тешко репродуковати помоћу нових технологија.
Фото Приватна архива
Зато, ако ме питате да ли ће најузвишеније стихове у будућности писати људи или вештачка интелигенција, желим да верујем да ће у том надметању са модерним технологијама победити песници - рекла је, за "Новости", Естер Рамон, песникиња и професорка компаративне књижевности на Универзитету Карлос III у Мадриду и врло запажена учесница минулог 19. Међународног новосадског књижевног фестивала у Новом Саду у организацији Друштва књижевника Војводине.
Рамонова је објавила десетак књига поезије. Њене песме преведене су на немачки, енглески, француски, румунски, шведски, португалски и арапски језик. Своју поезију објављује и у бројним књижевним часописима. Поносна је и на чињеницу да се њена збирка Scelle у Француској пред читаоцима појавила двојезично - на шпанском и француском језику. Захтеван однос између човека и природе уз дијалог поезије са другим уметностима, окосница су њеног досадашњег опуса.
Шта говори ваше професорско искуство - имају ли времена и жеље младе генерације, опседнуте мобилним телефонима, да читају поезију?
- Млади људи су данас под огромним утицајем друштвених мрежа и уопште нових технологија и тешко се концентришу на наставни програм. Ипак, студенти који су код мене на компаративној књижевности воле да на часовима разговарају о књизи, да чују мишљење професора и колега студената. Они су навикнути на вештачку интелигенцију. Зато смо на факултету увели нови, прилагођен програм испитивања студената. Испитивачи слушају разговоре студената о књижевности и на основу тих утисака их оцењују.
Утиче ли политика и у којој мери на вашу поезију?
- Поезија представља неку врсту политике али када пишете стихове, ви имате избор. Моја поезија није политика у уобичајеном смислу. Моје књиге говоре о климатским променама, природи, животињама, сиромаштву, миграцијама, о улози жена. Посвећена сам комплексним темама.
Фото /Приватна архива
Учествовали сте пре десетак година у Ослу у истраживачком пројекту о улози уметности у јавној сфери. До каквих сазнања сте дошли?
- У истраживачким пројектима очекује се на крају некакво заједничко гледиште, али то није увек онако како владе тих земаља, односно организатори прижељкују, јер на уметност се не може посматрати поједностављано, а она, притом никада не може и не сме да буде заробљена. Било је занимљиво јер су људи радили на пројекту и радили су заједно. Размењивали су мишљења.
У неким затворским центрима предавали сте осуђеницима креативно писање. Постоји ли код људи, чија је слобода ограничена због преступа које су починили, истинска жеља за читањем и креативним писањем?
- Једна од мисија у мом животу је подучавање људи поезији. То је моја страст, зато што људи кроз поезију могу да буду ближи сами себи. За мене је поезија тотална слобода. Када сам радила у затвору, ти људи су кроз поезију могли да дотакну слободу коју свако од нас носи без обзира где се налазио. Иако су били окривљени за нешто, имали су право да буду слободни кроз поезију. То је било веома занимљиво и добро искуство и за мене и за те људе.
Због чега је вама као песнику веома важна фотографија?
- Предајем у неким школама фотографију. То је спона између речи и визуелног. Слика је у поезији битна.
Припремате ли нову књигу песама?
- Није још завршена, али њене делове сам читала овде, у дивном Новом Саду, у којем сам, као и у Србији, први пут. Тема књиге су мајка Исусова Пресвета Девица Марија и анђео Габријел који је њој наговестио да ће зачети са Духом светим. Анђела Габријела у мојим стиховима мучи и дилема о жени-девици, али не успева да то питање изговори.
Роман по Ромеру
ОБЈАВИЛА је Естер Рамон ове збирке песама: "Тундра" (2002), "Марва" (2008), "Експлозивни гас" (2009), "Соли" у сарадњи са енглеским фотографом и архитектом Марком Бентлијем, (2011), "Лов са творовима" (2013), "Пребивалиште" (2015), "Запечаћена" (2019) "Семе" (2022), "Разнобојно тело" (2024) и друге збирке. Ауторка је и прозне књиге "Делфинине карте" (2022) инспирисане јунакињом филма "Зелени зрак" француског редитеља Ерика Ромера.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РАДОВАО СЕ ПРЕ ВРЕМЕНА? Јаник Синер ипак "лети" из тениса због допинга?! Уопште није истекао рок, иако то многи тврде!
Тениски свет је потресла информација да је Јаник Синер био позитиван на допинг тесту. И то двапут. У априлу је он сазнао да је "ухваћен на делу", а потом се бранио далеко од очију јавности, јер је читава ствар неким чудом била заташкана и нико осим најужих Синерових сарадника и оних који су вршили истрагу о томе нису ништа знали. Када је за то сазнао читав свет - већ је био ослобођен оптужби. Међутим, може бити да се није извукао како се чинило на први поглед, а и како су многи овог уторка јавили, тврдећи "да је истекао рок да Светска анти-допигн агенција (ВАДА) поднесе жалбу". Рок уопште није истекао.
10. 09. 2024. у 17:54
"ЈА САМ БИО ПРВИ ДОМАЋИ ИЗДАЈНИК": Шта је Захар радио у време немачке окупације?
МИЛУТИН Поповић Захар је творац ванвременских хитова као што „Видовдан“, „Иванова корита“, „Вино точим, ал’ вино не пијем“, човек који је својим песмама лансирао Лепу Брену у врх естраде, али и правник са научним звањима и аутор „Оде олимпике“ и других композиција које су извођене у престижним концертним дворанама од Русије до Америке, рођен је давне 1938. године, а и данас, у 84. години, пише песме, како каже – више него икада.
11. 09. 2024. у 09:57 >> 10:07
ОВЕ ВРЕДНЕ САВЕТЕ НЕЋЕТЕ НАЋИ НИ НА ЈЕДНОМ КУРСУ
Како наћи баланс између пословног и приватног живота, како се носити са одговорношћу и још много корисних савета.
11. 09. 2024. у 11:23
ПАВКОВИЋ ОТКРИО ШТА МУ ЈЕ ЂИНЂИЋ РЕКАО: Досманлије имале кукавички план за 6. октобар
ГЕНЕРАЛ Небојша Павковић изјавио је да су сви лидери ДОС били спремни да напусте Србију јер су плашили да ће војска са тенковима изаћи на улице и да му је то лично рекао сада покојни Зоран Ђинђић.
09. 09. 2024. у 23:10
ПРЕКРСТИО СЕ И ПОРУЧИО МУ ЈЕДНУ СТВАР: Патријарх Павле срео свештеника у најновијем моделу мерцедеса
ПАТРИЈАРХ Павле једном приликом је срео свештеника у најновијем моделу мерцедеса.
11. 09. 2024. у 08:33 >> 12:45
БЕОГРАД У ШОКУ: Шта сте то урадили јадном псу? (ФОТО)
ИАКО можда није имао намеру да штети, резултат је дубоко тужан. Овакво поступање са животињом није само неприхватљиво већ је и суштински облик мучења.
10. 09. 2024. у 14:26
ШТА ЈЕ КАМАЛА ХАРИС ПОКУШАЛА ДА САКРИЈЕ ТОКОМ ДЕБАТЕ СА ТРАМПОМ? Психијатар анализирао све - Ово је била Трампова најбоља реченица
НЕШТО мање од два месеца до председничких избора у Сједињеним Америчким државама, бивши амерички председник Доналд Трамп суочио се са актуелном потпредседницом Камалом Харис у дугоочекиваној дебати.
11. 09. 2024. у 15:01
СРПСКА ДЕЦА ЧИТАЈУ ДА СУ СРБИ АГРЕСОРИ: Негативан наратив о нашем народу у Федерацији БиХ
ХИСТЕРИЈА бошњачких политичара, дела западних сила и представника муслиманских жртава из Сребренице око навођења чињеница у уџбенику историје за 9. разред основне школе у Републици Српској, где се спомињу генерал Ратко Младић и први председник РС Радован Караџић, иде толико далеко да се тражи и реакција Тужилаштва БиХ.
11. 09. 2024. у 10:58
КАКО СЕ МЕРИ МУШКОСТ? Вања Грбић оштар: "Погледајте своје жене" (ФОТО)
ВЛАДИМИР Грбић не крије колико је поносан на своју супругу и у више наврата истицао је колико је она значајна фигура у његовом животу.
11. 09. 2024. у 13:34
Најновије из рубрике
ХАМОВИЋУ „РАЧАНСКА ПОВЕЉА“: Културом памћења против самопорицања
Песник и писац Драган Хамовић овогодишњи је добитник престижне „Рачанске повеље“, коју фондација „Рачанска баштина“ од 1995. године додељује домаћим и страним ауторима за изузетне доприносе у култури. Награда се Хамовићу додељује „за стваралачку службу патриотском завету“.
11. 09. 2024. у 10:50
ПРИЧА О УСПОНУ И ПАДУ БАНАТСКОГ СЕЛА: Промоција романа Формалин Дејана Попова
РОМАН првенац зрењанинског писца Дејана Попова, Формалин, биће представљен у Библиотеци у Зрењанину, у четвртак, 12. септембра у 19 часова, а осим аутора о роману ће говорити књижевник Срђан Срдић и књижевни критичар Владимир Арсенић.
11. 09. 2024. у 10:25
ПОГЛЕД ИСКОСА: In memoriam Асканио Поповић - Налазио је своја упоришта
ПРЕ месец дана, изненада, у 75 години, преминуо је сликар, стрип-цртач, илустратор и члан УЛУПУДС-а Асканио Поповић (Београд, 1949-2024).
11. 09. 2024. у 07:30
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Вода и ватра "Срећна вода", Ненад Шапоња
ДОК читамо нову збирку песама Ненада Шапоње "Срећна вода" ("Прометеј", Нови Сад 2024) уочавамо значај разлике на којој опстојавају светови и релације између женског и мушког.
11. 09. 2024. у 06:00
НЕПРОЗИРНА СВЕТЛОСТ
ВИДЕО сам то, знаш? У Тринитију. Прву експлозију. Својим властитим очима. Био сам можда једини човек на свету који је стварно директно гледао у проклету ствар, такав идиот сам био.
11. 09. 2024. у 05:00
Коментари (0)