ПОГЛЕД ИСКОСА - ПОХВАЛА ДИРЕРУ: Јавор Рашајски, цртежи, Галерија РТС, до 13. новембра

ЦРТАЧУ и сликару Јавору Рашајском (Вршац, 1946) важан је уметнички израз као довршеност, путовање и домаштавање, авантура у простору и времену.

Фото Лична архива

За њега је цртеж више од уобичајене скице или студије, уосећавање, експеримент са собом и историјом, дакле и ментални процес. Радован Хиршл, уметник из његове генерације, генијално је насловио аутопоетички текст "Шара шару шаром шара". Цртеж је и за Рашајског магија, крајњи чин завођења, а цртање је неистражени, недослућени процес. Рашајски управо у процесуалности проналази смисао цртања, свој општи начин рада, враћа се неким старим радовима, доцртава их и ликовно редефинише. Треба остати усправан и часно истрајати пред загонетном белином папира, подлоге као tabula rasa уметности, решити тајну формата, композиције, избора материјала и алатки. Изгледа да цртач њима тежи нагонски, свим бићем. Неко се бори сабљом, други флоретом а Рашајски је изабрао бодеж, ланцету, хируршки нож, са којим опсесивно и ритуално урезује своје црне линије на белину папира, пушта крв звану туш, гравира и тетовира површину, узима јој меру и истерује душу на површину. Цртање је, како Драган Јовановић Данилов мисли о уметности "поособљеност" па и размишљање о цртежу неминовно постаје личносно и поетичко.

Реч је о мајсторском цртачу, последњем великом српском следбенику моћне северњачке, диреровске школе цртања, која овде има многе поклонике. Као мачевалац или хирург зна да одвоји црно од белог, ноћ од дана, добро од зла, живот од смрти - у само једном потезу линије - и зна када треба стати, одустати од цртања. Рашајски зна када треба прекинути линију, одустати од даљег цртања, од анализе, завршити цртеж недореченим тачкицама.

Цртеж је изазов, као партија шаха, у његово решавање цртач улаже различите стратегије и напоре. За овог Вршчанина је као за Јапанце кључна празнина колико и форма, а празно није у цртежу као на акварелу само позадинско поље, белина или (не)обојеност подлоге, већ мистично полазиште, нулти степен стварања, предмет промишљања и врста уточишта. Пуно и празно, бело и црно, светлост и сенка - то је дисање цртежа, екстреми топлог и хладног између којих се цртач креће, начин да се досегне неко унутрашње стање, лепота или ружноћа живог уз присуство свести о смрти. Опрезан као ратник, цртач никада не дозвољава да га цртеж насуче на спруд кича, анегдотизма или антиуметности. Не доживљава цртачки бродолом и деценијама црта јер зна шта је цртеж, траје из дела у дело. Радије кажемо траје, него усавршава се или напредује, јер се цртање не може научити, једном освојено мајсторство треба само неговати, како Урош Тошковић каже, бдети над "нежним унутрашњим биљкама". Рашајски се као и сви прави цртачи уопште не мења, а и зашто и ка чему померати једном освојену философију, овладану вештину, зашто изневерити пронађену дубину.

Препоручујемо

Култура

0 3

ПОГЛЕД ИСКОСА: Уметност и вино; Виноградарева кућа, Топола, новембар

03. 11. 2020. у 18:08

Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Повратак митском; Теодора Стојановић, Галерија "Атријум"

20. 10. 2020. у 19:12

Култура

0 3

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тауматург Герун; Градска галерија "Милан Туцовић", Пожега, октобар

13. 10. 2020. у 14:51

Култура

1 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Пуношевчева гигантомахија, Галерија УЛУС

29. 09. 2020. у 18:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације