ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Активисти без трага нестали - 58. БИТЕФ

ОСИМ чињенице да су супружници, активисти, "звиждачи" еколошког покрета нађени мртви у свом стану, ништа више није извесно, ни у погледу њихових живота, ни у вези са драмом, која је потписана псеудонимом Роуз Селави (британска ауторка не жели да се идентификује).

фото приватна архива

Ликвидирани су имали и четворогодишње дете. Истог дана, неко дете те старости је дато хранитељима. Редитељ, Јан Крмељ (Местно Гледалишче, Љубљана), вешто преплиће нарацију са драмским сценама, уз обиље докумената, који реконструишу, колико и интервјуи ретких познаника активиста, како су живели и како их је средина третирала.

Сама ауторка, у представи Луси, приповеда о сопственом трновитом путу да сазна било шта о двоје људи, о којима су подаци избрисани са интернета, као да нису живели. Заслугом редитеља (драматург Петра Погоревц), ово је хорор, није само саспенс, тема о којој је опасно говорити, јер задире у биће "дубоке државе" и обавијена је службеним и криминалним тајнама, чије откривање је опасно по живот. Иако на 58. Битефу има превише текстова о теријама завере, ауторка "Пукотине" је, учинила корак напред и пришла веома близу истини - сам живот је завера, а између његовог реалног, вечно проблематичног трајања и уметничке поруке зјапи амбис, а не само пукотина. Завереници живе у све већој изолацији, снимајући документарце о уништавању природе и претњи загађења по голу егзистенцију. Напољу бесне сурови капитализам, погубна политика, смртоносни ковид, разорно лицемерје...

Драмска нарација Јана Крмеља само личи на преплитање стварности и игре, а заправо је интимни ток илузије двоје актера, од почетка до краја, од састанка "на невиђено", заједничког живота, тешког зачећа, до сневања поправке света, уништеног небригом и лошим намерама, пре злодела. Актери нас воде кроз њихову свест и подсвест, па је могућно дознати и шта им је намера, и како је она брутално поништена. Концлогор у коме живимо, по њих је постао управо то. Изоловани, склоњени, ућуткани, гладни и у беди, дочекали су, парадоксално, крај не од отрова, већ од метка неке службе. У питању је експеримент, на сцени представе "Пукотина" (сценограф Лин Јапељ) и од почетка је јасно да заморци неће преживети. Актери у представи (Ајда Смрекер, Дијана Коленц, Јернеј Гашперин и Борис Керч) уверљиво се поигравају реализмом и деконструкцијом, подједнако истинитим. Драмска игра, делови реконструисаног живота погубљених активиста су представљени емотивно, интима је постала изврстан контрапункт отуђености људи око њих, а метафора геријатрије, са свим дегенеративним процесима овог доба, где актиивисткиња ради као медицинска сестра, згушњава симболику краја света, који је, ми знамо то, за њих известан. Мада "Пукотина" није велика представа, нити јој је домет претерано далек, њен квалитет је највише у приказу појединачне судбине, жртвоване за опште добро. Интимно, лично, политичко, криминално - правац је којим је Јан Крмељ сигурном руком поставио сценослед суноврата планете и нас појединачно, како је и ауторка то замислила. Лична судбина је надрасла општу. И то је правилно. Сваки рат је тежак тек кад прође кроз твоје двориште.

Препоручујемо

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Глембајевштина као синдром болести

30. 09. 2024. у 06:15 >> 18:41

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Љубав са последицама - 58. БИТЕФ

29. 09. 2024. у 16:06

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Античка драма из нашег живота - 58. БИТЕФ

28. 09. 2024. у 05:00

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Лет у месту-58. БИТЕФ

27. 09. 2024. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације