ТРАГ О ТРАЈАЊУ ОТИСНУТ У ГЛИНИ: У години за нама, напустила нас је и Драгана Илић (1966-2020), вајарка и редовни професор ФЛУ
ПОЧЕТКОМ минулог децембра, смрћу бременита 2020. однела је и вајаркуДрагану Илић Кажић, редовну професорку Факултета ликовних уметности у Београду. Преминула је у 55. години.

Фото З. Јовановић
Добитница значајних признања за скулптуру из фондова Владете Петрића и Сретена Стојановића, као награда Бијенала младих у Вршцу и 35. Октобарског салона, рођена је у Београду, где је дипломирала на вајарском одсеку ФЛУ, на којем је завршила и постдипломске студије, у класи Славољуба Радојчића.
Више од три деценије излагала је на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству, као и самостално. У последњој деценији била је запажена њена поставка "Видимо се" у Ликовној галерији Културног центра Београда, на којој је представила портрете и полу-фигуре пријатеља и колега рађених у мајолици и каменини, као и две поставке у галерији "Рима", у Крагујевцу (2018), а потом и Београду (почетком 2020.) на којима су представљени наши угледни критичари, теоретичари и хроничари ликовне сцене.
У каталоге изложби у "Рими", ушли су и записи портретисаних, у којима су описивали искуство позирања, ауторкин стваралачки процес, али и запажања о њеном укупном делу, а и личности. Ови "обрнути" портрети, данас, након што је вечност прерано отела уметницу, вредан су траг о њеном раду и трајању.
Критичарка и руководилац Графичког колектива Љиљана Ћинкул, присетила се да је радове Илићеве први пут видела на дебитантској изложби - скулптура ("Свет људи") и цртежа ("Употреба подсећања") у Галерији Дома омладине, на којима је најављена "нова ауторска појава на нашој сцени".
- Током три деценије рада остала је привржена поетици уметности фигурације и теракоти стварајући галерију портрета својих пријатеља, породице, колега. Реч је о својеврсномаутобиографском визуелном дневнику сусрета и размене енергије - сведочи Ћинкул.
Укупну уметничку физиономију Драгане Илић, професор Јеша Денегри, разумео је као практичну провере њеног разматрања медија и језика скулптуре, на темељу основних законитости као што су однос форме и представе, процес извођења скулпторског поступка у директном односу скулпторке и модела.
У вајарском атељеу Драгане Илић, професорка Ирина Суботић, запажа како је "гледају широм отворених очију портрети знаних личности - многи пријатељи, колеге, уметници, понеки непознати лик":
- Њени портрети откривају суштинске, скривене стране личности без пренаглашавања и улепшавања, са минималним појединостима од којих зависи целина и од којих настаје карактеристична експресивност сваког извајаног лика - оцењује професорка Суботић.
Међу портретисанима се нашла и професорка Лидија Мереник, која је описала "плес са глином" који је вајарка изводила стварајући скулптуре:
- Она брзо, грозничаво, прецизно ради, потпуно посвећено и одсутно за свет око себе док жмири или муља глину из шаке у шаку, као да се лопта... Обиграва око модела, без најаве гура и окреће столицу на којој седим, правећи различите углове и ракурсе у стратешки постављеним огледалима у атељеу...
За њеног колегу са ФЛУ, професора Милету Продановића, "реализам" Драгане Илић није тек пуко преношење облика из природе:
- Важна је и невидљива конекција између ње и портретисане особе, колеге, критичара, члана породице... Драгана не ваја људе у дословном смислу, њен рад су заправо тродимензионални отисци њеног пријатељства са представљеним личностима - закључује Продановић.
Одраз у огледалу
УРЕДНИЦА ликовног програма у КЦБ, историчарка уметности Светлана Петровић, изнела је како је пре портретисања Илићеву доживљавала као тиху, суздржану, готово ћутљиву:
- Али овде, у атељеу, потпуно је другачија. Динамична, покретљива, причом ми одвлачи пажњу, окреће ме на постољу и понекад опомене да не померам много главу док јој одговарам. Како рад на портрету одмиче, све чешће се Драганин и мој поглед срећу у огледалу. Зашто не гледа у мене, зашто одмерава мој одраз? У огледалу се, каже, боље виде грешке...

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НИ ЛАУШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ДО КРАЈА СНИМАЊА: Најлуђа грешка из "Боја на Косову"
ЛАУШЕВИЋ је о снимању филма "Бој на Косову" писао у књизи "Година прође, дан никад".
28. 04. 2025. у 10:32
Коментари (0)