БЕСКРАЈНА САГА О РАТОВИМА И ЉУБАВИМА: Књига "Србија и Византија" доноси заборављена дела Божидара Ферјанчића

04. 08. 2020. у 14:39

ИНТРИГАНТНЕ приче о средњовековним српским и ромејским владарима, амбицијама, дворовима, сплеткама, браковима из интереса и бекрајним ратовима, сабране су у изузетној књизи "Србија и Византија", у издању "Службеног гласника". Уредници Византолошког института САНУ и "Службеног гласника" су издавањем овог дела спасли од заборава драгоцене радове покојног академика Божидара Ферјанчића, разбацане по научним часописима и зборницима.

БЕСКРАЈНА САГА О РАТОВИМА И ЉУБАВИМА: Књига Србија и Византија доноси заборављена дела Божидара Ферјанчића

Архива Вечерњих Новости

Он је био наследник највећег византолога Григорија Острогорског, а научну славу стекао је уређивањем, превођењем и коментарисањем византијских извора за "Историју народа Југославије", темељних докумената за проучавање српског средњег века. Књига "Србија и Византија" представља мање познатог Ферјанчића, врхунског историчара који је владао изузетно лепим и разумљивим стилом приповедања.

Он средњовековни свет представља тако живо да код читалаца ствара утисак да пред собом имају врхунски трилер о људима и догађајима који су наши савременици. Читајући узбудљиве заплете његових описа средњовековне балканске политике, препознајемо основу драме у којој и данас живимо, само је сценографија нешто другачија.

Архивава Вечерњих Новости


Са тим земаљским Ромејским царством Србија је сваки час ратовала, а на духовном, културном и политичком плану оно јој је било неприскосновени узор, чију је баштину усвајала и чувала. Врхунац те саге о љубавима и гложењу, започињу творац српске нације Стефан Немања и цар Манојло Први Комнин, његов највећи покровитељ и најстрашнији противник, зависно од прилике.
Ферјанчић је кроз њихов однос приказао слику рађања моћне српске државе у најгоре могуће време. Немања започиње свој подухват баш када Манојло жели да врати стари сјај царству, а себи положај врховног арбитра у свим пословима хришћанске васељене.
Они су темељ Ферјанчићеве саге о средњовековној Србији и Византији, које су остале да живе у духовној стварности и када су нестале са историјске сцене као државе.

Архива Вечерњих Новости

Стефан Немања са круном Византијског типа


Цар Манојло је у младом кнезу Немањи препознао изузетну личност и дао му титулу и наследни посед, у нади да ће га везати за себе. Показало се да је процена била тачна, када је реч о Немањиној изузетности. Он се, упркос царској вољи, изборио с браћом за положај великог жупана и повео рискантан рат с Византијом, тражећи савезнике у Венецији и немачком цару Фридриху Барбароси. Када су западњаци издали Немању, он се витешки предао да спречи одмазду над народом, што је очигледно оставило дубок утисак на цара. Овај га је одвео у Константинопољ да га прикаже светини у ланцима, а Ферјанчић преводи погрде царског хроничара Константина Манасија смишљене за ту прилику: "Ти ли си, о` рђо, који си наумио да умакнеш Христову помазанику.... и збацивши његов лак и племенит јарам да приђеш другом господару... спремао си да се понудиш уздама Алемана и Тевтонаца".
После тријумфа, цар Манојло скида Немањи ропске окове и показује му, као госту, лепоте највећег града света. Затим га мирно отпушта као савезника, знајући да је овај остао заробљен сјајем византијске културе, за коју је трајно везао и српски народ. Захваљујући Ферјанчићевој књизи сада нам је доступна исцрпна приповест о тој великој авантури духа која и данас траје.

Архива Вечерњих Новости

Краљ Милутин добија ктиторску повељу од цара Андроника


Стварност чуднија од маште


НИЈЕДАН измаштани историјски лик и догађај не може да превазиђе фантазију стварности на простору Србије, показује Ферјанчићева књига. Од Немање до пропасти деспотовине, Србија је истовремено живела у непрестаним војно-политичким сукобима и нераскидивој цивилизацијској симбиози са Ромејским царством, Другим Римом, на Западу доцније названим Византија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРЕД НАМА СУ ТРИ ВЕЛИКА ПРАЗНИКА У НИЗУ: Сутра је Крстовдан - ове обичаје би требало да испоштујете

ПРЕД НАМА СУ ТРИ ВЕЛИКА ПРАЗНИКА У НИЗУ: Сутра је Крстовдан - ове обичаје би требало да испоштујете

СРПСКА православна црква (СПЦ) сутра слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Потом следи Богојављење, па Јовањдан.

17. 01. 2025. у 15:55

Коментари (0)

РЕЧИ КОЈЕ ТЕРАЈУ СУЗЕ НА ОЧИ! Тренер Вориорса: Сваког дана мислим на Дејана Милојевића