ЧУДА ЖИВЕ У НАМА: Андреа Ивановић Јакшић о делима изложеним у београдској и крагујевачкој "Рими"
ПРВИ пут галерија "Рима" прошле недеље је, два своја простора, у Београду и Крагујевцу, испунила делима једног ствараоца.

Фото З. Петровић
Ту част указали су сликарки Андреи Ивановић Јакшић, њеним "узбурканим" великим форматима филозофско-поетских назива ("Волим своју судбину. Дишем", "Филозофирање чекићем", "Човек је лавиринт", "Ноћ на земљи-Бестемљено тло - Преображај стварности"...), од којих су неки, у склопу свог наступа, представљени недавно и на међународном сајму уметности у Бечу.
- Покушавам да стваралаштво из мене тече најприродније могуће - објашњава, за "Новости", уметница чији су радови од папира, картона и памука у сталном преображају, још у самом процесу рада. - На класично платно, натегнуто на блинд рам, наносим ручно рађену папирну масу, насталу потапањем картона у воду, да се распада, топи... Онда га преображавам, стављам на платно, где се дугим сушењем извлачи влага. Та маса се потом поново загревањем преображава у нешто друго. Уз воду, користим и друге природне елементе, као што је ватра.

"Човек је лавиринт", Фото приватна архива
Сам дуготрајан процес настанка радова у супротности је са "инстант решењима" времена у коме живимо:
- Покушала сам да из мене изађе нешто што је исконски. Да то буде као из дубине вулкана.
Или, нешто ископано из земље, што је ту лежало хиљадама година.
И мисао на коју се наслања њено стваралштво, старија је од два миленијума, сеже до античке грчке филозофије, тачније Хераклита:
- Размишљајући о његовој филозофији и само време, као категорија, постаје нам недефинисано и не можемо га ухватити - додаје сликарка.
- Баш као што је говорио да се два пута не може ући у исти ток реке, и да је све у промени, тако ми се чини и да се све око нас, па и време, комеша, спаја, таласа, улази једно у друго... Сви смо једно.
БОЈЕ ВАТРЕ И ДРВЕТА
На радовима ове ауторке присутна је како каже једина боја - природна:
- Нема хемије, у класичном смислу. Доминирају боја ватре и природног дрвета. То је зато што су слике унутрашње, органске. Оне су тродимензионалне. Више су слика-објекат.
Иако је читав свет у сталној промени, људски проблеми остали су исти, још из доба Хераклита, наставља саговорница:
- И даље смо људи. Човек је човек, без обзира колико сада има и друштвених мрежа и нових модела телефона. Јесте се отуђио од самог себе, али и даље је исти, са свим својим нагонима, пороцима, лепотама, контрастима, светлошћу и тамом.
А потпуно тамно је и дело названо "Меморија". Уметница која нам открива како јој је учешће на Viennacontemporary дало ново надахнуће и могућност да се самери са савременим стваралаштвом у Европи, то објашњава:
- Сви ми имамо своја сећања, неке своје ожиљке и чуда која су у нама. Црна боја сугерише да је то нешто унутрашње. Код мене је доминантно то што све тамно изнутра излази напоље - на светлост. Све је у контрастима, борби супротности: тама-светло, црно-бело. Живот не би постојао да нема смрти, као што смрти не би било без живота. Како бисмо знали да је нешто добро, ако не постоји лоше. И обрнуто.

УКРАЈИНА ИЗДАЛА УПОЗОРЕЊЕ: Руси ће ноћас лансирати ракету која може да носи нуклеарно оружје
РУСИЈА планира „тренажно“ лансирање интерконтиненталне балистичке ракете РС-24 „Јарс“ у ноћи између 18. и 19. маја, саопштила је украјинска војна обавештајна служба (ГУР) 18. маја.
18. 05. 2025. у 15:55

ИНЦИДЕНТ У ДРУГОМ КРУГУ ИЗБОРА У РУМУНИЈИ: Полиција извела председничког кандидата са бирачког места (ВИДЕО)
РУМУНСКИ председнички кандидат и лидер националистичке странке Алијанса за уједињење Румуна Ђорђе Симион и фаворит на прошлогодишњим поништеним изборима, Калин Ђорђеску, полиција је извела са бирачког места у Могошоаји (предграђу Букурешта).
18. 05. 2025. у 09:54

КАКО ЈЕ СМОКИ САЗНАО ДА ИМА РАК МОЗГА: Пред смрт имао једну жељу - доказао да је био великан
ЉУБИША Самарџић, један од највољенијих глумаца са простора бивше Југославије, преминуо је 8. септембра 2017. године у Београду, у 81. години живота. Иза њега су остале десетине незаборавних улога, легендарни осмех и глас који је говорио срцем. Отишао је тихо, достојанствено, баш онако како је и живео – као господин, уметник, отац, супруг и пријатељ.
20. 05. 2025. у 10:38
Коментари (0)