ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Губитак слободе учењем говора
ЗА разлику од Јонеска (Ежен Јонеско 1909-1994), једног од утемељивача театра апсурда, који је гомилањем речи на сцени хтео да ослободи позоришну индивидуу, да јој да право на сопствену фантазију и каприц, субверзија Петера Хандкеа (Нобелова награда 2019) је супротна - милитантно укидање говора, чија правила форматирају грађанско васпитање и чине човека добрим подаником друштвеном систему.

Новости
Каспара Хаусера, чије је име данас симбол одупирања слободног људског бића цивилизацији, Милош Лолић је поставио антропоцентрично у позоришном (тешко је рећи и драмском) смислу. Око Каспара (чудесан Миодраг Драгичевић), који је затворен у стаклени кавез (сценограф Јасмина Холбус), по некој ритуалној потреби, или због сопствене, људске знатижеље, мотају се шаптачи (Никола Ракочевић, Анђелика Симић, Сања Марковић, Радован Вујовић), а стварни, прагматични свет заступа водоинсталатер (Милош Самолов).
Лолић је едукацију поставио као ритуал - учење језичких правила, која имају сврху да опишу ствари, појаве, осећања, за Каспара је "данс макабр", самртнички плес, који ће га одвести у духовни ћорсокак неслободе као биће и у физичку смрт, као човека (Каспар Хаузер је нађен мртав неколико година по ступању из дивљине у цивилизацију). У "Каспару" Петера Хандкеа, све је подређено овом ритуалу, и у драмском, и у сценском оквиру за позоришни чин. Док се примитивни "живот" (посвета Јонесковом "театру подсмеха"?) одвија око њега, Каспар бивствује у сопственом говору, који, постајући све учинковитији у синтакси, бива све болнији за њега самог. У занимљивој кореографији, некој врсти сценске игре грађанског друштва, доминира, на крају, позоришна илузија, која је пародија и историје. Жанрова, истине, смисла (маштовит костим Марије Марковић Милојев).
У Лолићевом "Каспару" нема ни трага Хадкеу омражене "дескриптивне импотенције", сви "грађани" делају и понашају се по диктату задатка, чинећи оно што им је, у експерименту проучавања Каспарове некласификоване личности, наложено. Само он сам, чистим умом још нерођеног детета, неисквареним конвенцијама, неоптерећеним значењем говора, има право на диаболични интимни конфликт - лелујајући се, у тренутку, између замамности потрошачког, укапупљеног, штанцованог универзума и своје унутрашње, природом дате слободе.
Нимало једноставна за гледање, импресивно режирана, са оностраном музиком Невене Глушице, представа "Каспар" има шансе да остане као један од граничника ка позоришном тумачењу слободе, оригиналности, одупирању систему и његовим правилима и диктатима, средствима која су тачна, достојна и пророчанска.
Препоручујемо

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (0)