ПОГЛЕД ИСКОСА: Слободом против геометрије Милорада Бате Михаиловића
ГАЛЕРИЈА "Рима" са своја два излагачка простора у Крагујевцу и Београду, једно је од култних места на мапи модерне и савремене српске ликовности.

Фото: Милорад Бата Михаиловић
Она је центар не само за организацију квалитетних изложби већ и за замашно издаваштво у виду обимнијих каталога и капиталних монографија са студиозним текстовима. Током марта и априла у београдском огранку те галерије одржава се изложба слика и радова на папиру сликара и академика Милорада Бате Михаиловића (Панчево, 1923 - Париз, 2011). Тиме се обележава и 10 година од његове смрти. На овом мањој али доследној изложби није реч о цртежима већ о зрелим остварењима колористичког типа на којима долази до израза сва особеност тог ствараоца - од динамичке композиције, косих и спиралних потеза, ликовне драме до форсирања црвене боје и слободно решене целине у знаку превласти апстрактног.
Видимо да се црвена боја рано појављује код овог сликара и трајно ће обележити неке од његових најбољих радова, као што је циклус инсипирисан Америком. Може ли се квалитетно сликарство засновати на естетици мрље, удара четке на површину и гестуалности?
Михаиловић, припадници групе Гутаи и бројни некада авангардни сликари из педесетих и шездесетих година прошлог века доказују да може. Ташизам или сликарство помоћу тачке и мрље, последња је француска историјска авангарда. Са њом се завршава велико француско сликарство као најнапредније у протекла четири века (Дадо Ђурић га је сматрао највреднијим у целој историји уметности).

Фото: Милорад Бата Михаиловић
Са Михаиловићевим сликама уочавамо да је естетика слободног сликарског чина, назначена још код Енглеза Александра Казенса у 18. веку и његовом методу сликања пејзажа помоћу мрља (на немачком флека) и у далекоисточној уметности, можда и не толико другачија од класичног сликарства. Код Михаиловића исто тако долази до изражаја тежња ка чистој, тачније (од нарације) ослобођеној ликовности, која подразумева и неке поставке фигурације: центар и периферију слике, композициону равнотежу маса, контрасте или хармоније боја, дијагоналну, хоризонталну или вертикалну композицију и сл. Нова је огољеност, сведеност тих основних елемената слике, назначена још код Василија Кандинског око 1915. године.
Михаиловић слика снажно, изразито и упечатљиво, његов обрачун са сликом увек је коначан и доследан. У дело улаже многе тада нове и актуелне методе, од гестуалног сликарства, цурења ликида (dripping) до монохромног набојавања и надреалистичке декалкоманије. Те богате, можда и пребогате слике у форми и фактури, увек су топле и људске у изразу и боји, дакле, помало и несвршене, потпуно лишене техничења геометријске апстракције. Укупно, заправо, само сведоче о силовитој, храброј природи сликара који је, како би Пикасо рекао, "Имао сунце у стомаку".

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)