Панорама

УВЕК СПРЕМИТЕ ПРЕВИШЕ ХРАНЕ, ПА НЕ ЗНАТЕ ШТА СА ЊОМ: Прочитајте неколико корисних савета како да чувате намирнице са празничне трпезе

Дејана Калинић

01. 01. 2024. у 09:50

ХРАНА је за многе један од најлепших делова празничних славља, али у исто време представља велику обавезу. Поред организовања заједничких вечера, куповине намирница и припреме, чување остатака хране постаје још један изазов, посебно ако их има у већој количини. Како да исправно пакујемо, чувамо и конзумирамо вишак хране након велике празничне гозбе.

УВЕК СПРЕМИТЕ ПРЕВИШЕ ХРАНЕ, ПА НЕ ЗНАТЕ ШТА СА ЊОМ: Прочитајте неколико корисних савета како да чувате намирнице са празничне трпезе

Многи праве грешке када је у питању паковање и складиштење остатака празничних оброка, што може да буде веома опасно. Постоји неколико основних правила која ће нас заштитити од потенцијалног тровања храном и која ће нам омогућити да наши остаци остану свежи и укусни.

Паковање

Важно је да обратимо пажњу на остатке одмах након што завршимо са оброком. Храна би требало да буде ван фрижидера највише два сата након конзумирања, а потом је важно да се одмах спакује у фрижидер или замрзне, да би се спречило ширење бактерија. Такође, пре складиштења у фрижидер, увек морамо да сачекамо да се топла храна охлади.

Боље је да избегавамо паковање великих комада хране, већ да их у посудама распоредимо у мање порције - на овај начин ће брже да се замрзну, биће нам лакше да их касније одмрзнемо и потом конзумирамо. Што се тиче врсте посуда у којима чувамо храну, то може да зависи и од намирнице које пакујемо. На пример, стаклене посуде су херметички непропусније од пластичних, тако да су добре за месо, млечне производе, супе, а вакуум кесе могу бити веома практичан и безбедан начин да спречимо да ваздух и вода дођу у контакт са храном.

Подгревање

Ако смо замрзнули храну у стакленим посудама, препоручљиво је да је прво одмрзнемо у фрижидеру пре него што је ставимо у рерну или микроталасну. Ако стаклену посуду преместимо директно са хладног на топло, стакло може да пукне. Затим, ако смо храну ставили у пластичне кесе, боље је да се постепено одмрзне у фрижидеру или да је загрејемо под текућом водом пре убацивања у рерну/микроталасну.

Остатке треба да подгрејемо на температури од минимум 100 степени, да би се убиле бактерије и да би се храна правилно и равномерно загрејала. Такође, препоручљиво је да их не конзумирамо дуже од три до четири дана након складиштења, чак иако на први поглед не изгледају покварено и немају необичан мирис - није вредно ризика.

Колико дуго остаци могу да трају

Као и све остало, остаци имају свој рок трајања. Да бисмо били сигурни да нам не стоје у фрижидеру исувише дуго, добро је да на посуди или врећици забележимо датум од када их чувамо. У већини случајева и у зависности од начина припреме, одређене групе намирница имају препоручено време колико дуго би требало да стоје у фрижидеру:

- Прасетина, јагњетина, јунетина може да стоји у фрижидеру три до четири дана, а у замрзивачу око два до три месеца.
- Сосеви могу да издрже и до 10 дана у фрижидеру и један до два месеца у замрзивачу.
- Кувани надеви и пире кромпир могу да издрже око пет дана у фрижидеру и чак 10 месеци у замрзивачу.
- Супа може да остане два до три дана у фрижидеру, а ако је залађена, може да потраје до шест месеци.
- Кувано или печено поврће оставите у фрижидеру три до четири дана или два до три месеца у замрзивачу.
- Дезерти, то јест пите и колачи могу да сечувају до 4 четири дана у фрижидеру и да буду залеђени до два месеца.

(РТ Балкан)

БОНУС ВИДЕО: РОЊЕЊЕ СА СВЕТИМ НИКОЛОМ: Необична божићна егзибиција у минхенском акваријуму