ПОЧИЊЕ ПРИЈАВА ЗА СЕПТЕМБАРСКИ УПИСНИ РОК: Ево на којим факултетима има највише места

МАТУРАНТИ који нису успели да се упишу на неки од седам универзитета у Србији у првом уписном року, сада имају нову шансу, јер сви универзитети организују други уписни рок, а пријаве на Универзитету у Београду, где је и остало највише слободних индекса, подносе се сутра и у петак.

шумарски факултет

На Универзитету у Београду остала су слободна 3.742 места. Професор др Дејан Филиповић, проректор за наставу Београдског универзитета, наводи да су од укупног броја на буџету остала 1.893 места, а 1.849 индекса остало је за академце који плаћају школовање.

На појединим високошколским установама, како у Београду, тако и у другим универзитетским центрима, остало је доста места. Скоро да су празни смерови коју школују наставнички кадар, па тако свршени средњоколци који желе да се баве овим племенитим позивом, у другом уписном року могу да конкуришу на смеровима на којима се школују наставници физике, математике, српског језика и књижевности, историје (на овом смеру на Филозофском факултету има 54 слободна места), али места има и на учитељским факултетима. Много слободних индекса остало је и на факултетима који школују агрономе, инжењере шумарства, стручњаке за рударство и хидрологију... Тако на Рударско-геолошком факултету у Београду има 165 слободних места, на Технолошко-металуршком 160, на шумарском 125, на Пољопривредном 325...

- Шумарски факултет у овом - септембарском року уписује још један одређен број студената, који су, пре свега, студенти који нису успели да се упишу на буџет на неком од других факултета - каже нам декан проф. др Бранко Стајић. - Тај број у последњих пет година износи око 25-30 студената, што је за нас од посебног заначаја. Већ је јасно да смо сведоци све мањег интересовања средњошколаца за више факултета Београдског универзитета, међу којима је и Шумарски. Сада су у тој групи и поједини факултети за које је доскора владало велико интересовање. Разлози су све мање деце, а тиме и студената, све већи број институција вишег и високог образовања, ниске плате и лош материјални положај појединих струка, "мода" да се студира све што је везано за информационе технологије, повећано интересовање за упис занатских смерова у средњим школама, увећани трошкови живота и целокупног студирања у Београду, исељавање итд.

Проф. Стајић поручује средњошколцима да они који заврше овај факултет имају бројне и разноврсне могућности запошљавања.

- Треба им приближити све лепоте и врлине једне племените, дивне и изузетно значајне струке, која на различите начине доприноси даљем развоју и функционисању наше земље - истиче овај професор. - Ми смо ове школске године много урадили на интензивирању промоције и видљивости Факултета и његових студијских програма, као и значаја шума, градског зеленила, дрвета и вода за здравље и очување животне средине, али уочљивог позитивног резултата таквих активности, нажалост, није било.

Као један од разлога за смањено интересовање проф. Стајић истиче и то што се за шумарски сектор често промовишу погрешни ставови недовољно компетентних појединаца или група који планске и научно утемељене резултате рада шумарских стручњака оцењују као неадекватне, па чак и штетне активности.

- За отклањање те врсте негативног призвука око Шумарског факултета и целе струке потребно је време и значајна материјална средства и енергија сваког појединца у оквиру Факултета, али и целог сектора - истиче овај професор. - Зато Шумарски факултет, кроз свој слоган "Природа се брани знањем" стално промовише знање и стручност, јер смо дубоко уверени да (не)организовано незнање може често представљати веома опасног противника знању и стручности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације