БАШТИНА ПОНОВО ПРЕД ЧИТАОЦИМА : Осавремењена је „Граматика српска или писменица“ Јована Поповића (ФОТО)

КЊИГА „Српска граматика или писменица“ из 1843.године Јована Поповића, свештеника, учитеља и уредника неколико периодичних публикација, једна у низу граматика српског језика (са данашњег аспекта – доситејевског), написана током језичког фронта између вуковаца и традиционалиста - поново је пред читаоцима.

Фото : Матица српска / Б. Лучић

Одељење за књижевност и језик Матице српске у Новом Саду објавило ју је у оквиру Едиције „Језичка баштина“ из пера приређивача проф. др Исидоре Бјелаковић и мср Бранислава Веселиновића.

Foto: Фото : Матица српска / Б. Лучић

POGLEDAJ GALERIJU

Приређивачи истичу да Поповићева Српска граматика представља публикацију приређену у оквиру пројекта Матице српске “Писци предстанадардног периода српског књижевног језика и њихова дела“. Смисао овог подухвата је да се богата књижевнојезичка баштина Срба у 18. и 19. веку, често запостављана и заборављана, приближи ширем кругу читалачке публике.

- Настала у тзв. предстандардном периоду, најчешће штампана традиционалном нереформисаном ћирилицом и писана на једном од књижевних језика невуковског типа (у овом случају – на славеносрпском) многа дела остала су неприступачна савременим читаоцима. Из тог разлога, она су сада транскрибована савреме­ном ћирилицом - у уводном слову „нове“ Поповићеве Граматике наводе професорка Бјелаковић и мср Веселиновић.

Приређено издање подразумева репринт оригиналног текста, паралелни транскрипт и, на крају, речник непознатих и мање познатих речи. Реч је, истовремено, и о фототипском издању које прати транскрипт, а интерпретација текста олакшана је речником мање познатих речи. На тај начин, сачувана је аутентичност изворног језичког израза.

Поред наведеног, дат је преглед живота и рада аутора, те стручни коментари о графији, правопису и примењеним транскриптивним решењима. Публикација се састоји из три дела. У уводу су дати подаци о животу и раду Јована Поповића (1819−1886) и његовим филолошким поставкама.Следи поглавље са исцрпним напоменама о начину транскрипције овог дела.

Централни део публикације представља сам транскрибован текст, који прати текст оригинала. Књига се завршава речником мање познатих речи, без којег би ширем кругу читалачке публике праћење и рецепција текста били у знатној мери отежани.

Јован Поповић рођен је 1819. у свештеничкој породици, у селу Кумане код Новог Бечеја.Школовао се најпре у родном месту, а од 1840. у Препарандији у Сомбору,па на богословији у Вршацу (1843).По завршетку богословије радио је као учитељ у Падеју (1843–1846) и Обровцу(1847–1848). Током Мађарске револуције (1848–1849) са женом и децом боравио је у Пожаревцу где је отворио приватну школу која је припремала ђаке за упис у Београдску гимназију. Наредне године преселио се у Нови Сад и на Ченеју радио као
учитељ и ђакон. Истовремено је био и учитељ у Девојачкој основној школи у Новом Саду а потом  администратор парохије и свештеник (1852–1856).

Као суплент Новосадске гимназије предавао је латински језик ученицима током 1857. године.После извесног времена добио је намештење пароха у Успенској и Николајевској цркви у Новом Саду.
  У низу периодичних публикација објављивао је оде, текстове поучног карактера, беседе и преводе у Српском народном листу, Бачкој вили, Драгољубу, Подунавци, Српским новинама...Покренуо је 1868. године Беседу, лист за црквене, школске и народне потребе.Оженио се Катом са којом је имао осамнаесторо деце.Упокојио се 1886.године и почива на Успенском гробљу у новом Саду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације