МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА ПОСТОЈАЛА И ПРЕ 34.000 ГОДИНА: Истраживањем ДНК древних Европљана откривено - штитила их од болести које преносе животиње

Узорак ДНК добијен из костију и зуба древних Европљана који су живели пре 34.000 година пружа увид у порекло мултипле склерозе, откривајући да су генетске варијанте које сада повећавају ризик од ове неуролошке болести, некада служиле да заштите људе од болести које преносе животиње, показују резултати истраживања.

Фото П. Милошевић

Испитивање је обухватило узорке древне ДНК секвенциране од 1.664 особе са различитих локација широм западне Европе и Азије. Ови древни геноми су затим упоређени са модерном ДНК из УК Биобанке, која се састоји од око 410.000 самоидентификованих „белих британских“ људи, и више од 24.000 других рођених ван Велике Британије, како би се уочиле промене током времена, преноси Ројтерс.

Једно упечатљиво откриће се односи на МС, хроничну болест мозга и кичмене мождине која се сматра аутоимуним поремећајем у којем тело грешком напада само себе. Истраживачи су идентификовали кључни догађај миграције пре око 5.000 година на почетку бронзаног доба када су се сточари звани народ Јамнаја преселили у западну Европу са подручја које укључује модерну Украјину и јужну Русију. Они су носили генетске особине које су у то време биле корисне и штитиле их од инфекција које су могле настати од оваца и говеда.

Како су се санитарни услови побољшавали током миленијума, ове исте варијанте су повећале ризик од МС. Ово помаже да се објасни, кажу истраживачи, зашто северни Европљани имају највећу учесталост мултипле склерозе на свету, двоструко већу од јужних Европљана.

- Ми смо производ еволуције која се догодила у прошлим окружењима и на много начина нисмо оптимално прилагођени окружењу које смо данас створили за себе - рекао је популациони генетичар са Универзитета Калифорнија Расмус Нилсен, један од вођа истраживања објављеног данас у часопису Натуре.

Пре око 11.000 година, фармери са подручја модерне Турске прешли су у Западну Европу, замењујући ловце-сакупљаче.

- Јамнаје су били први прави номади у Европи. Користили су домаћу стоку и коње да би приступили унутрашњости азијске степе, где се мало једе и пије, па су све носили са собом. Физички су били необично велики, што можемо видети мерењем скелета и такође генетски, и очигледно прилично насилни - рекао је генетичар са Универзитета Кембриџ и коаутор студије Вилијам Бари.

Налази могу имати импликације за истраживање и лечење МС, додао је он.

- Ово мења наш поглед на МС, помажући нам да разумемо њено порекло. Можемо да видимо МС као резултат имуног система који је ефикасно еволуирао да се носи са низом инфекција у људској прошлости, али који сада постоји у веома другачијем окружењу. Ова разлика између прошлости и модерног санитарног окружења вероватно узрокује преактиван имуни систем. То имплицира да би требало да тежимо да поново калибришемо имуни систем, а не да га потиснемо - рекао је Бари.

Висока повезаност пореклом са народом Јамнаја постоји у северним деловима Европе, а врхунац достиже у Ирској, Исланду, Норвешкој и Шведској. Налази подвлаче како се генетске особине могу променити од корисних до штетних како се услови развијају. "Повећана је учесталост патогених инфекција током бронзаног доба, због непосредне близине људи и њихових домаћих животиња, као и због растуће густине популације", рекао је специјалиста за рачунарску еволуциону биологију Универзитета у Копенхагену и коаутор истраживања Еван Ирвинг-Пиз. Према његовим речима, тек у модерној ери ове генетске варијанте су постале вишак за наше имунолошке потребе, што је, како је навео, резултирало повећањем ризика од развоја мултипле склерозе и других аутоимуних болести. Истраживање је осветлило и друге карактеристике Европљана. Пошто су Јамнаје генетски предиспониране да буду високе данашњи северни Европљани имају тенденцију да буду виши од јужних Европљана, који у већој мери воде порекло од неолитских фармера који су генетски били предиспонирани да буду ниски. Истраживачи су открили да становници источне Европе имају повећан генетски ризик за Алцхајмерову болест и дијабетес типа 2. Такође су открили да се толеранција на лактозу, способност варења шећера у млеку и другим млечним производима, појавила у Европи пре отприлике 6.000 година.

Препоручујемо

Панорама

0 0

СЛУЧАЈНО ИЗВУКЛИ ОГРОМНУ КЉОВУ МАМУТА СТАРУ БАР 10.000 ГОДИНА: Погледајте како изгледа фасцинантно откриће рудара у САД (ФОТО)

08. 01. 2024. у 01:00

Репортаже

0 3

ОВО ЈЕ НАЈСТАРИЈА КАТОЛИЧКА ЦРКВА У БАНАТУ: Три века стражари над Вршцем, са брда Миса (ФОТО)

05. 01. 2024. у 14:24

Панорама

1 6

КАКО ЈЕ ОВО МОГУЋЕ? Феномен у Црној Гори - Вода извире из стабла (ВИДЕО)

03. 01. 2024. у 01:00

Панорама

0 3

НУМЕРОЛОГИЈА: Шта нам доноси 2024. година?

02. 01. 2024. у 00:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације