ФАЛСИФИКАТИМА И ПОДМЕТАЊИМА ТРАЖЕ БАШТИНУ: Реаговање на захтев из Приштине да им се уступи 1.247 археолошких и етнографских предмета

ПИСМО за које директор Народног музеја Косова, Ајет Љеци, тврди да је упутио директоркама Народног и Етнографског музеја из Београда и председнику САНУ, а у коме тражи да се "врате археолошки и етнографски артефакти, који се и даље чувају у Србији", није још стигло ни у једну од ових институција, потврђено је јуче "Новостима".

Фото В. Анђић

Позивајући се на "поштовање Унескове конвенције о мерама забране и спречавањима илегалног увоза и преноса власништва чија је Србија потписница" и на "Анекс 5, члан 6 Ахтисаријевог плана који подразумева да Београд врати делове збирке позајмљене због изложбе", Љеци тражи чак 1.247 археолошких и етнографских предмета!

На ову нову провокацију, реаговало је Министарство културе и информисања, истичући да је захтев привремених институција самоуправе у Приштини за "повраћај артeфаката", очигледно још једна у низу "злоупотреба културе ради промоције једнострано проглашене независности КиМ и фабриковања лажног легитимитета наводних институција":

Директор Бранко Јокић, Фото А. Станковић

- У контексту када се на међународном плану јасно препознаје угроженост културне баштине на простору КиМ од организованог рушења, вандалских испада над верским и културним објектима, па све до инфраструктурних пројеката у функцији угрожавања културне баштине, која траје више деценија, захтеви привремених институција у Приштини искључиво су у функцији скретања пажње са угрожавања културне баштине, и стварања привида бриге о културном наслеђу - наглашава се у саопштењу МКИ.

- Уочљиви су бројни фалсификати и извртања која се у захтеву подмећу, као што су наводни споразуми међу институцијама, преко непримењивости Унескове конвенције на коју се реферише и која се помиње само зато да би се име ове организације злоупотребило, па до извртања у случају позивања на Ахтисаријев план.

У Министарству културе и информисања сматрају да овакви случајеви само потврђују угроженост српске културне баштине, коју ће наша земља и даље посвећено штитити од свих насртаја и покушаја злоупотребe и уништавања.

Поставка Галерија САНУ, Фото А. Станковић

Изложбе "Археолошко благо Косова и Метохије" и "Накит и златовез Косова и Метохије", на које се Љеци позива, одржане су 1998. и 1999. у Галерији САНУ, односно у музејима широм Србије, Црне Горе и у иностранству. Организовао их је Музеј у Приштини, чији стручњаци су у јуну 1999. били присиљени да напусте КиМ и наставе рад у измештеном седишту, у београдском Етнографском музеју.

- Музеј у Приштини ради у складу са законом о културним добрима Републике Србије и у складу са међународним конвенцијама о заштити културног наслеђа, односно поштујући принцип да сваки баштиник понаособ треба да се бави заштитом своје културне баштине - рекао је јуче нашем листу Бранко Јокић, директор Музеја у Приштини.

- Право на заштиту културне баштине спада у ред конвенција о људским правима. Свако инсистирање на косовској културној баштини је анахрона појава и захтева осуду тог чина од свих релевантних међународних организација. Наша страна никада није негирала постојање других културних идентитета на Косову и Метохији, па зато са гнушањем одбијамо настојања затирања српског културног идентитета и остваривања права на заштиту властите културне баштине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације