ЈУЛИЈА ВЕЋ СА 23 ЛЕКАР: Нишлијка, по оцу пореклом из Палестине, најмлађи доктор у историји Медицинског факултета у свом граду
НИШЛИЈКА пореклом из Палестине Јулија Хвојтар, завршила је студије као најмлађи доктор медицине на факултету у Нишу. Медицински факултет уписала је са 17 година, а дипломирала мало пре рока, са 23 године, и то са просечном оценом 9,3.

Фото: Приватна архива
У историји Медицинског факултета у Нишу, догој више од 60 година, Јулија је најмлађи доктор медицине. Школовала се у Палестини, Катару и на крају одабрала да свој даљи пут настави у Србији, односно Нишу - родном граду њене мајке.
- Са пет година пошла сам у школу у Палестини, одакле је мој отац. Затим сам се преселила у Катар, где сам се школовала на арапском и енглеском језику. Средњу школу завршила сам у Новој Вароши, где моји родитељи данас раде, такође као медицинари. Тата је специјалиста опште и магистар ендокрине медицине, а мајка је физиотерапеут - прича нам Јулија.

Фото: Приватна архива
Одлучила је, како каже, да студира у нашој земљи, првенствено јер воли Србију и слободу живљења коју пружа.
- Надам се да ћемо и овде што пре имати могућност образовања као у напреднијим земљама. Велику подршку током студирања имала сам од своје породице, која је била уз мене, као и од пријатеља и колега, без којих би све, вероватно, било много теже. Била сам пети разред кад сам дошла у Ниш, када сам почела школовање. С обзиром на то да сам из лекарске породице, та љубав према медицини је од малих ногу постојала и увек ми је био циљ да се бавим овим хуманим послом и да једног дана постанем колегиница мојим родитељима - рекла нам је ова млада докторка.
За успех који је постигла на факултету, прича нам да је било потребно много одрицања, што младима често тешко пада.
- Медицина је захтевна, и добро сам знала колико посвећености тражи, па сам била спремна на то, на улагање себе у све ово, на одрицање од многих других ствари зарад нечег што је важније - одлучна је она.

Фото: Приватна архива
Уписала је Медицински факултет на општем смеру и завршила га у рекордном року, али је велике успехе бележила и током студија, па је добитник многобројних награда. Имала је неколико учешћа на Биомедицинском конгресу студената на Копаонику, а клиничку праксу је радила на одељењу неурохиругије. Током школовања усавршавала је српски језик, а код куће је са родитељима вежбала и арапски јер је и он њен матерњи језик.
Планира да настави студије и упише специјализацију из хирургије, за коју каже да је у тесној вези са сликарством.
- Када је реч о даљем раду, према хирургији имам велику страст. Знала сам од почетка студирања да је то мој будући позив којем желим да се посветим и у који ћу да уложим себе. Јер, то је пре свега задовољство, а потом посао. Конкретно бих волела да то буде пластична и реконструктивна хирургија, али сам везана и за кардио и неурохирургију после вишемесечног стажа на клиници - открива нам Јулија.
ЖЕЛИ ДА ПОСЕТИ ОЧЕВУ РОДБИНУ
ИСПРИЧАЛА нам је Јулија да је у Палестини последњи пут била 2012. године. Пре равно деценију.
- Не зато што то не желим, већ ради граница које су неприступачне због ратног стања и великих листа чекања. Жеља ми је да одем и посетим родбину свог оца и да се присетим давних времена када сам живела тамо - каже Јулија.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (4)