ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори

ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу

Фото Танјуг

1. У званичним наставним програмима за основну школу међу задацима наставе Српског језика, као наставног предмета, јасно стоји: "развијање љубави према матерњем језику и потреби да се он негује и унапређује", а још у првом разреду основне школе јасно стоји да је ћирилица прво (примарно) писмо српског језика да је задатак да ученици "савладају технике читања и писања на ћириличком писму". Тако стоји у званичним документима, а сви смо сведоци да се ћирилица не штити ни у школи ни изван школе и полако прелази у неку врсту егзотике и ефемерности. Изван школе ћирилице скоро и да нема, многима то не смета и у томе не виде проблем. Ћирилица се деценијама свесно маргинализује, посебно после Другог светског рата и државе у којима су живе(ли) Срби то прећутно подржавају. Није мали број оних који су завршили академско образовање, обављају важне послове, не пишу ћирилицом, то сведоче њихов потписи.

2. Свака држава је дужна да води озбиљну и одговорну националну политику. Национална политика добро се види у односу према култури, а култура је очигледна преко идентитетских категорија, српски језик и ћирилица су идентитетске категорије српског народа, његове културе и српског националног бића. Устав Републике Србије (чл. 10) јасно каже: "У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава." Употреба језика националних мањина и њихових писама у Републици Србији урађена је по најбољим узорима и у складу са свим међународним прописима и уобичајеном праксом. На употребу мањинских језика нико у Србији и изван Србије није имао замерку и то је нешто на шта можемо бити поносни. Шта је онда са српским језиком и српском ћирилицом. Хоћемо ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу?

3. Постојећи Закон о језику је веома времешан, он је из 1991. године, од тада се променила и наша историја и наша географија, променило се окружење, промениле су се многе ствари...

Повремено се чују тврдње да немамо језичку политику и да се не зна чија је то одговорност и где је проблем. Имамо Одбор за стандардизацију српског језика од 1997. године. Одбор су основале три академије наука (Београд, Подгорица, Бањалука), Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Српска књижевна задруга и сви филолошки (филозофски) факултети на којима се студира српски језик. Дакле, Одбор је свесрпско језичко тело и његов задатак је да се бави језичким планирањем и адекватном језичком политиком. Од свога оснивања до данас Одбор је преко редовних седница, одлука, саопштења и рада Комисија покушао да буде тело које ће помоћи свим државним институцијама у решавању свих питања око српског језика и његовог основног писма. Ипак, институције најчешће игноришу рад Одбора и тиме чине велико огрешење о мишљење струке и најзначајнијег језичког тела у држави.

Фото Илустрација Горан Дивац

4. Струка се оглашавала више пута. Тако је, рецимо, Академија наука и умјетности Републике Српске организовала два научна скупа на којима се разговарало о овој теми: Језик и писмо у Републици Српској (2011) и Српски језик и српско писмо данас (2017). У Београду је у Српској књижевној задрузи 2014. године одржана научна конферeнција са темом Идентитет српског језика и културе, у организацији Одбора за српски језик СКЗ. Филозофски факултет у Нишу је 2012. године објавио тематски зборник радова Филологија и универзитет. Српска академија наука и уметности, у нешто ширем контексту, организовала је научну конференцију Језик у образовању. У Матици српској је 2019. године одржан научни скуп: Српски културни простор: устројство, проблеми и вредности, више реферата је било посвећено проблемима србистике. У Тршићу је 2020. године одржана Интеркатедарска србистичка конференција, уз учешће представника свих србистичких катедара на филолошким, филозофским и педагошким факултетима, једногласно су усвојене две декларације (о статусу српског језика на факултетима и о повећању броја часова у српског језика у образовном систему). У последњих двадесетак година, од свог оснивања до сада, више пута се оглашавао и Одбор за стандардизацију српског језика, али и Друштво за српски језик и књижевност Србије, као и многе друге институције и појединци. Помака нема, не барем видљивих.

5. Још 2004. године био је урађен предлог Закона о националном службеном језику и његовом матичном писму, упућен је Скупштини Републике Србије, али никада није стигао у на њен дневни ред. Поново је, пре неколико година, на иницијативу Министарства културе и информисања Републике Србије урађен предлог Закона о српском језику и његовом матичном писму, предлог је урађен уз помоћ Одбора за стандардизацију, прослеђен је Влади Републике Србије, није стигао у Скупштину Републике Србије, негде је поново "заборављен", можда због ћирилице.

6. Пре неколико година институције и појединци покренули су кампању "Негујмо српски језик". Неки медији су ту кампању назвали "расистичком манипулацијом језиком", упркос неким отпорима, кампања је било лепо примљена, прокрстарила је Србијом, шира подршка је изостала, али је лепо сазнање да је ученичка популација кампању прихватила са исказаном емоцијом и лепом подршком. Следила је и кампања "Сачувајмо српски језик", али ни она није имала озбиљнију подршку. Многи су и овде видели "србовање", посебно је сметало истицања ћирилице као основног српског писма.

7. У медијима је било речи да ће бити усвојена Декларација о опстанку српског народа, али не знамо зашто се од ње одустало. Из медија смо сазнали "да ће држава посебно водити рачуна о заштити српског језика и ћириличког писма". Није усвојена ни обећана Стратегија културног развоја, можда зато што је било истакнута важност српског језика и ћириличког писма. Стога се можемо запитати да ли постоје неки други центри и да су они јачи од државе и струке, чим се спомене ћирилица. Знамо да број цензора ћирилице у прошлости није био мали, па можемо помислити да их и данас има, само су невидљиви. И да завршимо духовитом досетком Матије Бећковића: "Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан." Окупаторе можемо разумети, али како да разумемо само себе, посебно на српском језику и на његовом матичном писму. n

Препоручујемо

Култура

2 3

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица

23. 03. 2021. у 13:11

Култура

5 3

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе

16. 03. 2021. у 11:23

Култура

0 3

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Језик у све тежем стању

09. 03. 2021. у 09:38

Колумне

3 5

СКРАЈНУТА ЋИРИЛИЦА: Нема оправдања што још нису усвојене измене Закона о службеној употреби језика и писма

03. 03. 2021. у 12:09

Култура

15 43

"НОВОСТИ" ТРАЖЕ ОДГОВОР: Зашто закон о ћирилици и даље чами у фиоци?

02. 03. 2021. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације