Култура

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: На свету је све у вези - Ала Татаренко, "У кругу Дневника о Чарнојевићу"

Слађана ИЛИЋ

13. 04. 2021. у 14:02

суматраСЛАВИСТКИЊА из Украјине која је на свој језик превела "Суматру" и "Дневник о Чарнојевићу", веома дуго проучава целокупно дело Милоша Црњанског. Њену пажњу највише привлачи лирско у опусу овог писца, отуда њено највеће интересовање за два поменута дела којa је и превела.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: На свету је све у вези - Ала Татаренко, У кругу Дневника о Чарнојевићу

На основу књиге "У кругу Дневника о Чарнојевићу" увиђамо континуитет проучавања и разноликост приступа Црњансковом делу. У свакој студији Але Татаренко налазимо увиде који су увек резултат запажања изузетно тананих, суптилних, понекад чак и зачудних веза, како између различитих Црњанскових дела, тако и између његових дела и дела других српских и светских писаца. У том смислу ова књига врло је динамична, узбудљива и утиче на то да се сам дух читаоца изоштри, да се појача његова осетљивост за лепо, али и за увиђање имплицитних, а важних веза и односа.

У студији "Поезија као исповест нове вере: о суматраизму Милоша Црњанског", Ала Татаренко бави се специфичностима суматраизма и показује на који начин тај песнички кредо Милоша Црњанског за њега јесте епифанија и поетика која заправо постаје нова вера која подразумева, како се у књизи каже: "Нови живот који треба да замени онај у којем ће остати страшни рат и разочарења послератног времена", који "предсавља духовну димензију у коју се може побећи, пределе поезије, сањане просторе среће". Том новом животу, сматра песник, "одговара нова поезија - поезија слободног стиха.

Ова књига студија показује нам како је на свету све у вези и како функционише теорија суматраизма у књижевној пракси

Слободни стих представља још један, изузетно важан, облик Слободе, овог пута песничке, слободу неспутаног израза, слободу непосредног претварања расположења и осећања у поезију". Нову веру у том, песничком смислу, одликују ритам и екстаза, као и етеризам који подразумева невидљиве везе. У студији Ала Татаренко нам показује и одлике етеризма у поезији и како Црњански говори о идејама етеризма на примеру лирске прозе Иве Андрића.

Из књиге сазнајемо о одликама и функцијама језичког вишегласја у "Дневнику о Чарнојевићу" и његовим поетичким дометима. У том дневнику, који је заправо писан за друге, на основу вишегласја закључујемо о одликама различитих нација, невољно помешаних у ратном вртлогу, као и њихове везе и односе - историјске, али и приватне, понекад и интимне. Тако се немачки чује на ратишту - као језик наредби и псовки, а чује се и неко тужно певање на чешком, док је пољски у том роману језик љубави - јер Лусја и безимена Пољакиња говоре пољски. Ауторка нам указује и на то да у "Дневнику о Чарнојевићу", који због своје лиричности од читаоца очекује да буде и слушалац, не говоре само људи, већ и природа - јер "у паклу рата ни природа не може да ћути", а с том природом главни јунак је "у дослуху, с њом се разуме боље него са људима".

Ауторка уочава у овом роману и асиметричност дијалога. И та асиметричност свакако говори о бољем разумевању јунака с природом него са људима, као и о његовој већој окренутсти природи него људима јер он је - суматраиста.

Ова књига врло је динамична, узбудљива и утиче на то да се сам дух читаоца изоштри, да се појача његова осетљивост за лепо

У оквиру студије "Сенке читања у Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанског", ауторка нам показује заједничку љубав писца и његовог књижевног алтер-ега - читање. На основу те љубави главног јунака и његове лектире, као и на основу опхођења других јунака према њему, због те љубави, склапамо о њему потпуну, заокружену слику. Ауторка поред "две модернистички верификоване реалности - стварносне и ониричке, које се стално преплићу у "Дневнику о Чарнојевићу", указује на још једну - књижевну реалност која је приказана кроз различите технике интертекстуалности. У тој студији, поред примера експлицитног позивања на дела претходника, откривају се и скривени, латентни дијалози с књижевном традицијом.

Ова књига студија показује нам како је на свету све у вези и како функционише теорија суматраизма у књижевној пракси. Поред тога, она показује који су резултати рада слависте који по рођењу не припада култури коју проучава, али који према њој гаји дубоку наклоност, који је разуме и тежи истини - што данас није редован случај.

16. 03. 2021. у 16:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 7

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 10

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16