МИСТЕРИЈА ДИРИГЕНТСКЕ ПАЛИЦЕ МОКРАЊЦА: Израђена је у Немачкој 1903. године, а ово је прича о томе како се све десило
ПОСЛЕ више од 120 година диригентска палица Стевана Мокрањца стигла у његов родни Неготин. На изложби "Мокрањцу на дар" Музеј Крајине изложио поклоне које је славни композитор добио за живота.
Фото: С.М.Јовановић
Међу бројним поклонима које је Стеван Стојановић Мокрањац добијао током свог живота, један предмет је ове године изазвао посебну пажњу публике - диригентска палица израђена у Немачкој око 1903. године, први пут представљена јавности у оквиру изложбе „Мокрањцу на дар“ у Музеју Крајине, на 59. „Мокрањчевим данима“.
Палица је израђена од ебонизованог дрвета, дужине 36 центиметара, са трупом благо конусног облика, глачане површине и сребрним оквирима у средишњем делу и на крајевима. Орнаменти флоралног порекла, највероватније ловоровог лишћа, у комбинацији са декоративним линијама, украшавају врх и дршку, завршавајући се минијатурном лиром. Централни сребрни прстен носи гравирану посвету: „За 50. годишњицу Београдског певачког друштва и у спомен на берлинску певачку турнеју. Посветио Зигфрид Каро 1853 – 1903“. На њој се јасно виде жиг „сребро 800“ и ознаке немачке контроле.
Мокрањчева диригентска палица у Неготин је стигла захваљујући њеној власници др Гордани Поповић, почасној грађанки општине Неготин, изасланику Аустрије у Бриселу, где при Европској комисији води значајне пројекте, а која ју је купила на аукцији у Немачкој.
– Мислим да свако од нас, ако носи љубав из сопствене породице и ако у себи има темељ поштовања према свом народу и култури, шири ту љубав и кроз очување традиције и уметности. Таква је Гордана Поповић, која је ову палицу сачувала и учинила доступном јавности. Зато смо одлучили да изложбу обликујемо као причу не само о овом драгоценом предмету, већ и о свим поклонима које је Мокрањац добијао током живота – каже Весна Станковић, директорка Музеја Крајине.
Фото: С.М.Јовановић
Изложба „Мокрањцу на дар“ Музеја Крајине, коју ауторски потписују Сања Радосављевић, кустос педагог, Ивица Трајковић, документариста саветник и Весна Станковић, директорка Музеја, отвара поглед на даривање као културну и друштвену праксу, посматрану кроз биографију и дело Стевана Стојановића Мокрањца, једног од стубова српске музичке традиције. Највећи део изложених експоната припада сталној поставци Мокрањчеве родне куће,
– Определили смо се за један интимнији сегмент његовог живота, за дарове које је примио. Сваки од њих има своју причу: ко га је даровао, у ком тренутку је настао, али и какве је односе Мокрањац градио са својим савременицима. Они чувају дух времена и топлину веза које је неговао – истакла је Сања Радосављевић, кустос педагог.
У галерији Мокрањчеве родне куће изложен је и сточић са инкрустацијом од седефа, дар султана Абдул Хамида Другог, који је Мокрањцу уручен у Цариграду 1895. када је премијерно извео са својим хором султанову химну “Хамидију” у вишегласној хорској обради, па на његов захтев и српску “Боже правде” .
Фото: С.М.Јовановић
Ту су и дарови које је добио 1909. поводом 25 година његовог уметничког рада: Лира са сребрним жицама, траке са уручених венаца, ваза од мајолике. Изложена је и Кула светиља, израђена у радионици чешког вајара и дрворесца Јарослава Крејчика – светионик са 11 камених поља на којима су исписани називи Мокрачевих композиција, са лантерном на којој пише: Београдско певачко друштво.
–У Музеју смо свесни да кроз рад на Мокрањцу истовремено чувамо једно велико културно добро и да градимо континуитет у представљању његовог живота и дела. Зато нам је било важно да овом изложбом укажемо на поклоне као трајно сведочанство о уметнику и његовом времену – каже Ивица Трајковић, документариста саветник Музеја Крајине.
Изложена је и икона Светог Николе, рад Уроша Предића коју је славни сликар 1898. поклонио својој синовици Марији Мици и њеном супругу као венчани дар, албум са честиткама поводом венчања, портрети Стевана и Мице, које је Предић насликао 1912.
-Када данас гледамо та сведочанства, диригентску палицу, лиру, кулу светиљу, икону Светог Николе и многе друге предмете, ми не гледамо само на успомене једног живота. Ми откривамо културу даривања као чин поштовања и начина чувања памћења. Јер када одређени лични предмет временом постане музејски артефакт, онда се интимна успомена претвара у трајно сведочанство једне епохе – каже Сања Радосављевић.
Чувар успомене на Мокрањца
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)