ПАСЈИ ЖИВОТ И ПЕПА ПРАСЕ: Изложбе Луке Трипковића и Николе Велицког у Београду и Крагујевцу
ДВОЈИЦА уметника млађе средње генерације, који су запослени на београдском Факултету ликовних уметности - Лука Трипковић (1989) и Никола Велицки (1983), представљају своја нова дела на самосталним изложбама.
Фото Центар за графику ФЛУ
Трипковић, циклус "Пасји живот" излаже у Галерији Центра за графику ФЛУ, у Београду, а Велицки, у крагујевачком простору галерије "Рима", поставку - "Како ми је било на Непалу и зашто нисам отишао".
Серији Трипковићевих радова на којима су представљени "човекови најбољи пријатељи", подстицај су дале слике са истим мотивима Дејвида Хокнија.
- Портрети паса су само проширена метафора наше усамљености, изолације и потребе да каналишемо брижност, нежности и сентимент - пишу у тексту каталога Наташа Јанковић и Тиа Антић. - Истински предмет Хокнијевих слика јесу апострофиране емоције и узајамна љубав пса и његовог власника. Једнаког сентимента, Лука Трипковић се опредељује за изложбу у форми омажа истоветног назива. Реч је о анализи егзистенције, изведене уметничком вештином која је омогућила да сложености једног живота делују једноставно. Портрети паса су само проширена метафора наше усамљености, изолације и портебе да каналишемо брижност, нежности и сентимент.
Фото Галерија Рима
И нови радови Николе Велицког за главног ликовног јунака имају Пепу, интерпретирану из анимиране дечје серије "Пепа Прасе". На претходним изложбама, посветио јој је цртеже и графике, а сада се по први пут налази и на сликама на платну.
- Увезаност графике, цртежа и слике основна је карактеристика Велицковог стваралачког процеса - наводи Софија Ж. Миленковић, кустос галерије "Рима" и аутор изложбе. Темељно познајући традиционалне технике графике, Велицки је свестан да сваки рез и испупчење предодређују дело и да раскош отиска зависи од вештине резбарења. Попут трага линореза, уметник тежи да сваку спонтану мрљу, гужвање, неравнину и расцеп сачува као појединачни рез у линолеуму, и сматра их неизоставним ликовним елементима коначног цртежа. Стваралачки процес Николе Велицког одвија се кроз игру, као важан елемент уметности и живота, којој је радост основни покретачки мотив, а хумор њен неизоставни чинилац.
Уметник интерпретира живот цртаног јунака у кључу сопствене свакодневице, дајући му лични печат духовитим називима, блиским савременом посматрачу, чиме брише разлику између анимиране Пепине "стварности" и реалног живота.
Изложба Николе Велицког траје до 5. децембра, а Луке Трипковића до 26. новембра.
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)