КАДА су се јуче у бежанијском Дому за старе, склопиле очи Бране Шћепановића, као да је и дефинитивно завршено једно "херојско доба" српске књижевности. Метеорски засијавши као савременик Андрића и Црњанског, у време Камијеве славе, Брана Шћепановић је тада тај светско еротични апсурд, уметнички аутентичном прозом учинио природно ћириличним, и нашим.

Коментари (2)