ТИГРИЦА СА БАРШУНАСТИМ КАНЏАМА: У МПУС Изложба "Мира Траиловић - ново доба српског позоришта"

У МУЗЕЈУ позоришне уметности Србије вечерас се отвара изложба "Мира Траиловић - ново доба српског позоришта", поводом сто година од рођења једне од најзначајнијих личности нашег театра 20. века.

фото: Монографија "Мира Траиловић, госпођа из великог света"

 Иза ње остале су три велике тековине које су обликовале културни живот целе некадашње земље: Атеље 212, БИТЕФ и истоимени театар.

Савременици сведоче да је успевала да оствари шта год да је наумила, ширећи око себе заразни оптимизам. Гвоздена дама, донкиховски борац, тигрица са баршунастим канџама, позоришна лавица, дипломата, булдожер у визону - само су неки од епитета којима су је с дивљењем описивали најближи сарадници.

Ћерка архитекте и преводиоца Андрије Милићевића и Радмиле,професорке француског језика, рођена је 22. јануара 1924. у Краљеву. Ученица Друге женске гимназије у Београду, завршила је средњу музичку и глумачку школу, потом и Музичку академију. По жељи оца уписала је архитектуру, али је одустала после два семестра. Студирала је и технологију и историју уметности (коју је напустила уочи дипломског испита), а онда 1950. завршила Високу филмску школу.

Шест година касније стекла је звање редитеља на данашњем ФДУ. Ипак, ни сва претходна учења нису била узалудна, јер су налазила "примену" у њеном богатом позоришном опусу.

Монографија "Мира Траиловић, госпођа из великог света"

Упркос угледном грађанском пореклу које је радо истицала (деда Милан Симић био је управник Народног позоришта, баба Катарина дворска дама краљице Наталије), успевала је да се савршено сналази у комунистичким временима, па је још 1946. успела да стигне до Радио Београда, а касније постане и уредник Драмског програма у овој кући. Режирала је око 70 радио-драма, у Хиландарској је срела и животног сапутника Драгољуба Гуцу Траиловића - тада спикера, касније дописника "Политике" из Париза.

Њеном концертном режијом "Фауста" 12. новембра 1956. у сали са 212 столица у згради "Борбе" отворено је ново, авангардно позориште Атеље 212. Мира је режирала тридесетак значајних наслова, међу којима су "Иза затворених врата" Сартра, Јонескове "Столице", Камијев "Неспоразум", Крлежино "У агонији". Током њеног управниковања Атеље је гостовао у петнаест земаља (Европе, Северне и Средње Америке, Јужне Америке и Азије), па је с покрићем важио за "путујуће позориште".

Монографија "Мира Траиловић, госпођа из великог света"

Са Јованом Ћириловим основала је у доба хладног рата Битеф (Београдски интернационални театарски фестивал), на чијем се челу налазила од 1967. до смрти 1989. године.

- Прави, велики политичар међу позоришним људима. Њена способност да прави компромисе била је равна њеној вештини завођења. Ако је то било потребно њеном позоришту, седала би за сто и са политичарима за које се знало да их не подноси - сведочио је Јован Ћирилов. - Слушала је и духовите и глупе анегдоте са истом пажњом. Знала је да заигра валцер са најлепшим момком у граду или са знојавим градоначелником, и да се смеје својим заразно звонким смехом.

Београд је у "њеном" времену био место сусрета Истока и Запада, а његови гости најславнија имена тога доба: Жан-Пол Сартр, Семјуел Бекет, Питер Брук, Боб Вилсон, Пина Бауш, Гротовски, Ла Мама... У Атељеу изведена је и прва европска премијера мјузикла "Коса" (у Мириној режији), а на истој сцени играле су се и њене "Акробате", "Конак", "Лулу", "Чудо у Шаргану".

Почетак осамдесетих најавио је многе промене у земљи које нису заобишле ни позориште. Отишла је у пензију 1. јануара 1983, пре краја скраћеног мандата. Овај ненадани ударац створио јој је непреболну рану. Мада већ смртно болесна успела је 1989. да оснује Битеф театар и режира своју последњу представу, Нуренове "Демоне". Преминула је 7. августа у Београду. По сопственој жељи, у кругу породице и најближих сахрањена је на Новом гробљу у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације