Култура

ЈУ- РОК ЗА ЈУ- МУЗЕЈ: Поводом Дана Музеја Југославије, на поставци и предмети Милета Лојпура, Зорана Мишчевића, чланова „Силуета“...

М.Краљ

02. 12. 2024. у 22:09

ИЗМЕЂУ два историјска датума, за две Југославије, 29. новембра (који се у СФРЈ славио као Дан републике, чиме се обележавало Друго заседање Авноја у Јајцу 1943) и 1. децембра (када је 1918. проглашена Краљевина СХС), сместили су се програми којима је ове године Музеј Југославије слави свој празник.

ЈУ- РОК ЗА ЈУ- МУЗЕЈ: Поводом Дана Музеја Југославије, на поставци и предмети Милета Лојпура, Зорана Мишчевића, чланова „Силуета“...

Централна прослава Дана музеја, ипак, била је заказана за понедељак, 2. децембар у подне у Биоскопској сали „Музеја 25.мај“, где су додељене захвалнице, а потом је, од 19 часова, угледни словеначки социолог др Растко Мочник одржао предавање „Варијетети обнове капитализма на југословенском простору“.

Програм је у петак отпочео промоцијом књиге „Обнова утопије: СФРЈ и посттранзициона левица“ Милана Ђорђевића, насталом на осову разговора аутора са бројним југословенским ствараоцима из различитих генерација и различитих области културе, који су блиски идејама левице. Ђорђевић је урадио интервјуе са Драганом Стојковићем, Петром Јањатовићем, Сањом Петровић Тодосијевић, Шабаном Шаренкапићем, Стефаном Гужвицом, Иваном Пантелићем, Иваном Велисављевићем, Бојаном Видеканић и многим другима. Његови саговорници давали су одговоре на питања о југословенској прошлости, наслеђу, вредностима, али и садашњости и будућности.

Упоредно стручно вођење кустоскиња Биљана Црвенковић и Ана Панић, кроз актуелне изложбе „Чувајте (ми) Југославију“ и „Друг Тито је мртав“, одржано је дан касније. Идеја водиља је била да се публици предоче сложени процеси стварања и деконструкције политичких митова везаних за ова два владара, укључујући и утицај криза које су обележиле историју и Краљевине и Републике Југославије. Јер, и Краљ Александар Први Карађорђевић (1888–1934) и Јосип Броз Тито (1892–1980) били су својеврсни симболи две различите Југославије настале после победе у два светска рата.

А јуче је у „Музејској лабораторији“ представљен – „Рок (у) музеј(у)“ - нова целина на овој поставци, која има за циљ да предочи потребу за систематичним истраживањем и чувањем рокенрола као дела и југословенског наслеђа. Чине је ретки предмети личности и бендова попут Милета Лојпура, Зорана Мишчевића и „Силуета“, „Црних бисера“, „Џентлмена“, YU групе, „Смака“, „Поп машине“ и многих других, који су стварали атмосферу у време почетака рокенрола на југословенском простору, шездесетих и седамдесетих година 20. века.

Бартонови код Брозових

У ОКВИРУ Дана музеја, у сарадњи са Битеф театром, отворена је и мини изложбу под називом "Било једном на Бријунима: фото прича", и то на Дан републике, после извођења истоимене представе у режији Кокана Младеновића. То је прича о сусрету Тита и Јованке Броз са Ричардом Бартоном и Елизабет Тејлор, једним од најпознатијих глумачких парова свих времена, у лето 1971. на Брионима. Бартон се тада припрема се за улогу Тита у филму „Сутјеска“. Били су смештени у вили "Јадранка", посетили Тита и Јованку на острву Ванга, присуствовали Пулском филмском фестивалу ...Њихова веза са Југославијом наставила се кроз сусрете у Тјентишту, Београду и повратка на Брионе, наредне године. Изложба која доноси избор ретких фотографија које чува Фото-архив Јосипа Броза Тита и дијапозитива чији је аутор Александар Стојановић, трајаће до 6. децембра.

Ова поставка, чији су кустоси Алкесандра Момчиловић Јовановић и Милица Томић, настала је уз помоћ организације „Рок музеј“, која је покренула дугорочни пројекат оснивања музеја рокенрола са циљем да се историја рок музике и културе сачува од заборава. Идеја о оснивању проистекла је из увида у богату материјалну заоставштину која се налази у приватном поседу самих актера рок културе у Србији који су заинтересовани да се ово богато наслеђе сакупи на једном месту и учини доступним јавности. Оснивањем музеја рокенрола ствара се предуслов да предмети који сведоче о историји рок музике буду препознати као неизоставан део баштине и добију статус културног добра, сматрају покретачи ове иницијативе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације