ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Учење говора је записано у генима

Бојана Јовановић

13. 07. 2024. у 17:00

СВАКИ родитељ се обрадује кад његово дете први пут каже реч мама или тата, можда ни не знајући да из њега „проговарају“ гени, који су одговорни за то што је проговорило баш у том узрасту. Т

ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Учење говора је записано у генима

Фото Shutterstock

Тако су барем утврдили научници одељења за интегративну епидемиологију, Савета за медицинска истраживања (МРЦ) на бристолском Универзитету. Они су удружили снаге са колегама широм света не би ли открили важну повезаност између генетских промена у близини РОБО2 гена и броја речи које деца изговарају у раним фазама развоја језика.

Деца почињу да изговарају речи у доби од око 10 до 15 месеци, а наш опсег речника повећава се током раста. Тако, са 15 до 18 месеци, знамо да изговоримо 50-ак речи, у узрасту од 18 до 30 месеци око 200, када напунимо шест година обично знамо око 14.000 речи, а до завршетка средње школе тај број порасте на више од 50.000. Поменути истраживачи су открили генетску везу у узрасту од 15 до 18 месеци, када малишани обично комуницирају само појединачним речима, док њихове говорне вештине не напредују до комбинације две речи и сложенијих граматичких структура.

Резултати истраживања међународног тима научника, које је обухватило више од 10.000 деце, скрећу пажњу на специфичан генетски регион хромозома 3, који је раније био довођен у везу са дислексијом и говорним поремећајима. Поменути РОБО2 ген садржи упутства за прављење РОБО2 протеина, који усмерава хемикалије у мождане и друге формације неуронских ћелија. Оне могу помоћи бебама да развију говор, али и да производе звукове.

Протеин РОБО2 такође је у блиској интеракцији са другим РОБО протеинима који су раније били повезани са проблемима са читањем. Једна од водећих ауторки поменутог истраживања, др Клер Хаворт са Универзитета у Ворвику, објаснила је:

„У овој студији открили смо да резултати коришћења ДНК потврђују оне које добијамо из истраживања близанаца о важности генетских утицаја на развој језика. Ово је добра вест, јер потврђује да се тренутна истраживања заснована на ДНК могу користити за откривање великог броја генетских фактора који доприносе раним језичким вештинама."

Можда ћемо, кроз неко време, како истраживања буду напредовала у овом смеру, знати да ли је то што је наш наследник рано проговорио „на маму“ или „на тату“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НА ПРЕДЛОГ ОРБАНА: Вучић добио највише мађарско признање

НА ПРЕДЛОГ ОРБАНА: Вучић добио највише мађарско признање

НА ПРЕДЛОГ мађарског премијера Виктора Орбана, председник Републике Мађарске Тамаш Шуљок је председнику Србије Александру Вучићу доделио велики крст Ордена за заслуге са огрлицом и златном звездом Републике Мађарске.

23. 08. 2024. у 19:18

Коментари (0)

АМЕРИ НЕ МОГУ ДА ДОЂУ СЕБИ: Видели оно што је Никола Јокић урадио у Словенији и остали у шоку (ВИДЕО)