АЛТЕРНАТИВНИ ПРОЈЕКТИ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРОСТОР: Историчар Милош Војиновић открива неостварене планове из времена Великог рата

СВЕ што се дешавало од краја Првог светског рата до данас је последица политичких одлука и пројеката усвојених 1918. а то нарочито важи за простор бивше Југославије, каже историчар др Милош Војиновић, научни сарадник Балканолошког института САНУ.

Проглашење Југославије

Он ће у среду , у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, одржао предавање интригантног назива "Алтернативни пројекти организације југословенског простора током Великог рата".

- Турбулентна историја 20. века снажно је и оправдано усмерила пажњу историчара ка 1918. години јер је она трасирала ток историје у 20. веку. Друге године које се видљиво истичу - попут 1941. или 1991. своју историјску динамику великим делом добијају као време обрачуна са исходом 1918. године. Стварање Југославије није било једини могући исход Великог рата, већ само једна од бројних алтернатива, које ћу представити на предавању - каже др Милош Војиновић.

Исту тему он је детаљно разрадио и поткрепио документима у књизи "Визије будућности: југословенски простор 1914-1918" у издању "Академске књиге" из Новог Сада. У њој је представио најважније програме, планове, декларације, резолуције, манифесте и меморандуме стваране на југословенском простору и ближем окружењу а поред материјала на српском, наведени су преводи са једанаест других језика!

- То су најважније и често дијаметрално супротне, визије будућности које су обухватале простор који ће по завршетку Првог светског рата припасти Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Почео сам да се бавим овом темом када сам схватио да је о Великом рату написано много, а да нико није сабрао на једном месту планове свих тих људи који ће завршити у Југославији, од којих многи против своје воље - каже др Милош Војиновић.

Он сматра да се често погрешно приступа оцени доносилаца одлука из времена Великог рата са становишта данашњих знања о његовом исходу и последцицама: стварању Совјетског Савеза, појави фашизма и нацизма, Другом светском рату, Хладном рату, рушењу Берлинског зида и распаду Југославије.

лична архива

- Актери Првог светског рата нису могли да знају шта ће се десити век касније. Важно је разумети шта су ти људи хтели у свом времену. Због нестабилности обе Југославије ми заворављамо да је мала и неразвијена Србија имала поред себе велику силу Аустроугарску са 50 милиона становника, која је хтела да је уништи. Ултиматум из 1914. био је пети аустроугарски ултиматум од 1906. године. Пашић види постојање те државе као мач над главом Србије и идеја о уједињењу Јужних Словена има у ствари улогу да се она склони са граница Србије. То је била борба за опстанак, на живот и смрт - каже др Војиновић.

Он указује да је уочи Првог светског рата идеја пансловенског удруживања била врло снажна, за разлику од деведесетих када су Јужни Словени међусобно ратовали као што данас ратују Руси и Украјинци.

Фото: Википедија

- Идеје словенског уједињења деловала им је логично, поготово што политички статус Словена није обећавао пун развој у различитим државама. Зато 1914. српска влада проглашава југословенски програм и предлаже уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, мада многима то делује као сулуда идеја, којој нико ни из Антанте не даје подршку. Али Пашић се коцкао уз претпоставку да ће Антанта победити и због тог савезништва Србија је била приморана да ради јако тешке ствари - каже др Војиновић.

Он наглашава да је ова тема веома актуелна и данас, да би се разумело како је бити мала држава када се бију велике силе, али и да би се схватила тајна дипломатија и начин доношења одлука у таквим временима. Неостварене идеје о организацији југословенског простора које ће он представити биле су стварни политички планови за које су различите интересне групе тајно доставаљале великим силама, покушавајући да их их придобију.

- На пример, упркос јавном залагању за југословенски програм и уједињење са Србијом, црногорски кнез Никола агитује код руског цара да се створи проширена Црна Гора, која би обухватала целу Метохију, Северну Албанију, јужни део Босне, Дубровник, јужни део далматинских острва. А принцеза Милица, супруга руског великог кнеза Петра Николајевича додаје: "Ако се буду делили Хрватска, Славонија и Босна, ми ћемо хтети још!". Имате у Петрограду и групу која је агитовала за "независну Македонију", а муслимани из БиХ шаљу планове којима траже Босну као некакву посебну територију. Значајан је број хрватских политичара, војника и интелектуалаца који траже да се уједине земље које су они сматрали хрватским: Хрватска, Славонија, Далмација и БиХ - наводи др Војиновић.

Препоручујемо

Култура

0 9

СРПСКА ИГРА КОЈА ЈЕ ОПЧИНИЛА ЕВРОПУ: Како је кнез Милош преко Штрауса „покорио” Беч, и шта нам то поручује пред ЕКСПО 2027

20. 02. 2026. у 07:00

Култура

0 1

ЏЕЈН ОСТИН КАО „ВЕЛИКА СЕСТРА” МИР-ЈАМ: Како је једна Енглескиња освојила српска срца

19. 02. 2026. у 16:49

Култура

0 0

ЛЕПОТИ ЈЕ ПОТРЕБНО ДА ТРАЈЕ: Музичар Дадо Топић говорио у "Мастеркласу":

18. 02. 2026. у 21:03

Култура

0 1

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „ПЕЋКА ШКОЛА – МЕСТО РАЗВОЈА, ВЕШТИНА И ЗНАЊА“

18. 02. 2026. у 16:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације