КОСТА ЈЕ МНОГО БОЉИ ЧОВЕК ОД МЕНЕ: Јово Максић о драгоценим моментима глуме, улогама у којима је пронашао део себе

Јелена БАЊАНИН

27. 12. 2020. у 18:00

ЈОВО Максић је, како сам каже, глумац постао "чудним сплетом околности", али то што је као глумац успео, већ није било случајно.

КОСТА ЈЕ МНОГО БОЉИ ЧОВЕК ОД МЕНЕ: Јово Максић о драгоценим моментима глуме, улогама у којима је пронашао део себе

Фото: Босонога продукција

Први пут се на телевизији појавио у серији "Лифт" 2004, а на великом платну, у лику Драгише, у филму "Гуча!" две године касније. Глумачку вештину наставио је да показује у представама на даскама Београдског драмског позоришта, у филмовима "Исцељење", "Бела врана", "Заспанка за војнике", "Краљ Петар Први", "Отац", и у серијама "Беса", "Група", "Швиндлери", "Јужни ветар"...

О његовом дару сведочи и Стеријина награда коју је добио 2012. за улогу у комаду "Бунар", Егона Савина. Похвале гледалаца и критике добио је и за једну од две носеће роле у серији "Кости". Максић је уверљиво дочарао лик Косте Говоруше, избеглице из Крајине, којем освета, побуђена најискренијом љубављу према сестри, постаје најважнија. Публика ће га тек гледати у серијама "Клан", "Нечиста крв", "Црна свадба" и "Тајна винове лозе", као и у филмовима "Коридор 92", "Лихвар", "Једини излаз" и "Дара из Јасеновца".

* Рођени сте у Босанском Грахову 1972, одрасли у Книну, а глуму дипломирали на ФДУ у Београду у класи проф. Предрага Бајчетића 1998. Шта је пресудило да упловите у глумачке воде?

- Чудан сплет околности или, што би се данас рекло, судбина током несрећних година рата. У време Републике Српске Крајине основан је фестивал на Тврђави у Книну, на коме су гостовала позоришта из Србије и Црне Горе. Током лета 1993. и 1994, та театарска смотра је народу одвлачила пажњу од рата и свакодневних проблема. За то сам чуо на локалним вестима и када год сам могао присуствовао сам представама. Када вам погледао неколико комада, нешто се пробудило у мени. Пожелео сам да осећање које имам док гледам представу буде доминантно. Можда је секунд одлучио да кажем "идем да пробам", мада нисам сматрао да ћу успети. Имали смо шири круг аудиције у Книну, Вуковару, Белом Манастиру и још негде, па ужи круг у Београду. Када сам прошао у Београду, нисам доживео еуфорију и жао ми је што се нисам радовао када сам прочитао своје име. Тада сам мислио да само треба да пливам ту где јесам.

Фото: Босонога продукција

Са Гораном Султановићем у серији „Кости”

* По чему памтите сарадњу са покојним професором Бајчетићем? Како сте тада схватали глуму, а како сада?

- Када смо уписали Академију, били смо дрвенасти, а ја сам био камен. Мислим да је тај камен почео да се цепа како треба негде на другој години Академије. Често се професор Бајчетић питао "како ће исклесати тај љути, динарски камен", али то му је био и изазов. Често је играо намћора, што смо сви осећали као педагошку меру. И када би се љутио на нас, знали смо да се иза тога крије безгранична љубав. Он се везивао за студенте, волео је да нас слуша и прати наш напредак. Радио је то са свим студентима, али наша класа је била крута, резервисана. Тешко смо се отварали, и веома се радовао нашем напретку, мада то никад није показивао. Пуштао је друге да нас хвале, а онда би рекао шта не ваља. Он је, уз Биљану Машић и Јовицу Павића, један од важнијих људи у мојој каријери. Они су били упорни, а ја не знам да ли бих имао толико живаца. Они су видели нешто што ми нисмо одмах. Сада гледам зрелије на глуму. Дошао сам до тога да све што имам да кажем, кажем пред камером и на позоришним даскама. Ако сам направио добру улогу, могу само да је покварим разговором и филозофијом. Ако сам направио лошу, не постоји интервју који ће ту улогу да поправи.

Људи попут Косте Говоруше прошли су кроз слично животно страдање као и ја. Због тог лика сам се вратио у време рата, али не бих да га проживљам поново

* За вама је велики број сународника дошао у Србију у избегличкој колони. И Коста из серије "Кости" је ибеглица из Крајине. Како сте пред камере изнели његову причу?

- Костина биографија није као моја, али ми је веома блиска. Ти људи су прошли кроз слично животно страдање као и ја. Сигурно ми је то искуство помогло, али постојала је замка да одем од лика у личну исповест. Ипак, постоје редитељ и сценариста, који су задужени да са глумцем нађу баланс. Зато смо припреме почели седам месеци пре снимања. У тим разговорима хтели смо да одредимо значајне тачке, а између да се деси живот. У тим драгоценим моментима, због којих се бавим овим послом, лик се оприроди и тада сведочимо истини. Нисмо хтели да будемо ограничени и немачки прецизни јер би се изгубила душа, а ова тема и серија њу морају имати. Коју год улогу играм, покушавам да нађем нешто блиско у личном искуству. За лик Косте вратио сам се у то време и оживео га, али не бих да га проживљам поново. Радећи на Кости, схватио сам да је он много бољи човек од мене. И надам се да сам уз његов лик постао бар мало бољи. Што каже Коља Пејаковић, љута трава на љуту рану. Поборник сам шок терапије. Морамо отворити очи и видети шта је око нас.

Фото: Војислав Данилов

* Критика каже да се у лику Косте Говоруше може видети развој бањалучког Џокера. Како гледате на ову оцену?

- Филм "Џокер" је тек био у најави када смо радили "Кости". Појавио се у биоскопима на пола нашег снимања, а ја сам га гледао тек када је стигао на ХБО. Тај филм је озбиљна критика онога у шта се претвара данашње друштво. Схватио сам да је тема "Кости" универзална. Упали смо у стање које је глобално алармантно. Свугде видите муку, само у другачијим културолошким и животним околностима. Драго ми је што смо успели да се издигнемо изнад локалног карактера. У сценарију је увек препознатљиво порекло приче, али ако хоћемо већу вредност, морамо да пробијемо те баријере.

* Заиграли сте и у филму "Дара из Јасеновца", који је у трци за награде Оскар и Златни глобус. Коначно, и та прича је испричана?

- Тек смо прошле године снимили први филм о Јасеновцу, али није то упирање прстом. Морамо да покажемо да су ти људи били лоши и да је било жртава. Не смемо да изгубимо сву емпатију. Ако будемо остали без ње, много ће више бити оних попут Лубурића, а самим тим и жртава. Не желим да се бавим политиком, али да бисмо прочистили друштво морамо се бавити оваквим, тешким темама. Има толико несрећних људи од којих скрећемо поглед. Таквих људи је свугде у свету, па и на супротној страни. Не могу да судим људима који желе да их уметност забави, али знам да не могу да се смејем ако је око мене патња. Не смемо заборавити, али не да бисмо се светили. Нико овде није победник. Сви смо поражени. И у свету, а поготово на овим екс-ју просторима, у први план и даље долазе људи који доводе до мржње. Раскопавају старе ране и не пуштају их да зарасту. Ожиљак треба да заувек остане, да би нам био наук.

ИЗМЕЂУ ЂАВОЛА И АНЂЕЛА

* КОЈУ тајну крије ваша улога у серији "Тајна винове лозе"?

- У тој серији сам потпуно другачији. Нисам претерани љубитељ ситкома, али редитељ Марко Манојловић тако је радио да сам се сјајно осећао. Имао сам јаку жељу да на нов начин дочарам улогу негативца, који проживљава животне ломове, што га доводи до тачке пуцања. Занимљиво ми је било да бирам страну између ђавола и анђела које сви имамо на раменима.

* Телевизијски филм "Коридор 92" донеће још једну важну причу "с оне стране Дрине". Шта је вама донела рола у овом остварењу?

- Појавио сам се у малој улози једног од протагониста који су прошли тај Коридор, који је нама заиста био коридор живота у том периоду. Не знам колико је у данашње време паметно рећи, али био сам учесник тога. Немам чега да се стидим и моја савест је мирна. Зато сам се лако вратио у тај период који је био питање васкрса или голготе. Снимао сам само један дан, али видео сам неке драге колеге из Бањалуке и била ми је част да учествујем у том пројекту.

Коју год улогу играм, покушавам да нађем нешто блиско у личном искуству. Поборник сам шок терапије. Морамо отворити очи и видети шта је око нас

* Шта можете да нам кажете о улози у филму "Једини излаз" и о самој причи чији сте део били?

- Имам важну епизодну улогу. Када ме нешто заинтригира, желим да учествујем, а управо то се догодило са редитељем Дарком Николићем. Колико год биле мучне улоге, врло је битно каква је атмосфера на сету. Мој јунак је, такође, несрећан човек, али на сасвим другачији начин. Појављује се када је већ доживео слом. Наговестићу о њему само толико да смо све склонији теоријама завере, што је отишло и у патологију. Надам се да ће "Једини излаз" што пре да доживи биоскопску премијеру. Кад буде била, знаћемо да је нешто кренуло набоље.

Фото: Босонога продукција

Са Николином Фригановић у „Костима”

* Гледаћемо вас и у серији "Нечиста крв" која је снимљена према романима и приповеткама Боре Станковића?

- Драго ми је што се екранизује литерарно благо које поседујемо. Морамо да вратимо дуг људима који су нам то оставили у аманет. Путовање у прошлост, промена костима и сценографије, било је као дечја игра. Кад уђете на изолован, бајковит сет, као да сте стварно отишли у друго време с краја 19. века.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!