"НЕЧУВЕНО ДА ТРАЈЕ МЕСЕЦ ДАНА, ПОПЛАВЕ ЋЕ БИТИ СВЕ ГОРЕ": Стручњаци о стравичним временским непогодама у сред јесени

КАО што је невреме погодило Србију у недељу, тако је и у региону створило велике проблеме.

Foto: Printskrin

Цело приморје Хрватске погодио је снажан ветар, па су друшртвене мреже преплављене драматичним снимцима из тог дела земље - таксисти се боре таласима, поплављена је обала, море носи паркиране аутомобиле... У Истри је невреме уништило популарни пулски бар на плажи, док на снимку из Новиграда код Задра рибе буквално пливају по поплављеном путу. Ниво мора је порастао дуж целе обале.

Бранко Грисогоно, атмосферски физичар, каже да је сличних поплава било и раније.

- Ово је једна од рекордних појава, јер су све чешће и дуже трају. Примарни ефекат је људски. Узроци су антропогеног порекла"- објашњава Грисогоно.

- Ово се сада појачало са "Ел Нињом", унутрашњом природном варијацијом климе која се дешава сваких неколико година. А када се више ефеката надовеже, то се сабира, а понекад чак и умножава. Како је све више енергије у климатском систему, у океанима, земљишту, атмосфери, онда су екстремни догађаји све чешћи и трају дуже. То не значи да их раније није било, али су били много ређе... – каже он.

Грисогоно додаје да се нешто слично догодило и пре неколико година, али је необично да се оваква ситуација догоди на јесен.

- Ово је нечувено да траје месец дана. Цео октобар, почетак новембра, са мањим прекидима. У просеку, Јадран се диже приближно истом брзином и убрзањем као и већина светских мора. Просечан пораст нивоа мора сам по себи није толико важан. Иде веома споро и до краја овог века биће и до пола метра. Ниво мора сада је на појединим местима на обали порастао три метра. Ово је када је плима изузетно висока. Биће места где ће до краја века бити успона и до два метра. Али до сада је просечан ниво мора порастао на око 30 центиметара – каже стручњак. 

Он додаје да мере које су најављене у Копенхагену и Паризу још 2015. године морају бити предузете.

- То није лако урадити. Политика ништа не ради, а море се убрзано диже. Када бисмо сада стали са гасовима стаклене баште, били бисмо на истом нивоу наредна два века, док се не избалансира. Ове недеље долази до постепене и споре стабилизације. Биће веома благо и неће бити наглих промена, попут окретања седам дана на невремену. То се неће десити. Падавине ће бити до средине овог месеца, а затим ће се вратити у стандардно стање. Јер ове падавине су биле изнад просека. Ипак, зима ће бити топла, од 1 до 3 степена изнад тридесетогодишњег просека - закључио је Грисогоно. 

Сличног мишљења је и хрватски најпознатији астроном и учитељ Корадо Корлевић, с тим да он тврди да нас у наредних стотину година очекују све чешће овакве драматичне појаве.

- Око 4. јануара Земља је на нечему што се зове најближа тачка Сунцу. А највећи гравитациони утицај Сунца је у то време, што значи да су плиме и осеке око тог периода – месец, два пре или после – највеће у години. Томе се додаје и циклон који подиже ниво мора јер нема ваздушног притиска на море, јужни и пораст нивоа мора, јер је ове године ниво мора порастао за пет милиметара, што је доста. Вода се загрева и тиме мења своју запремину. То само значи да ће га у наредним деценијама бити све више. Биће исто као у Венецији. Имаћемо градове којима ће цео стари град бити поплављен три-четири пута и то се не може зауставити - објаснио је Корлевић.

Он додаје да ће се сваке године поплаве повећавати.

- До краја века ниво мора ће порасти на 80 центиметара. Са порастом температура циклони ће бити јачи од садашњих. Сећам се кише које су биле јаче него сада, пре 50-ак година. Једино што се сада све чешће дешава и људи имају краће памћење" - сматра Корлевић.

Он каже да ће највеће поплаве у будућности бити везане за северни Јадран, где су осеке, осеке и осеке најмоћније. Затим постоје градови који ионако имају ниску обалу, као што је Црес.

- Нису све обале створене једнаке. Биће их још у наредних 100 година. Угљен-диоксид, метан и други гасови стаклене баште који иду у атмосферу, то још нисмо престали да радимо, а томе треба додати и рат у Украјини. А када бисмо сада све зауставили, ниво мора би се подизао деценијама које долазе. У римско доба ниво је био пола метра нижи него данас, а данас имамо гомилу стубова из тог доба, потопљених. Људи не мисле да треба градити градове поред мора. Хоће ли се то урадити са бранама, подићи постојеће молове, подићи град пумпањем муља на великој дубини испод... Свако ће изабрати начин на који ће то урадити. Али градови би требало да почну да подижу најмање 5-10 мм годишње или метар по метар - каже Корлевић.

(24 сата)

БОНУС  ВИДЕО: СРЦЕПАРАЈУЋЕ: Екипе руске хитне помоћи придружују се либијским спасиоцима

Препоручујемо

Панорама

0 0

ПРАКСА СТАРА ВИШЕ ОД 70 ГОДИНА: Ко и на који начин бира имена за разорне олује које погађају свет?

05. 11. 2023. у 15:55

Регион

0 0

АУТОМОБИЛИ ЗАВРШИЛИ У МОРУ, А РИБЕ НА УЛИЦАМА: Оркански ветар направио праву пометњу на Јадрану (ВИДЕО)

05. 11. 2023. у 15:40

Друштво

0 2

ПОГЛЕДАЈТЕ - ВЕТАР ОДНЕО ПОЛА КУЋЕ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ: Снажна олуја захватила део Србије (ВИДЕО)

05. 11. 2023. у 15:08

Свет

0 1

"ТРАЈАЛО ЈЕ 30 МИНУТА И БИЛО ЈЕ СТРАШНО": Снажан торнадо направио хаос у комшилуку - Летели кровови има и мртвих (ФОТО/ВИДЕО)

04. 11. 2023. у 21:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације