ТУМАЧ НАШЕ СУДБИНЕ: У Београду преминуо академик, историчар Михаило Војводић
ИСТОРИЧАР изузетних истраживачких квалитета, који је обрадио многе важне теме везане за општу и националну историју Михаило Војводић, преминуо је јуче у Београду, у 87. години.

Фото САНУ
Својим научним и педагошким радом оставио је неизбрисив траг, а његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво, науку и културу, саопштено је из САНУ.
Рођен на Цетињу 1938. године, један је од наших најзначајнијих историчара, дипломирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Београду 1960. године. На истом факултету је магистрирао 1964, а докторску дисертацију "Скадарска криза 1913. године" одбранио је 1966. Академску 1964/65. годину је провео на специјализацији у Француској.
За асистента на Катедри за општу историју новог века Филозофског факултета Универзитета у Београду изабран је 1961. На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1980. године. Такође, на истом факултету обављао је дужност шефа Катедре за општу историју новог века, управника Одељења за историју (1988-1990) и декана (1998-2000).
Био је и председник руководећих, односно научних већа на Универзитету у Београду, Историјском музеју Србије и Историјском институту Црне Горе.
Поље његовог научног интересовања обухватало је општу и националну историју новог века, посебно развитак Источног питања, међународне односе Србије и политику великих сила на Балкану. Као и своју докторску тезу, велики број радова посветио је тематици балканских ратова. Проучавајући разне теме из националне историје сагледавао их је у контексту међународних односа и историјских процеса у Jугоисточној Европи.

Фото промо
Из његове богате библиографије издвајају се монографије: "Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века"(1988), "Путеви српске дипломатије: Огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку" (1999), "Изазови српске спољне политике (1791-1918)" (2007), "Године неизвесности: Србија у међународној политици 1903-1908" (2021), "Балкански расплет: Oтпор Србије страним интересима на Балкану(од Анексионе кризе до Великог рата)" (2024).
Личности и делу Стојана Новаковића посветио је студије: "Стојан Новаковић и Владимир Карић" (2003), "Петроградске године Стојана Новаковића (1900-1905)" (2009), "Стојан Новаковић" (2012), "Само својим путем: Стојан Новаковић у скупштинском и јавном животу Србије 1905-1915" (2015). За дописног члана САНУ изабран је 2009, а за редовног 2015. године.
Признања за научни рад
ЗА свој научни рад Војводић је добио многобројна признања, међу којима се издвајају: Награда Вукове задужбине за науку (2012), Награда "Владмир Ћоровић" (2012) и Повеља Универзитета у Источном Сарајеву.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)