ПОЕЗИЈИ СЕ СЛУЖИ: Представљене две књиге Драгана Лакићевића и студија о његовом стваралаштву
СА две нове песничке књиге, "Прохуја" и "Жетелица и Шумановић", Драган Лакићевић (1954) обележио је пола века богатог и веома разноврсног стваралаштва.
Фото Д. Миловановић
Обе књиге су изашле у издању "Партенона", који је објавио и књигу огледа о Лакићевићевој поезији и прози "Песник и један читалац" Александре Жежељ Коцић.
На представљању ова три наслова у СКЗ Милица Кецојевић је истакла:
- У збирци "Прохуја" јавља се мотив неумитног проласка времена, па и жала због тога. Како вели песник, "песме састављам педесет година", те евоцира тренутак када је као усамљени дечак почео да их ствара подно "морачких шума и небеса". Оживљава давнашње догађаје, сећајући се пријатеља - мртвих песника, Добрице Ерића и Новице Тадића. Један циклус посвећен је дрвећу Београда - храст, дуд, трешња, топола, туја, платан, орах... - које се повремено доводе у везу и са болешћу и са лечењем.
СОНЕТИ ЗА ГЛЕДАЊЕ
ПОСЛЕДЊА деценија сликарства Саве Шумановића надахнула је Драгана Лакићевића да напише неке од својих најбољих стихова до сада. Песме сада нису директно произашле из срца и ума песника, већ су провучене и кроз душу великог сликара. Тако његови сонети могу да се гледају, а Шумановићеви "зимски пејзажи" могу да се читају, истиче Александра Жежељ Коцић.
У завршном циклусу изражена је забринутост за судбину старих књига, као и планина, река, природе уопште у околности у којима примат преузима технологија.
Песник на ироничан начин одсликава и ужурбаност модерног човека, а у једној песми се пита "шта ће бити с поезијом/у времену тржишта и тендера".
Двадесет сонета из најобимнијег циклуса у збирци "Жетелица и Шумановић" носе наслове по тзв. "Зимским пејзажима" Саве Шумановића (1896-1942) односно по сликама из последње деценије уметниковог трагичног живота из "шидског периода".
Велики сликар је својевремено објаснио како настаје слика: "Слика се рађа интуитивно из доживљаја који је код сликара ритмичан и пластичан.
Сама та интуиција и доживљај нису још слика, већ је то само подлога на којој ће тек настати слика.
" С друге стране, Лакићевић овако открива како настају његове песме: "Поезији се служи. Она је, одиста, дар.
Од нас зависи да ли умемо да примимо тај дар и да га у вештини језика и у лепоти стварања претворимо у књижевно дело."
Сећајући се својих књижевних почетака Драган Лакићевић за "Новости" каже:
- Прва моја песма "Прохуја једна песма" штампана је пре тачно пола века у сарајевским "Малим новинама".
А отприлике као што сам започео, давне 1976. са две књиге песама, тако и заокружујем ове године са две књиге.
И тада и сада једна је римована друга у слободном стиху.
И тематски су различите, због чега нису могле у исте корице.
Оно некад било је почетак и усхит; ово сада је искуство и светла горчина.
Књигом од шест огледа Александра Жежељ Коцић ставила је под лупу неколико Лакићевићевих песничких збирки, али и његове кратке приче и кратке романе. У средишту пажње нашао се роман "Љубавна књижица" из 2004. који је по мишљењу ове критичарке јединствен у ауторовом опусу, амалгам његовог разноврсног лука.
Присутна и у многобројним његовим другим књигама, љубав је, код Лакићевића, како добро примећује Коцић, с једне стране "дубоко чулна", усмерена према стварној жени, и са друге стране љубав добија једну необичну димензију те се чини бескрајна и изједначава се са смислом постојања.
Цитирајући стих "Наживех се/а не написах се", Александра Жежељ Коцић закључује да писац још ни изблиза није исцрпео све своје потенцијале.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ВЕЉКА РАЖНАТОВИЋА ПРЕТУКАО АЛБАНАЦ У ЦИРИХУ? "Шта је ово мајко мила..." Огласио се на мрежама и демантовао све
ЦЕЦИН наследник је објавио чланак из албанских медија који су пренели како је наводно неки албански боксер њега претукао, како се наводи у чланку "усред Цириха".
11. 08. 2025. у 21:43
ОРИЛЕ СЕ СРПСКЕ ПЕСМЕ Фолкерка одржала концерт код Вуковара: "Певали смо о Косову и Метохији, 'Српкиња је мене мајка родила'..."
"ИЗУЗЕТНО сам везана за моје Ксоово и Метохију,па ми је драго да су и у Борову певали те нумере: "Еј, драги драги" и "Српкиња је мене мајка родила"."
11. 08. 2025. у 19:25
ХАОС! Син легенде прешао из Звезде у Партизан и поручио: "Опростите ми моју ружну прошлост!"
Талентовани крилни нападач, Душан Јовановић, стигао је у редове омладинског погона Партизана. То не би било ништа несвакидашње у време прелазног рока, да се не ради о момку који у Партизан стиже из Звезде, који је притом син чувеног репрезентативца Милана Ланета Јовановића - и који је све "зачинио" поруком која је разбуктала страсти, и када су "делије" у питању, и када су у питању "гробари".
12. 08. 2025. у 12:20
ЗВЕЗДА НА КОРАК ОД ПЛЕЈ-ОФА: Леху потребно више од чуда у Београду
НАКОН доминантног издања у Познању где је славио 3:1, српски шампион ће вечерас пред пуним трибинама "Стадиона Рајко Митић" бранити два гола предности против пољског Леха у реванш мечу трећег кола квалификација за Лигу шампиона (21.00).
12. 08. 2025. у 07:20
КО ЋЕ НА МЕГДАН ЗВЕЗДИ? Да ли ће ово бити историјска ноћ за Пафос или ћемо видети волшебни преокрет Украјинаца?
Након минималне победе од 1:0 у Пољској прошле недеље, кипарски Пафос налази се на прагу историјског успеха – пласмана у плеј-оф квалификација за Лигу шампиона. Тим који ове сезоне дебитује на европској сцени има велику прилику да направи изненађење и елиминише фаворизовани Динамо Кијев.
12. 08. 2025. у 07:40
ЦЕО БАЛКАН СЕ СМЕЈЕ УСТАШАМА: Хвалили се да су палили српске заставе освојене у тучи, а ово је истина
ХРВАТСКА још увек слави злочиначку акцију "Олуја" током које је протерано више од 200.000 Срба са својих вековних огњишта, а тој хистерији придружили су се и навијачи Хајдука, "Торцида Сплит". Но, усташки пир који су приредили уз нови скандал, паљење српских тробојки, на крају им се обио о главу - јер се сазнало одакле им те заставе...
11. 08. 2025. у 16:04
РАСПОРЕЂЕНО 110.000 ВОЈНИКА, РУСИ КРЕЋУ У ЗАВРШНИ УДАР НА ПОКРОВСК: "Са тиме би могли заузети средње велику европску државу"
РУСИЈА не показује знакове повлачења у рату против Украјине. Напротив, Москва је појачала далекометне ударе на украјинске градове и нападе дуж целе линије фронта. Војни стручњаци истичу да је руска страна усвојила нове тактике, ослањајући се на масовну употребу дронова и малих диверзантских јединица, пише The New York Times.
10. 08. 2025. у 20:18
ЕВО КО ЈЕ ТРОСТРУКИ УБИЦА ИЗ ГЊИЛАНА: Био у друштву са Куртијем, Османијевом и Харадинајем
ТРИ особе су убијене, а неколико је рањено у пуцњави која се догодила данас у Гњилану, док је осумњичени нападач у бекству, пренела је Коха. Болница у Гњилану саопштила је да је на лицу места констатована једна смрт, а да су две особе пребачене у Ургентни центар без знакова живота.
10. 08. 2025. у 18:11
Овако изгледа кућа Милана Борјана која је демолирана: Лопов однео и снимач видео надзора (ФОТО)
"ХВАЛА полицији града Београда на брзој реакцији и сјајном односу према послу."
11. 08. 2025. у 09:52
Најновије из рубрике
ХИТНО ПРИМЉЕН У БОЛНИЦУ: Хоспитализован познати глумац
ГЛУМАЦ Борис Шчербаков је хоспитализован након пада, јавио је извор РЕН ТВ-а.
11. 08. 2025. у 18:34
ПРИЗОРИ УХВАЋЕНИ У МРЕЖУ ВРЕМЕНА: Архитекта и уметница Надежда Станковић, после успеха у Мексику, представила радове и у Београду
МОГУ да сликам четрнаест сати, да не пијем воду, да не једем, а често се деси да ме после тога боли глава, да имам рупу у стомаку, осећам се малаксало... Ипак, не могу да станем, прича за "Новости", Надежада Станковић, архитекта и визуелна уметница, која се последњих година позиционирала на ликовној сцени Мексика, а родној земљи недавно се, у "Силосима", представила поставком "Присуство у одсуству" - инсталацијом о времену и ономе што иза њега остаје.
11. 08. 2025. у 17:02
МОРСКИ ПЕЈЗАЖИ СЕДАМ ВЕЛИКАНА: У Котору гостује МГБ, са делима Добровића, Коњовића, Радовића, Челебоновића, Милуновића, Лубарде и Станића
ИЗ колекције Музеја града Београда, на изложби "Море у оку уметника" у Поморском музеју Црне Горе у Котору, од уторка 12. августа, до 2. септембра, пред публиком ће бити морски пејзажи, чији су аутори неки од најзначајнијих уметника 20. века са наших простора.
11. 08. 2025. у 16:50
НАСЛЕЂЕ И ИДЕНТИТЕТ : Етнографски музеј у Београду отвара врата младим посетиоцима
ПОВОДОМ обележавања Међународног дана младих 12. августа, Етнографски музеј у Београду отвара врата за све младе посетиоце (узраста од 15 до 30 година), којима је на овај дан омогућен слободан улаз.
11. 08. 2025. у 15:55
НА ОКУПУ ИЗДАВАЧИ ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА: Учесници из Кине, Русије, Мађарске, Италије, Турске, Египта, Северне Македоније, Немачке и Пакистана
У ОРГАНИЗАЦИЈИ Културног центра Војводине "Милош Црњански"окупиће се дванаест представника издавачких кућа и књижевних агенција из света.
11. 08. 2025. у 15:41
Коментари (0)