ПОГЛЕД ИСКОСА, ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА: Станислав Сташа Живковић (1923-2020)
ТИХО и ненаметљиво, какав је био по нарави, у 97. години, угасио се живот професора, доктора наука, славног мачеваоца и последњег великог српског историчара уметности, из школе Светозара Радојчића.
Фото: приватна архива
Наша култура се обрукала, осим у "Вечерњим новостима" и на сајту Црвене звезде није било озбиљнијег помена о овом сјајном човеку и стручњаку, као што никада није изашао неки зборник њему у част, како то уобичајено Немци раде за своје хуманистичке научнике.
Живковић, рођени Београђанин, Филозофски факултет је завршио у Београду, где је и докторирао на катедри за Историју уметности 1967. године. Од 1958. до 1968, у херојско време нашег модернизма, водио је Галерију Културног центра у Београду, да би до 1989. био управник Галерије Српске академије наука и уметности и са те дужности отишао у пензију. Од 1965. до 1986. био је ванредни, затим редовни професор Универзитета уметности у Београду - предавао је на Факултету драмских уметности мачевање и историју стилова. Био је сарадник више институција у земљи и иностранству, као што су Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Матица српска и Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду. Писао је одреднице и сарађивао са уредницима највећих издавачких подухвата посвећених домаћој и страној уметности, од "Ликовне енциклопедије Југославије", SAUR Allgemeines - Knstler Lexikon у Минхену, The Dictionary of Art, издавача Macmillan Publishers у Лондону (од наших стручњака за тај мамутски речник била је позвана још само Гордана Бабић) до Академије уметности у Москви. Током 50 година организовао је више од 300 самосталних, групних и студијских изложби.
Омиљени Сташа, узор дипломатског и смиреног човека, брзо се профилисао као наш највећи познавалац периода раног српског модернизма и импресионизма, откривши многе заборављене уметнике и њихова дела, друге вративши у јавни живот, у историју уметности и међу колекционаре, за које је био ауторитет (и сам је био колекционар). Од првог научног рада у београдском часопису "Дело" из 1959. године доскоро задњих дана живота када је писао за обимну књигу о Колекцији породице Биро, увек свежег духа, Живковић је објавио више од 25 самосталних књига. Капитална је његова докторска дисертација о Кости Миличевићу (два издања), као и студије посвећене Београдским импресионистима, Уметничкој школи у Београду 1919-1939 и Српским имресионистима. Збирка мемоарских есеја "Живот слика" имала је као ретки бестселер српског ликовног издаваштва четири издања, а књига "Српско сликарство 20. века" чини га једним од ретких (уз Миодрага Б. Протића, Лазара Трифуновића и Јерка Денегрија) аутора синтетичких студија српске модерне уметности.
Живковић се од 1946. бавио мачевањем, као државни репрезентативац, међународни судија, један од оснивача и председник Мачевалачког клуба Црвена звезда. Носилац је бројних награда и ордена.
ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном
АМБАСАДОР Израела у Хрватској Гари Корен позвао је званични Загреб да прекине дипломатске односе с Техераном и спроведе безбедносне провере особља иранског дипломатског представништва у Хрватској јер би, каже, међу њима могло бити "шпијуна" Револуционарне гарде која се у ЕУ сматра терористичком организацијом.
06. 03. 2026. у 09:10
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
НОВИ ЕКСПЛИЦИТНИ СНИМЦИ МИРЈАНЕ ПАЈКОВИЋ: Полиција сумња КО је на снимку, други мушкарац - одмах саслушана
РАНИЈЕ је објављен и видео за који је део медија написао да је снимљен у просторијама Владе. Тим поводом огласили су се из Владе Црне Горе, и демантовали те наводе.
07. 03. 2026. у 22:55 >> 23:05
Коментари (0)