Култура

ИГРАРИЈА ЧУДНОВАТИХ БИЋА: Графике Живка Ђака (1942-2011) у Галерији 73, подсећају на необичан и богат опус уметника

М. Краљ

07. 12. 2020. у 10:11

ПОНИКАВШИ у окриљу нове фигурације и поп арта, дело Живка Ђака (1942-2011) било је најснажније окренуто фантастици, а притисак модернистичких утопија и прогресивних идеја, ублажавао је кроз апсурд и парадокс, али и уз став да су витални интереси човека увек били исти, од праисторије до данас.

ИГРАРИЈА ЧУДНОВАТИХ БИЋА: Графике Живка Ђака (1942-2011) у Галерији 73, подсећају на необичан и богат опус уметника

Између осталог, ово тврди историчар уметности Бошко Степановић, у каталогу изложбе у чукаричкој Галерији 73, где је у сусрет обележавању деценије од смрти једног од најзначајнијих српских и југословенских уметника своје генерације изложено 175 његових графика.

- Живко Ђак је био сликар, цртач и графичар, али највећи допринос српској уметности дао је у графици, служећи се свим техникама укључујући и, истина ретко, сито штампу као први српски графичар - истиче Степановић. - Занатска вештина и одмерен смисао за композицију чинили су га графичарем првог реда. Он је био мајстор акватинте коју је комбиновао са мецотинтом и бакрописом и у којој је проналазио предуслове за реализацију својих главних ликовних идеја. Сочност црних, зрнастих површина, тонске и сликарске вредности, форме које попримају калиграфски јасне обрисе и сумрачна светлост главна су обележја и вредности његових графика.

За овог ствараоца, како објашњава историчар уметности, карактеристичан је нови вид фигурације у српској графици:

- Џокеји, акробате и атлете, алкари и коњи њихалице, апстрактна тела и штапови, поседују истовремено и наивну чар лутака - играчака и загонетну појаву бића као свој основни квалитет. Ова мала, чудновата бића у разређеном простору арене учествују у такмичењима каткад забавним каткад апсурдним и опорим, комичним параболама на тему снаге и јунаштва.

Рођен у Београду, где је дипломирао у класи Бошка Карановића, 1967. године, на Академији ликовних уметности, где је касније завршио и постдипломске студије, а потом се усавршавао у Великој Британији и Италији, Ђак је до краја радног века био редовни професор на Академији у Новом Саду. Графика аутора, који нас је напустио 2. јануара 2011, и данас потврђује високе домете:

- Његове графике су сад већ делом културна баштина кроз коју са носталгијом гледамо прошлост српске графике али које представљају и заоставштину будућности - закључује Бошко Степановић.

ДЕЛА И У ЧУВЕНОЈ БЕЧКОЈ АЛБЕРТИНИ

СА италијанским песником Робертом Занезијем, Ђак је почетком седамдсетих објавио илустровану књигу Camera obscura, а био је и члан Академије наука и уметности Tomaso Campanella у Риму. Дела му се чувају у збирци Албертина у Бечу, Краљевској библиотеци у Бриселу, Викторија и Алберт музеју у Лондону, Музеју модерне уметности у Њујорку, Модерној галерији у Љубљани, Кабинету графике ЈАЗУ у Загребу, али и нашем Музеју савремене уметности, Нароном музеју и Музеју града Београда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације