МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија
06. 04. 2021. у 10:19
У ЈЕКУ расправа о закону о ћирилици и серије текстова које објављује ваш лист о ћириличком писму - ћирилица је с неочекиване стране добила једно значајно признање које је салвама одушевљења и одобравања дочекано не само у Србији него и у такозваном региону.
Повезане вести

ТРАЖЕ АЛИБИ ДА НЕ БРАНЕ ЋИРИЛИЦУ: Лингвисти критикују став Секретаријата за законодавство, који је одбацио Предлог закона о језику и писмима
НАКОН што је Републички секеретаријат за законодавство одбацио постојећи предлог закона о заштити језика и писма и поручио да ће морати да се пише нови текст, лингвисти су оценили да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.
02. 04. 2021. у 10:00

ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00
Најновије из рубрике

ФЕСТИВАЛ ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА У НОВОМ САДУ : Пројекције у Културним станицама Свилара, Еђшег и Барка
НОВИ САД ће од 3. до 6. јула бити домаћин Фестивала француског филма, манифестације која већ традиционално доноси избор најзначајнијих савремених и класичних остварења из земље са јединственим и снажним филмским идентитетом.
30. 06. 2025. у 16:03

И ЖИВОТ ЈЕ ПРЕПЛИТАЊЕ ЖАНРОВА: Интервју - Режис Варњије, француски редитељ, добитник Оскара
РАДУЈЕМ се што сам у Србији и што вам доносим филм о коме, надам се, нисте много читали јер ћете тако лакше запажати глуму, детаље, сценографију, рекао је добитник Оскара и Златног глобуса, чувени редитељ Режис Варњије, отварајући минуле недеље Фестивал француског филма.
30. 06. 2025. у 07:00

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Показати право или прикладно лице?
ПОСЛЕ "Бога масакра", очекивало би се од француске високотиражне списатељице Јасмине Резе да овај позориши комад, назван по изразу који симболише католичку пристојност у италијанској култури, буде убојитији, или бар да се одвија у (може и "изневереном") очекивању катастрофе, изазване малограђанштином Борисовог слабачког карактера (Урош Јаковљевић).
30. 06. 2025. у 06:00

ПОЕЗИЈА КОЈА ЛЕЧИ: Јелени Радовановић у Вршцу уручена престижна награда „Васко Попа“
ТРЕЋУ годину заредом престижна награда "Васко Попа" отишла је у руке жене - вишеструко награђиване песникиње Јелене Радовановић, која живи и ради у Немачкој, а стихове ствара на српском и енглеском језику. Плакету са Попиним ликом и новчану награду, коју додељују "Сензал капитал" и Град Вршац, добила је на јучерашњој свечаности, традиционално уприличеној на дан рођења славног песника у његовом Вршцу.
29. 06. 2025. у 20:00

СНАГА ДУНАВА ОД ПАМТИВЕКА ДО НАШЕГ ДОБА: Музеј науке и технике обележио дан најшире, најдубље и надуже реке код нас
ДУНАВ је по дужини другa рeкa у Eврoпи, али у Србији, у коју улази код Бездана на северозападу, а напушта је на ушћу Тимока, на југоистоку, Дунав je најдужа река. У Србији је најшири, најужи и најдубљи.
29. 06. 2025. у 18:44
11111112
06.04.2021. 12:24
Пишем ћирилицом, за разлику од Срба.
Dyordye Miyatowich
06.04.2021. 15:59
Српски језик познаје само српску ћирилицу (Устав РС). Српскохрватски језик (латиница хр., ћирилица срб) је 2008. год. "подељен" између српског (ћирилица) и хрватског (латиница) договором између РС и РХ. Језици су добили своје ознаке. Може се проверити у Нар,библ. Р.Срб.. Питање није ћирилица или латиница већ србски или хрватски језик. Можда су надлежни необавештени а већина Срба није свесна да странци не знају да читају, нити разумеју ни ћирилицу ни хрватску латиницу.
Chepitch
07.04.2021. 06:01
@Dyordye Miyatowich - Ја овде немам шта да додам, већ само да све упутим да ово више пута прочитају и схвате које је наше вишевековно писмо, а које нема везе са нама.
Kocta
07.04.2021. 07:01
Очигледно да у редовима законодаваца, власти и Академије наука још имамо јаку групу издајника па се Закон чува у фиоци.Имамо више латинице у Београду него у Вуковару укључујући и ваш сајт.