ОДИСЕЈА КЛАСИКА: Роберт Ходел о биографији Драгослава Михајловића

ИСЦРПАН животопис нашег великог писца, академика Драгослава Михаиловића, који му се до краја разоткривао и отварао током њихових бројних и дугих разговора, исписао је Роберт Ходел, немачки слависта, компаратиста и преводилац.

Фото Приватна архива

Овај познавалац и посвећени тумач српске књижевности, пре две године је у Немачкој објавио збирку преведених приповедака Михаиловића чији је наслов превод назива једне од приповедака - "О томе како је остала флека". Сада је, у издању "Лагуне", светлост дана угледала и књига "Речи од мрамора", прва биографија нашег великана из пера иностраног аутора, коју је приредила и стручно превела др Мина Ђурић.

Но, не било ког аутора, напротив. Ходел, професор Института за славистику Универзитета Хамбург, је Михаиловићев одани читалац и тумач од младићких дана, а још од студија у Новом Саду - и чест саговорник знаменитог нашег писца.

- Упознао сам се са његовим делом још с краја осамдесетих, захваљујући професору Витомиру Вулетићу, а већ 1993. објављен је први мој интервју са Михаиловићем - наводи Ходел. - Од тада смо у контакту, виђали смо се, разговарали, и током више од четврт века накупило се мноштво материјала у вези са његовим стваралаштвом, биографијом и деловањем, који је представљен у новој књизи, у којој се нашло и мноштво исечака из четрдесет сати снимљених наших разговора.

Аутор књиге, Михаиловићев животни пут описује као праву одисеју - пут дечачића из Ћуприје, кроз све теснаце, турбуленције и вртлоге двадесетог века, до истинског, поштованог, вољеног и читаног књижевног класика.

Фото Приватна архива

Када је реч о рецепцији Михаиловићевог дела код немачке читалачке публике, Ходел истиче да је Драгослав сасвим специфичан писац пре свега због широког спектра дијалеката које користи, те посебне лирске прозе која се тешко преводи - због чега је огромна разлика између рецепције у земљи порекла и "напољу".

Док је "Тикве", вели Ходел, доста лако превести јер скоро сваки град нуди свој урбани жаргон као решење (због чега и јесу објављене на немачком 1972, после Титовог говора у Зрењанину), сам Роберт се "служио" и својим швајцарским пореклом и познатим му наречјем, преводећи приповетке писане косовско-ресавским дијалектом.

- Никада се не бих усудио на овај подухват чији су резултат "Речи од мрамора", да немам и у Србији сјајне пријатеље из струке, који су ми несебично помагали - истиче Ходел, док за самог Михаиловића каже да је необично лак за сарадњу и до те мере опуштен према писцу сопственог животописа, да није чак тражио ни да види књигу пре штампе.

Много до сад мало познатих детаља из пребогатог свог живота, Драгослав је открио управо свом немачком пријатељу и саговорнику, описујући тренутке који су му мењали живот и после голооточке голготе, када се налазио пред нимало лаким изборима који су му одређивали будућност, а донекле одредили и његов став према животу и друштву ком припада. Ходел нашег великана описује као "обичног писца, великог, али оног који се не уклапа ни у један контекст, не припада сасвим нити једној од страна, већ просто пише о људима и о животу".

СЛАВИСТА Роберт Ходел, Фото Н. Скендерија

Значајан је, не само за нас, Ходелов рад на преводима прозе и поезије Момчила Настасијевића, чијим је стиховима такође био одушевљен као студент.

- Фасцинирао ме је тај спој локалног и универзалног у његовом делу, фузија народне књижевности и авангарде, као што се Пикасо обраћа афричкој масци тако се и Настасијевић обраћа свом тлу, али то његово корење је нешто дубље од националног - описује професор, који се посветио и превођењу дела још једног нашег великана, Боре Станковића, о коме припрема обимну књигу на немачком и о коме каже:

- Станковић је укорењен у тлу, у завичају, али такође не тек у националном, изузетно је модеран писац иако везан за реалистичку традицију. Свакако, скоро да нема аутора који толико дубоко описује емоције, сензуалност, дерт, жал за младос... Сличан осећај дубоког доживљаја нпр. чежње, доживео сам само читајући понешто од Андрића, попут "Маре милоснице" или неких приповедака Чехова. Бора притом уме да буде и те како оштар, препун (ауто)ироније када треба.

Роберт Ходел са много љубави, читалачке и научењачке, говори о свим овим, и многим другим српским писцима - што и не чуди јер је његовом опредељивању за књижевност штокавског говорног подручја (поред руске) "кумовао" Црњански својим стиховима, а многе песме које су га фасцинирале као студента још памти наизуст.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације