ПОГЛЕД ИСКОСА, ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА: Станислав Сташа Живковић (1923-2020)
ТИХО и ненаметљиво, какав је био по нарави, у 97. години, угасио се живот професора, доктора наука, славног мачеваоца и последњег великог српског историчара уметности, из школе Светозара Радојчића.
Фото: приватна архива
Наша култура се обрукала, осим у "Вечерњим новостима" и на сајту Црвене звезде није било озбиљнијег помена о овом сјајном човеку и стручњаку, као што никада није изашао неки зборник њему у част, како то уобичајено Немци раде за своје хуманистичке научнике.
Живковић, рођени Београђанин, Филозофски факултет је завршио у Београду, где је и докторирао на катедри за Историју уметности 1967. године. Од 1958. до 1968, у херојско време нашег модернизма, водио је Галерију Културног центра у Београду, да би до 1989. био управник Галерије Српске академије наука и уметности и са те дужности отишао у пензију. Од 1965. до 1986. био је ванредни, затим редовни професор Универзитета уметности у Београду - предавао је на Факултету драмских уметности мачевање и историју стилова. Био је сарадник више институција у земљи и иностранству, као што су Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Матица српска и Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду. Писао је одреднице и сарађивао са уредницима највећих издавачких подухвата посвећених домаћој и страној уметности, од "Ликовне енциклопедије Југославије", SAUR Allgemeines - Knstler Lexikon у Минхену, The Dictionary of Art, издавача Macmillan Publishers у Лондону (од наших стручњака за тај мамутски речник била је позвана још само Гордана Бабић) до Академије уметности у Москви. Током 50 година организовао је више од 300 самосталних, групних и студијских изложби.
Омиљени Сташа, узор дипломатског и смиреног човека, брзо се профилисао као наш највећи познавалац периода раног српског модернизма и импресионизма, откривши многе заборављене уметнике и њихова дела, друге вративши у јавни живот, у историју уметности и међу колекционаре, за које је био ауторитет (и сам је био колекционар). Од првог научног рада у београдском часопису "Дело" из 1959. године доскоро задњих дана живота када је писао за обимну књигу о Колекцији породице Биро, увек свежег духа, Живковић је објавио више од 25 самосталних књига. Капитална је његова докторска дисертација о Кости Миличевићу (два издања), као и студије посвећене Београдским импресионистима, Уметничкој школи у Београду 1919-1939 и Српским имресионистима. Збирка мемоарских есеја "Живот слика" имала је као ретки бестселер српског ликовног издаваштва четири издања, а књига "Српско сликарство 20. века" чини га једним од ретких (уз Миодрага Б. Протића, Лазара Трифуновића и Јерка Денегрија) аутора синтетичких студија српске модерне уметности.
Живковић се од 1946. бавио мачевањем, као државни репрезентативац, међународни судија, један од оснивача и председник Мачевалачког клуба Црвена звезда. Носилац је бројних награда и ордена.
РУСИ ОБЈАВИЛИ СПИСАК НАЈВЕЋИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Ево на ком је месту Хрватска
РУСКИ ски лист „Взгљад“ саставио је и у уторак објавио „Рејтинг непријатељских влада“ како би показао разлику између држава које се свесно супротстављају Русији и оних које су на ту одлуку „против њихове воље натерале спољнополитичке околности“, преноси Слободна Далмација.
14. 11. 2025. у 16:54
ЗЕЛЕНСКИ АЛАРМИРАО ЕВРОПУ: Русија ће покренути велику агресију на континент, позната и година
УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски тврди да Русија планира да покрене велику агресију на европском континенту 2029. или 2030. године, наводећи да на то указује повећана руска производња оружја.
13. 11. 2025. у 10:54
Полиција улетела на свадбу, ХАПСИ МЛАДУ - а тек објашњење! Ово је ЛУДНИЦА (ВИДЕО)
ЧАК и на најлепшим свадбама понекад се десе непредвиђене ситуације, ситне грешке или чак већи инциденти.
14. 11. 2025. у 16:23
Коментари (0)