Панорама

ДА ЛИ СУ ПСИ СВЕСНИ СЕБЕ? Објављено истраживање које потпуно мења поглед на кућне љубимце (ФОТО)

21. 02. 2021. у 20:54

ДА ЛИ су пси свесни себе, питање је које су научници дуго проучавали. За разлику од слонова, делфина, неких врста мајмуна или врана, пси нису показивали свесност. Међутим, ново истраживање мења поглед на омиљене кућне љубимце.

ДА ЛИ СУ ПСИ СВЕСНИ СЕБЕ? Објављено истраживање које потпуно мења поглед на кућне љубимце (ФОТО)

Пси знају где се завршавају њихове шапе и почиње остатак света, показује ново научно истраживање објављено у часопису „Сајентифик рипорт“, које псе додаје групи животиња са способношћу да раздвоје своје постојање од окружења.

Свест о сопственом телу је способност јединке да препознаје себе. Она се код људи развија веома рано, већ у петом месецу живота, када бебе могу да разлику своје ноге које се покрећу од видео-снимка са истом сценом. Та способност потом се развија у комплексније форме разликовања самог себе од окружења.

Ранија истраживања говорила су другачије о псима, а углавном су била заснована на препознавању у огледалу, што је сложенији облик свесности.

Тај тест положили су слонови, делфини, вране, неке врсте мајмуна, а листа се шири, каже Петер Понграч, професор на Универзитету Лоранд Етвош у Будимпешти. Међутим, паса није било на тој листи.

Понграч каже да су научници изгубили интересовање за проучавање свесности врста које нису показале сложене форме препознавања себе. Али његов тим решио је да крене испочетка када су пси у питању и да истражи ниже нивое свесности код њих, односно оне који су значајни за њихов живот, преноси „Лајвсајенс“.

- Пси су интелигентне животиње, које имају велика тела и брзо се крећу у веома комплексном окружењу. Због тога би свесност о телу теоретски била веома важна за њих, када, на пример, треба да избегну препреке - наводи Понграч.

Како би испитали свесност, истраживачи су испитивали 32 пса и понашање у ситуацији када им њихово тело представља препреку. Такав тест претходно је спровођен само на слоновима и бебама. Задатак за псе био је да, док стоје на малом отирачу, узму објекат и предају га власнику.

Објекат-играчка је закачен за отирач тако да пас мора да сиђе са отирача како би га подигао. Другим речима, псима је њихово тело било препрека да испуне задатак и морали су намерно да "уклоне" препреку како би одговорили задатку.

Научници су узели у обзир и друге факторе, као што је страх, који може да наведе пса да сиђе са отирача или да одустане од задатка, каже Понграч.

- Када су пси повлачили задати објекат, он је подизао и отирач, па су пси осећали да се он помера под њиховим шапама како померају играчку. У таквом сценарију, пси су брзо силазили са отирача, држећи и даље играчку у устима, а потом су је давали власнику - објашњава мађарски научник.

Утврдили су да пси чешће и брже силазе са отирача када је играчка закачена за њега, него када је закачена за тло, што су научници поредили.

- Ово је први доказ да су пси способни да разликују везу између њиховог тела и окружења, и то кроз узрочно-последични однос својих поступака - наводи Понграч.

У студији се наводи и да су пси показали друге основне компоненте свесности о себи, као што су препознавање сопственог мириса, величине тела, па чак и епизодног сећања на поједине ситуације.

(Спутњик.рс)